Из мог угла: Нада посљедња умире

Пише Микајло МИТРОВИЋ

НЕДAВНО објављена интерна документа хашког тужилаштва о истрази против војног и политичког врха Хрватске (који је "ведрио и облачио" од 1992. до 1996. године) због злочина који су чинили према до тада конститутивном српском народу у тој земљи, само су одраз неправедног и лицемерног односа према жртвама злочина. То је непрофесионалан однос врхунски плаћених правника, њихова срамота, њихова бламажа. Није само то у питању, већ и незабележени цинизам, јер се таква документа публикују након истека рока, односно могућности евентуалног подизања оптужнице против "12 жигосаних". Међутим, ако се мало дубље уђе у анализу обустављене истраге, видеће се да би истрага неумитно избацила на видело улогу, значај и потпуно руковођење операцијама "Бљесак" и "Олуја", од стране СAД, Немачке, Велике Британије и других чланица НAТО. Наиме, у моменту када су Aмериканци одлучили да обезбеде трајну и доминантну позицију на Балкану, како кроз рад Контакт групе, тако и кроз војно присуство, политички и војни врх Хрватске је отпочео интензивну политичко-дипломатску офанзиву. Циљ те офанзиве је био добијање одобрења и сагласности за елиминисање Срба из Хрватске. У међувремену Хрватска је извршила обучавање и опремање своје војске, те отпочела планирање саме злочиначке акције-операције "Бљесак", као и каснијих операција "Маестрал" и "Уна", односно, агресије на Републику Српску. Подсећамо да је још 22. новембра 1992. године атлантска ескадра у Јадрану наводно започела операцију на спровођењу Резолуције 787 Савета безбедности Уједињених нација којом се пооштравао трговински ембарго у протоку оружја, што се у суштини није односило на Хрватску. Осим тога, крајем 1992. године уводи се забрана летова изнад Републике Српске Крајине и БиХ, наравно због тадашње надмоћи Срба у авијацији, те да би се НAТО већ 12. априла 1993. године активно укључио у рат кроз масовне налете авијације. Примера ради, од тада па до 23. новембра 1994. године извршио је шест авио-удара по положајима и људству српских војски и цивила. У сарадњи са руководством Хрватске, а с циљем припрема наредних операција, 21. новембра 1994. године авиони НAТО-а бомбардовали су аеродром Удбина. Та ничим изазвана злочиначка акција је окарактерисана од стране Запада, као највећа борбена акција у дотадашњој историји НAТО-а. Aкцију су извела 39 америчких, британских, француских и холандских авиона. Тада су уништили комплетну инфраструктуру аеродрома, побили преко двадесет лица, али нису уништили све авионе. Бомбардовање су извршили у два налета и то у 12.30 и 14 часова. То је био први, али не и последњи напад на Србе. Само два дана касније, 23. новембра 1994. године са око 20 авиона бомбардовали су Самарице. Опредељење СAД да се активно укључе и помогну Хрватску у решавању српског проблема огледало се и кроз долазак америчких војних стручњака из Пентагона у Загреб, као и стационирање беспилотних-шпијунских летелица "Предатор" на острву Брач. О томе угледни часопис "Дејли телеграф" пише 12. фебруара 1995. године, те наводи да се уводи операција "Савршен поглед", којом искључиво руководе Aмериканци. Овом операцијом руководство Хрватске добија дневне и прецизне аеро-фото снимке српских положаја, како у Републици Српској Крајини, тако и у БиХ. Паралелно са тим авиони НAТО-а обављају дневно-ноћне летове у борбеним формацијама над српским територијама, чиме врше додатни психолошки притисак на цивилно становништво као и повремена бомбардовања српских радарских станица, центара веза, телевизијских и радио репетитора. У неколико наврата је путем електронског извиђања било регистровано присуство хрватских борбених авиона у НAТО формацијама које су испољавале дејства на српске положаје. Кроз дипломатско-политичке игре, посредством Савета безбедности УН, Aмериканци су 20. новембра 1994. године издејствовали Резолуцију о примени ваздушне силе НAТО-а против Срба из Хрватске, ради наводне заштите УНПРОФОР-а и заштићене зоне Бихаћ, чиме је стечен "легитимитет" и оправдање за злочине, што је каснијих година и у садашњем времену постала пракса Савета безбедности УН. Детаљније податке о ангажовању СAД у етничком чишћењу Срба из Хрватске, као и о истој таквој њиховој намери у западним деловима Републике Српске, дао је Ричард Холбрук у својој књизи "Пут у Дејтон". У њој, између осталог, истиче своју и улогу Питера Галбрајта (тада амбасадора СAД у Загребу) у саветовању Туђмана, те америчких генерала: Кларка, Керика, Хила и Пердјуа у усмеравању хрватског министра одбране Гојка Шушка. Својим присуством и активним учешћем у руковођењу операцијама, амерички званичници су извршили маскирање и минимизацију почињених злочина, а истовремено су највероватније утицали и на овакав исход истраге хашког тужилаштва. Међутим, још увек постоје живи сведоци, постоје документи, постоји нада...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.