Бивши високи представници поручили Европи: Вријеме је за гашење ОХР-а

ФРАНКФУРТ - Бивши високи представници у БиХ Карл Билт и Волфганг Петрич су у ауторском тексту за њемачки лист Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) коментарисали стање у БиХ, али и послали поруку Европи да Канцеларију високог представника (ОХР) треба укинути.

У тексту под називом "Укините високог представника", Билт и Петрич су изнијели став због чега би ОХР требало укинути, али и како би се то требало направити.

Замишљен као привремена - остао као трајна институција

На почетку ауторског текста, бивши високи представници у БиХ наводе да је оставка Кристијана Шмита (кога Република Српска није признавала за виског представника) отворила "пуно више од пуког питања његовог насљедника", већ да се Европа суочи с "неугодном геополитичком реалношћу".

- Тридесет година након Дејтонског мировног споразума, БиХ остаје заробљена у политичком међупростору. Она је формално суверена, али фактички и даље под међународним надзором. Институција високог представника међународне заједнице јесте ад хок институција која је у великој мјери успјешно спровела обнову ратом разорене земље. Без америчко-европског ангажмана, у којем су, уз Европску унију као главног финансијера, учествовали и Русија, Јапан те Канада кроз Савјет за примјену мира, спровођење Дејтонског споразума након 1995. године тешко би било могуће - наводе за FAZ.

Билт и Петрич даље кажу како је ОХР замишљен као привремена институција, а да је постала трајна.

- Већ дуго ова цивилна институција, која је током година изгубила и утјецај и легитимитет, многим локалним политичарима служи подједнако као непријатељска слика или као спасилачки ослонац, ослобађајући их тиме обавезе коју демократска друштва имају да у сопстваној одговорности проналазе одрживе политичке компромисе - тврде у ауторском тексту.

Погрешно рефлексно именовати новог високог представника

Због тога, како кажу, би било погрешно рефлексно именовати новог високог представника, већ се међународна заједница треба запитати "да ли таквим потезом заиста подстиче стабилност и самосталност или само конзервира управљану стагнацију".

- Додатно, геополитичка ситуација се из темеља промијенила. Док у државама Западног Балкана дуготрајни пут ка Бриселу губи привлачност, међународни консензус о будућности БиХ одавно је нарушен. Русија годинама отворено одбацује улогу високог представника са специјалним овлашћењима и одавно се претворила у регионалног реметилачког фактора - истичу у овом тексту.

Међутим, како даље пишу бивши високи представници у БиХ, сада је примјетна промјена и става Сједињених Америчких Држава.

- Сада се, међутим, и у Вашингтону назире изразито трансакцијски приступ Балкану. Недавна посјета пословно врло активног Трамповог сина (Доналда Трампа Јуниота) Бањалуци мора се посматрати као покушај успостављања још једног сумњивог пословног односа. Слични процеси већ се одвијају у Србији и Албанији, уз очигледно занемаривање европских правила и закона. У таквим околностима насљедник одлазећег високог представника тешко би имао већи легитимитет од својих претходника - навели су Билт и Петрич.

Европи потребан нови стратешки приступ

Због тога је за њих, како истичу, кључно питање које реформе БиХ приближавају Европској унији, а не ко је насљедник Шмита.

- Јер није спојиво да БиХ и даље, без изгледа на пуни суверенитет и властиту одговорност, остане под продуженим обликом међународног управљања, а истовремено треба крочити путем ка Европској унији. На основу темељне анализе тридесетогодишњег процеса изградње државе, Европи је зато потребан стратешки нови почетак у БиХ- наводи се.

Билт и Петрич су става да овај нови почетак треба бити базиран на два елемента.

- С једне стране на корекцији дисфункционалног система власти, а с друге на окончању међународног посебног надзора. Ова реформска агенда притом мора бити уско повезана с постепеним приближавањем европским структурама. Не ради се о радикалном преуређењу дејтонског система, него о реалистичним прилагођавањима: одавно су потребне ефикасније структуре одлучивања, јасније надлежности и ограничавање трајних могућности блокаде - пише у овом тексту.

Наводе и да се гашење ОХР-а мора уско везати уз приступање БиХ чланству у ЕУ.

- Услови које Сцхмит и његови претходници годинама безуспјешно захтијевају, попут питања државне имовине, могли би бити пребачени у одговарајућа поглавља приступног уговора. Тиме би се бесконачна расправа о томе припада ли БиХ уопште Европи коначно недвосмислено окончала - истакли су.

На крају су се бивши високи представници у БиХ осврнули и на то како би требала изгледати будућност БиХ након ОХР-а.

- Уграђена у вјеродостојну европску перспективу, држава БиХ тако би постала дио динамичног политичког пројекта. Био би то прелаз с међународног надзора на европску интеграцију. Повлачење Кристијана Шмита зато представља дуго очекивану прилику да се међународна политика према БиХ из темеља промишља европски. БиХ није потребна бесконачно продужена међународна управа. Оно што земљи треба јесте вјеродостојна европска будућност- написали су за FAZ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.