Из Бећировића проговара зли дух деведесетих

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Денис Бећировић, бошњачки члан и тренутно предсједавајући Предсједништва БиХ, жестоко је ударио на темеље БиХ - Дејтонски споразум и Устав, називајући "етничким апартхејдом" право народа да бирају своје представнике, заговарајући принцип грађанског уређења који је, између осталог, потпалио ватру почетком деведесетих година прошлог вијека у бившој Југославији.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Денис Бећировић у Стразбуру критиковао концепт конститутивности народа и право избора „својих“ представника.
• Изборни модел који би омогућио Хрватима да бирају свог члана Предсједништва назвао „етничким апартхејдом“.
• Избјегао директан одговор на питање о легитимном представљању Хрвата.
• Поново актуелизован спор између бошњачких и хрватских странака око измјена Изборног закона БиХ.
• ХДЗ БиХ инсистира на моделу који гарантује избор легитимног хрватског представника.
• Изјаве изазвале оштре реакције и најаве одговора из политичких кругова.
• СНСД оцијенио да Бећировићев став представља кршење Дејтонског споразума и Устава БиХ.
• Упозорења да инсистирање на „грађанском моделу“ може довести до нових политичких тензија.​

Предсједништво БиХ се, према одредбама Устава БиХ, састоји од три члана и то једног Бошњака и једног Хрвата, који се бирају непосредно са територије Федерације те једног Србина, који се бира са територије Републике Српске.

У мандату на истеку су, уз Бећировића, Жељка Цвијановић која је изабрана на позицију српског члана Предсједништва БиХ и Жељко Комшић, лидер ДФ-а за која у Хрватском народном сабору, на челу са ХДЗ-ом БиХ, тврде да није легитиман представник хрватског народа јер су за њега гласали Бошњаци.

Спор око легитимног представљања

Комшићу овај мандат није први, већ четврти у Предсједништву у фотељу хрватског члана, а исто толико времена кадрови ХДЗ-а настоје да прогурају измјене и допуне Изборног закона БиХ, позивајући се и на пресуде домаћих и страних судова да би обезбиједили да, како наводе, легитиман представник Хрвата засједне на позицију загарантовану Уставом у тој институцији.

Међутим, до тога, упркос појединим чак и потписаним споразумима, још није дошло, прије свега због супротстављених ставова бошњачких и хрватских политичких партија, а шта заправо о свему мисли дио Бошњака објелоданио је Бећировић, функционер СДП-а БиХ.

Ни мање ни више него у Стразбуру, на пленарном засједању Парламентарне скупштине Савјета Европе.

Иако је дио говора посветио напретку БиХ на европском путу, Бећировићево излагање обиљежило је ново негирање начела Дејтона и права народа у БиХ. У овом случају ради се о Хрватима.

Изјаве у Стразбуру изазвале реакције

Наиме, како су медији пренијели, на директно питање да ли подржава право хрватске заједнице да бира властитог члана у Предсједништво, односно ако да, какво рјешење предвиђа с циљем проналаска рјешење за тај проблем, Бећировић је избјегао конкретан одговор, али и открио право лице.

Он је, према истим изборима, устврдио да се у Предсједништво БиХ бирају три члана, при чему је за хрватског члана искористио апсурдну синтагму „из реда хрватског народа“, додајући да је тренутни хрватски члан „на потпуно легалан начин изабран од грађана БиХ“ те да као такав „треба да води рачуна о људским правима свих грађана и народа“.

Према истим наводима, изборни модел који би гарантовао Хрватима бирање властитог представника назвао „новим етничким линијама раздвајања“ и "етничким апартхејдом".

Функционери ХДЗ-а БиХ с којима смо успјели ступити у контакт нису хтјели коментарисати последњи Бећировићев иступ, али су појединци указали да то неће проћи без одговора јер је ријеч о скандалозном иступу.

Оптужбе за кршење Дејтона

Замјеник шефа Клуба посланика СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Мирослав Вујичић подсјећа да је идеја о "грађанским принципима" довела до сукоба деведесетих година прошлог вијека, односно због прегласавања Срба.

- Ништа се није промијенило у бошњачком политичком наративу од тада до данас. Они би да направе земљу у којој би доминирао најбројнији народ, у овом случају Бошњаци. Та изјава Бећировића представља директно кршење и Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ - рекао је Вујичић за "Глас"“.

Додаје да не зна да ли ће доћи вријеме у којем ће Бошњаци да схвате да морају политички договарају те да у БиХ живе три конститутивна народа и да постоје два ентитета.

- Ако желе да БиХ опстане, мораће да уваже легитимне ставове представнике три народа и два ентитета. Све остало води у дестабилизацију, а то што је он урадио у Савјету Европе је наставак његових политика које су започеле још деведесетих година, а не могу да схвате да је тој причи давно прошло мјесто и вријеме - закључио је Вујичић.

Улога народа

Уставом БиХ је прецизирано да ће Предсједништво настојати да усвоји све одлуке путем консензуса те да члан који има другачије мишљење одлуку може прогласити штетном по витални интерес ентитета за територију са које је изабран.

- Таква одлука ће бити упућена Народној скупштини Републике Српске, ако је изјаву дао члан са те територије, бошњачким делегатима у Дому народа ФБиХ, ако је такву изјаву дао бошњачки члан или хрватским делегатима у истом тијелу, уколико докази од хрватског члана. Ако проглас буде потврђен двотрећинском већином гласова у року од десет дана по упућивању, оспоравана одлука Предсједништва неће имати учинка – дефинисано је Уставом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.