У БиХ и другим земљама које се налазе у процесу транзиције, присутни су разни стручњаци - емисари из ЕУ и НAТО-а који имају, између осталог, и задатак да нас едукују у области демократије. У том циљу врше се разни облици организовања демократских институција, разних организација у свим областима друштвеног живота. Организују се и разни округли столови, јавне трибине, семинари, школе демократије и слични едукативни облици. При томе се често нама приступа као лицима која као да су пре њих била у тоталном мраку, изолацији, полусвету. Сва та њихова настојања или "демократска индоктринација" и упињања да покажу како су они праведни, демократски образовани, како су они пример у сваком погледу, сваког дана, све више губе на значају у очима српског и вероватно не само српског народа. Свакако да се то пре свега односи на проблем решавања коначног статуса Косова, али и на сталне и упорне тежње за стварање унитарне БиХ. Колико је уствари демагогије у њиховој демократској причи можемо свакодневно видети и осетити.
Својевремено, непосредно након прекида рата у БиХ, НAТО је организовао, а вероватно их још увек има, семинаре по питањима безбедности у својој школи, у Оберамергауу, месту удаљеном око 120 километара од Минхена. Семинаре су похађали припадници тадашњих министарстава одбране, ентитетских оружаних снага као и одређени посланици-чланови скупштинских одбора за контролу снага безбедности и тадашњи војни саветници.
На једном од тих семинара који је био организован након прекида агресије на тадашњу СРЈ, њихови еминентни предавачи из врха НAТО и ЕУ структура, разни амбасадори или лица у том рангу, као и министри, објашњавали су циљеве операције "Милосрдни анђео", што је иначе био њихов назив за агресију коју су извршили.
Наводили су, између осталог, да је сем хуманитарног карактера, циљ био и увођење демократије на тим просторима. Један од предавача је била и жена, доктор историјских наука из Турске, која је највише и потенцирала наведену тезу.
С обзиром да је слушаоцима било омогућено, да након предавања постављају питања предавачима, Срби к'о Срби су питања усмерили на доктора историје из Турске.
Наиме, питали су да ли могу очекивати да ће НAТО, држећи се својих тврдих демократских ставова извршити у догледно време бомбардовање Турске, због тога што Турска годинама употребљава прекомерну војну и полицијску силу против Курда, врши њихова расељавања, етничка чишћења и изазивају хуманитарне проблеме код Курда, којих иначе има око 20 милиона, а Aлбанаца на Косову је било око два милиона.
Такође су питали да им се објасни какав је вид демократије у Саудијској Aрабији, Кувајту или Aрапским Емиратима (да ли је то вид феудалне демократије) где на пример жене још увек немају право гласа, слободу кретања, облачења и понашања и где владају племенски закони, те ако то није права демократија, да ли ће НAТО и тамо предузети исте кораке као и према СРЈ. Наравно да докторка историје није имала, нити има одговоре на ова једноставна и логична питања, била је изненађена питањима и несхватањем њихове "принципијелне" политике.
Покушала је да их увери да је, тада СРЈ, односно Косово био посебан, јединствен проблем.
Од тог семинара прошло је скоро седам година, те се поново враћамо и сведоци смо "чврстих, демократских принципа" ЕУ и НAТО-а.
Зар стварно мисле да смо ми слепи, необразовани, глупи или наивни...? Или не схватамо принципе "принципијелне" политике.