У Парламенту љути јер их нико ништа није питао

САРАЈЕВО - Фамозни документ под називом План раста, који од домаћих представника тражи званични Брисел да би на основу њега „зарадили“ око милијарду евра, дошао је под лупу истраживача у Парламенту БиХ, који су, након разматрања доступних материјала, закључили да представнике и чланове те институције нико није укључио у ту причу.

Све земље западног Балкана које су тренутно на путу ка пуноправном чланству у Европској унији морале су припремити Реформску агенду, која је заснована на прелиминарним препорукама тијела ЕУ. То су урадиле све, осим БиХ, у којој су за то препреке политичког карактера и која би, због тога, могла да остане без дијела новца који јој је намијењен, а ради се о дијелу из пакета који је укупно тежак шест милијарди евра до 2027. године и који би земљама регије омогућио да интензивирањем реформи значајно убрзају процес проширења и економски раст.

И док су из ФБиХ, махом политички представници бошњачког народа, за овакав епилог оптуживали Српску, републички званичници су указали на то да је тај план раста договорен и усаглашен, али да се потом десило да су путем механизма који је предвиђен за европска питања три или четири кантона, које предводи СДА из својих опозиционих разлога то урушили.

Ово питање је једно од оних на дневном реду састанака представника странака које чине власт на нивоу БиХ, а још крајем априла из Савјета министара БиХ је саопштено да је радни тим, којем предсједава предсједавајућа Савјета Борјана Кришто, усагласио листу реформи са корацима за спровођење Плана раста за западни Балкан.

Свој суд су, с друге стране, заузели и у Парламенту БиХ. Наиме, у истраживању које је намијењено посланицима и делегатима, између осталог, пише да листа реформи, у периоду док су истраживали ово питање, није јавно објављена нити доступна. Наводећи да су се одређеним приједлозима успротивили из Српске, односно попуњавању Уставног суда БиХ те уклањању вета у раду Савјета за државну помоћ и Конкуренцијског савјета.

Побројали су кантоне који су закочили. То су Унско-сански, Тузлански, Зеничко-Добојски и Средњобосански те је наведено да је Кришто 17. августа информисала Брисел о нивоу усаглашености агенде те упутила документ о усаглашености без сагласности четири премијера.

Међутим, Европска комисија је поручила крајем септембра да БиХ неће добити прву траншу од 70 милиона евра јер није достављена потпуна агенда, а стигао је захтјев за још један реформски корак који би могао да буде препрека, у којем се тражи усклађивање визне политике с пописом земаља ЕУ.

Ипак, у истраживању пише да је настављен процес усаглашавања и да је нови рок за достављање усаглашене Реформске агенде 4. децембар „према наводима медија“.

- Све претходне наведене информације преузете су из званичних саопштења органа власти у БиХ и тијела ЕУ, као и из медија. Један од разлога је тај што Реформска агенда са листом реформи, која је достављена Европској комисији, до сада нигдје није званично објављена нити је са детаљима упозната јавност, али ни институције које су морале бити о томе упознате, попут Парламентарне скупштине БиХ, чија је основна надлежност да спроводи парламентарни надзор над радом институција извршне власти у БиХ - пише у истраживању за које је само наведено да је урађено на захтјев овлашћеног наручиоца.

Предсједавајућа парламентарне Заједничке комисије за економске реформе и развој Ермина Салкичевић Диздаревић за „Глас“ каже да је основни проблем власти у БиХ да свако сматра да свако треба да се пита за све.

- И одлука Савјета министара БиХ о радној групи која ће учествовати на изради плана раста је донесена на бази онога како је урађен и механизам координације, односно на бази укључивања разних нивоа с онима који ће одлучивати заиста о плану раста. На исти начин размишљам о неукључености парламента. Можда је Парламент требало да буде укључен, али је ли требало да буду и кантони? То је моје главно питање и главни проблем видим у томе што је одлука о формирању радне групе урађена по узору на механизам координације - рекла је Салкичевић Диздаревић.

Приједлози

Листа реформи коју је одобрио радни тим је, како је речено, скоро у потпуности усаглашена са приједлозима Европске комисије, односно више од 97 одсто.

Тада је речено да је циљ да буде омогућен снажнији раст економије, обезбијеђена владавина права, функционалније институције, као и оснажена пословна клима и сачувани људски ресурси у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.