Фото: Избор патријарха српског 22. јануара
БЕОГРAД - Свети архијерејски синод Српске православне цркве донио је одлуку да се засједање Изборног сабора СПЦ одржи 22. јануара 2010. године.
- Синод је одлучио да се заупокојена саборна света литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем патријарху српском Павлу служе 24. децембра у Храму Светог Саве на Врачару - саопштено је из СПЦ.
Изборном сабору 22. јануара предсједаваће владика шабачки Лаврентије, као најстарији епископ по хиротонији.
Право да учествују у избору новог патријарха, осим 34 епископа, имаће и пет викарних епископа и владике Охридске епископије. Двојица владика, аустралијски Иринеј и западноамерички Максим, због мање од пет година епископског стажа, немају могућност да буду бирани.
Према Уставу СПЦ, патријарх би требало да буде изабран апостолским начином, мада неки чланови Синода заговарају и избор већином гласова. Патријарх Павле први је биран апостолским начином.
То подразумијева да се имена три епископа, који су на гласању добили највећу подршку архијереја упишу у посебне коверте које се, затим, стављају у Јеванђеље.
Српски медији калкулишу да је извјесно да ће послије првог круга гласања на предстојећем Изборном сабору највише гласова имати владика зворничко-тузлански Василије, митрополит Aмфилохије, бачки епископ Иринеј и владика захумско-херцеговачки Григорије.
Додају да највише изгледа да одмах прође први круг има владика Василије који има најмање 17 гласова епископа.
Садашњем чувару трона митрополиту Aмфилохију опала је раније подршка у Сабору, док владика бачки Иринеј осим гласова у Сабору има подршку и власти.
Бачки владика има седам до осам сигурних гласова, али му је за избор потребна подршка владике Василија.
Највеће симпатије народа има владика Григорије којег ће за сада заокружити најмање 12 владика.
Вјерски аналитичар из Београда Живица Туцић изјавио је за "Глас Српске" да је у овом тренутку јако тешко процијенити кога ће Изборни сабор СПЦ изабрати за новог српског патријарха.
- За епископе које штампа ових дана помиње као најозбиљније кандидате за новог патријарха се са сигурношћу може рећи само да су кандидати, јер нико у овом тренутку не зна право расположење у Епископату - рекао је Туцић.
Додаје да су наводи о томе да су најозбиљнији кандидати владике Василије, Иринеј, Григорије и Aмфилохије само процјена медија, али не и Епископата.
- То говори о томе како их виде јавност и медији, али не о томе какав углед и значај ти кандидати имају у Епископату. Мада ова четири кандидата имају великог изгледа да буду изабрани - оцијенио је Туцић.
Додао је да ниједан озбиљан аналитичар не може са сигурношћу говорити о конкретним именима.
- Осим ова четири имена могло би се навести имена још неколико епископа који су такође веома озбиљни кандидати за новог патријарха - рекао је Туцић.
Говорећи о могућем начину избора новог српског патријарха, Туцић је казао да ниједна православна црква у свијету патријарха не бира жријебом.
- Жреб је легитиман начин избора, али не треба тај начин избора стављати изнад других начина - прецизирао је Туцић.
Његова светост патријарх српски Павле упокојио се 15. новембра на Војномедицинској академији у Београду, гдје се налазио на лијечењу од 13. новембра 2007. године. Сахрањен је 19. новембра у манастиру Раковица, код Београда.
Извод из Устава СПЦ
Члан 42.
Патријарх се бира између српских активних епархијских архијереја, који управљају епархијама најмање пет година.
Члан 43.
Избор патријарха врши Изборни сабор између тројице кандидата, које предложи Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, у седници на којој је присутно најмање 2/3 епархијских архијереја, под председништвом најстаријег члана Сабора, митрополита, односно ако овога нема, најстаријег епископа, члана Светог архијерејског сабора.
Имена тројице предложених кандидата саопштава Изборном сабору писменим путем Свети архијерејски синод.
Члан 46.
Изборном сабору председава најстарији члан Сабора митрополит, односно, ако овога нема, најстарији по епископском посвећењу епископ. Председавајући отвара Изборни сабор. На позив председавајућег Изборни сабор бира из своје средине два секретара од којих је један свештено и један световно лице и два оверача записника од којих је такође један свештено а један световно лице; са овима председавајући прегледа пуномоћја присутних чланова и руководи пословима избора. Затим председник позива секретара да прочита решење Светог архијерејског синода о сазиву Изборног сабора и списак позватих и присутних чланова Сабора.
Члан 47.
Кад се утврди да је присутно најмање 2/3 чланова Светог архијерејског сабора и натполовична већина свих чланова Изборног сабора, Изборни сабор приступа призивању Светог духа. У противном случају избор се одлаже и предмет враћа Светом архијерејском сабору да одреди време новог избора.
После призивања Светог духа и заклетве председник Изборног сабора чита акт Светог архијерејског синода, којим се саопштавају имена тројице кандидата, предложених од стране Светог архијерејског сабора за избор новог патријарха.
Члан 48.
У избору српског патријарха могу присуствовати и учествовати само чланови предвиђени овим Уставом.
Од одсутних чланова оправдано спречених да лично присуствују, само архијереј може писмено овластити кога од присутних архијереја да место њега гласа.
Члан 49.
Избор једног од тројице кандидата предложених од стране Светог архијерејског сабора врши се тајним гласањем листићима, које ће претходно секретар разделити присутним члановима Изборног сабора.
Секретар прозива чланове Сабора по списку, а сваки члан предаје свој листић у кутију на столу председавајућег.
Бројање гласова врши председавајући заједно са двојицом оверача записника (чл. 46). Председавајући узима по један листић из кутије и гласно чита записано име кандидата, потом листић предаје другој двојици чланова који такође читају гласно имена кандидата. Секретар одмах записује у записник колико је листића предато и колико је који кандидат добио гласова, као и број празних листића, ако их је било.
Гласови који нису дати за кандидате по члану 43 овога Устава сматраће се неважећима.
Члан 50.
За патријарха изабран је онај кандидат који је добио апсолутну већину гласова.
Aко од предложених кандидата ниједан не добије апсолутну већину гласова, онда се приступа одмах ужем избору између двојице кандидата са највећим бројем гласова. У случају да код првог гласања два кандидата добију једнак број гласова, у ужи избор улазе: кандидат, који је добио највећи број гласова, и један од друге двојице, који су добили једнак број гласова, који је чином или епископском хиротонијом старији. Aко су сва тројица добили једнак број гласова у ужи избор улазе она два кандидата, који су по чину или епископској хиротонији старији.
У случају да и приликом ужег избора оба кандидата добију једнак број гласова, онда се избор између ове двојице врши жребијем.
Члан 51.
Име изабраног патријарха објављује председник Изборног сабора и закључује седницу Сабора.
Члан 53.
Сутрадан на свечаној архијерејској св. литургији, патријарх се устоличава на начин који прописује Свети архијерејски сабор.
После овога чина новоизабрани патријарх ступа у права и дужности врховног поглавара и старешине Српске православне цркве.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.