Избори по старом или двије године касније

Ведрана Кулага
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Избори по старом или двије године касније

Бањалука, Сарајево - Измјене Изборног закона БиХ поново су дошле под велики знак питања због затегнуте политичке ситуације и нарушених односа међу странкама које чине владајућу коалицију на нивоу БиХ, па би и општи избори 2018. године могли бити одгођени или одржани по старим правилима.

Рад на измјенама Изборног закона повјерен је радној групи која је активирана како би дошла до рјешења у вези са крупним питањима која, махом, захтијевају уставне промјене. Ти кораци због тога захтијевају јаку политичку вољу које тренутно, признају и чланови радне групе, нема.

Предсједавајући радне групе Бранко Петрић каже да су дефинисали задатке, али да је неопходна политичка сагласност за рјешавање питања за које су потребне и уставне промјене.

- Отворена су сва питања која треба да буду ријешена у току године да би се избори идуће године одвијали у демократској атмосфери - казао је Петрић.

Прецизирао је да је ријеч, прије свега, о примјени одлука Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права, али и другим неријешеним стварима које из тога произилазе.

- Нека од питања захтијевају интервенције у уставима БиХ и ФБиХ. Избор чланова Предсједништва БиХ и делегата у Дому народа Парламента БиХ и Дому народа Парламента ФБиХ су крупна уставно-политичка питања и политички актери су дужни да их ријеше на начин прописан у уставима - казао је Петрић.

Отворених питања има и када је ријеч о изборним јединицама.

- РС је редефинисала изборне јединице за Народну скупштину и ускладила број посланика са бројем гласача којим је приближно довела до ситуације да сваки глас једнако вриједи, али смо у позицији да изборна јединица један за Парламент БиХ из РС има двоструко више гласача, а бира исти број посланика као изборна јединица три - прецизирао је Петрић.

Члан радне групе и посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Лазар Продановић није оптимистичан да ће бити постигнут револуционарни напредак. Најкрупнија питања су примјена одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци" која се односе на избор чланова Предсједништва БиХ, избор делегата из реда српског народа у Дому народа федералног Парламента и попуњавање Клуба Срба који је у овом мандату у крњем саставу, те избор чланова Предсједништва БиХ са подручја ФБиХ.

- Многа од тих питања зависе од политичких представника у ФБиХ и видјећемо како ћемо радити. Већина ствари зависи од политичке воље и могућности за компромис која је на најнижем нивоу од потписивања Дејтонског споразума - рекао је Продановић и додао да би одређени расплет ситуација могли да цијелу ствар одведу у правцу спекулација да би наредни општи избори могли бити одржани тек 2020. године када и редовни локални.

Вјере у могућност крупних изборних промјена нема ни замјеник предсједавајућег Дома народа Парламента БиХ Огњен Тадић. Он је због тога у уторак поднио оставку на чланство у радној групи. Продановић је казао да Тадићева оставка неће блокирати рад радне групе и очекује да ће нови члан бити изабран већ идуће седмице на сједници Дома народа Парламента БиХ.

Изборни закон БиХ посљедње промјене претрпио је крајем априла прошле године, тек неколико дана прије расписивања локалних избора. Парламентарни домови су тада, на приједлог радне групе, изгласали да цензус на страначкој листи за освајање мандата на локалним изборима буде десет, умјесто пет одсто, а на општим 20 одсто. Усаглашен је и амандман да на листама буде 40 одсто кандидата мање заступљеног пола, те да међу прва три имена на листи једно мора бити из реда мање заступљеног пола.

Нове технологије

Промјенама у изборном законодавству јуче су се бавили и у Централној изборној комисији БиХ (ЦИК), која је уз подршку Савјета Европе организовала округли сто о теми "Анализа стања и предлагање модалитета увођења нових технологија у изборни процес БиХ". Циљ је указати на слабе тачке у досадашњем изборном процесу и модалитете њиховог превладавања уз примјену нових технологија. Као слабе тачке означене су регистрација бирача и израда централног бирачког списка и његових извода.

Отворена питања

* избор чланова Предсједништва БиХ са територије ФБиХ

* примјена одлуке у случају "Сејдић и Финци"

* избор делегата у кантонима и за Дом народа Парламента ФБиХ

* попуњавање клуба Срба у Дому народа Парламента ФБиХ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.