Итан С. Бергер: Хашком архиву мјесто у УН

Мислим да би најбоље мјесто за похрањивање оригиналне хашке документације биле Уједињене нације или Хаг. Када би архива била смјештена у земљи у којој су почињени злочини те врсте, то би могло да буде искоришћено као средство политизације.

Ово је у интервјуу за “Глас Српске” рекао професор на Правном факултету Универзитета Џорџтаун Итан С. Бергер.

* ГЛAС: Како коментаришете то да многи аналитичари и политичари упућују замјерке на рад Хашког трибунала?

БЕРГЕР: Aналитичари и политичари би се више требали позабавити значајем који појединачни случајеви са собом носе.   Са жаљењем се може констатовати да се пречесто држимо оквира Конвенције о геноциду Уједињених нација. Међутим, почињени су ужасни ратни злочини који не потпадају под дефиницију геноцида, а чији починиоци би требало да буду кажњени. Циљ Хашког трибунала је привођење ратних злочинаца правди, али оно што је очито, јесте да су резултати спори и незадовољавајући.

* ГЛAС: Бројне су контроверзе о трансферу архиве Трибунала. Гдје би она требало да буде смјештена и да ли постоји могућност њене злоупотребе?

БЕРГЕР: Најжалосније је када архивска грађа која се тиче ратних злочина постане предмет политизације. Мислим да би најбоље мјесто за похрањивање оригиналне документације било мјесто попут Уједињених нација или Хага. Када би архив био смјештен у земљи у којој су почињени злочини те врсте, то би могло да буде искоришћено као средство политизације.

* ГЛAС: Према Статуту Трибунала, сви процеси требало би у 2008. години да буду пребачени на националне судове, а Трибунал би требало да буде затворен до 2010. године. Да ли је ријеч о повредама Статута?

БЕРГЕР: Иако Трибунал налази оправдање за трансфер свих својих случајева националним судовима, сматрам да је таква одлука погрешна. Уколико се имају у виду благе казне које су њемачки судови по завршетку Другог свјетског рата одређивали припадницима нацистичког режима, јасно је да национални судови нису спремни да процесуирају ратне злочине.

* ГЛAС: Подржавате ли руску иницијативу за затварање Трибунала?

БЕРГЕР: Веома сам разочаран том иницијативом јер Руси, који су веома пропатили због нацистичких и Стаљинових злочина, ратне злочине сада виде као средство за остварење властитих политичких циљева. Мислим да већина руског народа не подржава ту иницијативу.

* ГЛAС: Како коментаришете хапшење Радована Караџића?

БЕРГЕР: Чудим се што је Караџић толико дуго времена био “у бјекству”. То не би било могуће без умијешаности како представника власти, тако и индивидуалних помагача. Не вјерујем да би он био ухваћен да српски народ није изабрао Бориса Тадића за предсједника. Увјерен сам да је будућност Србије у Европској унији, а српски народ је на посљедњим изборима ту жељу исказао.

* ГЛAС: Како то да је Миливој Aшнер, који је спроводио расне законе НДХ и који је крив за убиства Срба, Јевреја и Рома, и даље слободан, и то у Aустрији?

БЕРГЕР: На несрећу, због хладног рата, Aустрија никада није морала да се суочи са властитом прошлошћу. Она саму себе сматра “Хитлеровом првом жртвом”, мада су управо Aустријанци чинили већину међу стражарима у концентрационим логорима. Надам се да ће Aшнер бити приведен лицу правде.

 Биографија

Итан С. Бергер је гостујући професор на Правном факултету Универзитета Џорџтаун. Правном праксом се бави већ 18 година, а ужа специјалност су му правна и политичка питања у Русији и Бјелорусији, међународни привредни криминал, професионална одговорност и повреда правног система.

Тренутно је ангажован као директор пројекта у Центру за међународни криминал и корупцију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.