U Parlamentu ljuti jer ih niko ništa nije pitao

SARAJEVO - Famozni dokument pod nazivom Plan rasta, koji od domaćih predstavnika traži zvanični Brisel da bi na osnovu njega „zaradili“ oko milijardu evra, došao je pod lupu istraživača u Parlamentu BiH, koji su, nakon razmatranja dostupnih materijala, zaključili da predstavnike i članove te institucije niko nije uključio u tu priču.

Sve zemlje zapadnog Balkana koje su trenutno na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji morale su pripremiti Reformsku agendu, koja je zasnovana na preliminarnim preporukama tijela EU. To su uradile sve, osim BiH, u kojoj su za to prepreke političkog karaktera i koja bi, zbog toga, mogla da ostane bez dijela novca koji joj je namijenjen, a radi se o dijelu iz paketa koji je ukupno težak šest milijardi evra do 2027. godine i koji bi zemljama regije omogućio da intenziviranjem reformi značajno ubrzaju proces proširenja i ekonomski rast.

I dok su iz FBiH, mahom politički predstavnici bošnjačkog naroda, za ovakav epilog optuživali Srpsku, republički zvaničnici su ukazali na to da je taj plan rasta dogovoren i usaglašen, ali da se potom desilo da su putem mehanizma koji je predviđen za evropska pitanja tri ili četiri kantona, koje predvodi SDA iz svojih opozicionih razloga to urušili.

Ovo pitanje je jedno od onih na dnevnom redu sastanaka predstavnika stranaka koje čine vlast na nivou BiH, a još krajem aprila iz Savjeta ministara BiH je saopšteno da je radni tim, kojem predsjedava predsjedavajuća Savjeta Borjana Krišto, usaglasio listu reformi sa koracima za sprovođenje Plana rasta za zapadni Balkan.

Svoj sud su, s druge strane, zauzeli i u Parlamentu BiH. Naime, u istraživanju koje je namijenjeno poslanicima i delegatima, između ostalog, piše da lista reformi, u periodu dok su istraživali ovo pitanje, nije javno objavljena niti dostupna. Navodeći da su se određenim prijedlozima usprotivili iz Srpske, odnosno popunjavanju Ustavnog suda BiH te uklanjanju veta u radu Savjeta za državnu pomoć i Konkurencijskog savjeta.

Pobrojali su kantone koji su zakočili. To su Unsko-sanski, Tuzlanski, Zeničko-Dobojski i Srednjobosanski te je navedeno da je Krišto 17. avgusta informisala Brisel o nivou usaglašenosti agende te uputila dokument o usaglašenosti bez saglasnosti četiri premijera.

Međutim, Evropska komisija je poručila krajem septembra da BiH neće dobiti prvu tranšu od 70 miliona evra jer nije dostavljena potpuna agenda, a stigao je zahtjev za još jedan reformski korak koji bi mogao da bude prepreka, u kojem se traži usklađivanje vizne politike s popisom zemalja EU.

Ipak, u istraživanju piše da je nastavljen proces usaglašavanja i da je novi rok za dostavljanje usaglašene Reformske agende 4. decembar „prema navodima medija“.

- Sve prethodne navedene informacije preuzete su iz zvaničnih saopštenja organa vlasti u BiH i tijela EU, kao i iz medija. Jedan od razloga je taj što Reformska agenda sa listom reformi, koja je dostavljena Evropskoj komisiji, do sada nigdje nije zvanično objavljena niti je sa detaljima upoznata javnost, ali ni institucije koje su morale biti o tome upoznate, poput Parlamentarne skupštine BiH, čija je osnovna nadležnost da sprovodi parlamentarni nadzor nad radom institucija izvršne vlasti u BiH - piše u istraživanju za koje je samo navedeno da je urađeno na zahtjev ovlašćenog naručioca.

Predsjedavajuća parlamentarne Zajedničke komisije za ekonomske reforme i razvoj Ermina Salkičević Dizdarević za „Glas“ kaže da je osnovni problem vlasti u BiH da svako smatra da svako treba da se pita za sve.

- I odluka Savjeta ministara BiH o radnoj grupi koja će učestvovati na izradi plana rasta je donesena na bazi onoga kako je urađen i mehanizam koordinacije, odnosno na bazi uključivanja raznih nivoa s onima koji će odlučivati zaista o planu rasta. Na isti način razmišljam o neuključenosti parlamenta. Možda je Parlament trebalo da bude uključen, ali je li trebalo da budu i kantoni? To je moje glavno pitanje i glavni problem vidim u tome što je odluka o formiranju radne grupe urađena po uzoru na mehanizam koordinacije - rekla je Salkičević Dizdarević.

Prijedlozi

Lista reformi koju je odobrio radni tim je, kako je rečeno, skoro u potpunosti usaglašena sa prijedlozima Evropske komisije, odnosno više od 97 odsto.

Tada je rečeno da je cilj da bude omogućen snažniji rast ekonomije, obezbijeđena vladavina prava, funkcionalnije institucije, kao i osnažena poslovna klima i sačuvani ljudski resursi u BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.