Избори у Њемачкој: Три у један за нову будућност

БЕРЛИН - Њемачка је добила новог канцелара, Европа лидера, а предсједници САД и Русије Доналд Трамп и Владимир Путин новог противника у рушењу глобалистичке ере!

Тако резултате ванредних парламентарних избора у Њемачкој, који су одржани прошлог викенда, посматра дипломирани политиколог за међународне односе Властимир Видић, за које наводи да су били никад изазовнији и драматичнији.

- Резултати недјељних избора у Њемачкој нису донијели никаква спектакуларна изненађења иако су то многи и очекивали. Анкете спроведене у посљедњих неколико мјесеци показале су се поприлично тачне. Редослијед  резултата је остао онакав какав се и предвиђао. Условну побједу остварила је унија ЦДУ/ЦСУ и са непотпуних 29 одсто не може се приказати као апсолутна побједа. АфД је дуплирајући број гласова од прошле године са освојених 20,8 одсто добио легитимитет друге по снази политичке странке у Њемачкој и ореол најјаче опозиционе странке - казао је за "Глас" Видић.

СПД је, наглашава он, добацио максимално.

- Треће мјесто је најбољи резултат који је могао и да оствари, ако се узме у обзир катастрофалан пад рејтинга семафор коалиције. Овако лошим резултатом торпедован је прије свега Олаф Шолц, који сасвим извјесно, неће учествовати у преговорима када је ријеч о новим великим коалицијама. Веома спорно је и његово неко министарско мјесто, а сасвим реално мјесто међу посланицима њемачког Бундестага - поручује Видић.

Најпожељнији политичар из СПД за коалиционог партнера, наглашава, свакако је Борис Писторијус, (СПД-ов досадашњи министар одбране).

- Зелени су изненађујуће позелењели и пласирали се на четврто мјесто, које им не гарантује да ће и овај пут бити дио извршне власти. Неуспјех покрета BSW да пређе цензус, Зелене је највјероватније ставио на резервну клупу и обезбиједио "само" утјешна мјеста посланика у  њемачком парламенту - додаје Видић.

Највеће изненађење је, наглашава он, успјех странке Линке, дакле Љевице којој до прије два мјесеца нико није давао изгледа да ће поред покрета Саре Вагенкнехт прећи цензус.

- Ипак Линке су не само прешли цензус већ са 8,8 одсто остварили изненађујући успјех на изборима који им ипак обезбјеђује учешће само у законодавној опозиционој структури. Дакле, Сара Вагенкнехт у фото-финишу ипак није успјела, освојивши само 4,97 одсто гласова. Недостајало је непуних 14.000 гласова и да се оствари цензус за парламент. Пад је услиједио буквално у посљедња два мјесеца. Огорчена, некадашња радикална љевичарка, госпођа Сара Вагенкнехт је најавила да ће можда тражити и покретање судског спора због потенцијалне крађе гласова - истиче Видић.

Највеће негативно изненађење, наглашава, је катастрофалан резултат либерала.

- Освојили су нешто више од четири одсто гласова. Биће да их је стигла нечија клетва из дојучерашњих коалиционих партнера СПД-а када је њихов вођа Кристијан Линдер забио нож у леђа Шолцу и срушио семафор владајућу коалицију. Поред самих чланова ФДП, свакако да су жалили и поједини у ЦДУ, пошто су за коалиционог партнера радо видјели њемачке либерале - нагласио је Видић.

Такође, наводи и да већ идуће седмице, тачније од 6. марта, почињу и званични преговори ЦД/ЦСУ са СПД-ом у вези са формирањем будуће извршне власти.

- Влада ће бити формирана према ријечима Гридриха Мерца до Ускрса, а онда послије тога улазе у ринг у нимало повољним унутрашњим околностима, а то су посрнула економија, ургентно мигранстко питање, завршетак рата у Украјини - истиче Видић.

Питање је, како наводи, како вратити посрнулу њемачку економију у условима губитка јефтиних енергената и повољних сировина из Русије и бивше Украјине, као и губитка руског тржишта за пласман својих скупих производа, а прије свега губитак конкурентске трке са грандиозном кинеском привредом.

- Уз све те околности, над будућом Њемачком владом и канцеларом Фридрихом Мерцом надвио се и таман облак из правца САД и потпуна промјена стратешке политике, како увођењем царинских баријера за производе из иностранства па тако и ЕУ, а онда и велеокретом у погледу питања окончања рата у Украјини, потенцирајући улогу и значај званичне Москве и Владимира Путина - поручио је Видић.

Биће занимљиво, наводи, посматрати како ће се одвијати борба у међународном рингу између предводника суверенистичке политичке и економске филозофије Доналда Трампа и новог европског лидера, посљедњег Мохиканца у одбрани  глобалистичког и неолибералног погледа на свијет.

- Да ли ће Трамп препустити Балкан Мерцу (Нијемцима), питање је чије ћемо одговоре сазнати веома брзо. Уколико такозвани високи представник ускоро спакује кофере и врати се биће јасно о чему се ради - закључио је Видић.

Излазност

Властимир Видић наводи и да је оно што остаје карактеристика ових савезних избора рекордна излазност бирача.

- Чак 84 одсто њих је што путем директног изласка на биралишта, што слањем поште или гласањем у одсуству жељело да пошаље поруку да, као ријетко кад до сада, желе да одлучују о својој судбини активним учешћем на изборима - поручио је Видић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.