ПИШЕМ ти писмо да заједно нисмо...
Порука је јасна и недвосмислена; господо, у овој земљи, можете живјети само под условом да мене, Хариса Силајџића, прихватите као великог султана. Моја се не пориче, каже још Харис!
Потврдило се, ево, по ко зна који пут, да је БиХ, као сурогат држава, уз узалудан труд, напор и велике паре уложене од стране међународне заједнице, ипак, истина схваћена на вријеме. Државе ни на видику!
Уз помињаног султана и клонираног Хариса Силајџића у лику Жељка Комшића сасвим је разумљива прекјучерашња реакција Небојше Радмановића, предсједавајућег Предсједништва, који је јасно поставио дијагнозу стања духа и укупних односа у БиХ:
- Не шири се из Републике Српске страх; страх се шири одавде, из Сарајева... Писмо Хариса Силајџића и Жељка Комшића генералном секретару Уједињених нација Бан Ки Муну представља страх за све грађане БиХ, не само за Србе, него и за Бошњаке, Хрвате и остале.
Било како било, сад је јасно и ономе који није хтио да му до сада буде јасно, да тронационални шеф државе БиХ заправо чине три различите личности са три различита погледа на свијет, од којих се један издваја, а друга два преплићу. Први је државнички и политички озбиљни и одважни Небојша Радмановић, затим разуздани и осиони Харис Силајџић, те његов привјесак по потреби Жељко Комшић. У том зачараном кругу, Радмановић готово увијек бива усамљен.
Може ли то да буде озбиљно друштво и за кафане са периферије, а не за вођење земље? При томе, наравно, мислимо на Силајџића и Комшића.
Много говоре сљедеће ријечи Небојше Радмановића:
- Ово је најжешћи напад на Устав БиХ и званичне институције и самог врха БиХ, а писмом је упућен јасан захтјев за рушење уставног поретка БиХ и ревизију Дејтонског споразума.
Aналитичари којима су блиски логика и правда упозоравају да је БиХ минулих дана, а поготово писмом Силајџића и Комшића, коначно и дефинитивно извршила самоубиство, и то с предумишљајем! За разлику од претходних покушаја, овог пута је фалсификат оригинала објављен у изворном облику како би се избјегла било каква дилема.
A Силајџић и Комшић свој искорак у нову будућност претворили су у свој суноврат и тотални морални крах.
Макар лицемјери тврдили да је све то само политика.