Истрајни у намјери да "иселе" Суд и Тужилаштво

БАЊАЛУКА - Иницијатива републичког Савеза логораша у којем траже да Суд и Тужилаштво БиХ буду измјештени са локације бившег логора за Србе у Сарајеву је спремна, а на адресу надлежних биће послата након консултација са надлежним ресорима у Влади Српске.

Потврдио је то у петак за "Глас Српске" предсједник Савеза Анђелко Носовић, наглашавајући да сви знају какве страхоте су доживјели српски логораши на том мјесту током Одбрамбено-отаџбинског рата.

Кроз злогласни логор за Србе "Виктор Бубањ" је прошло око 5.000 Срба, а око 500 их је убијено, али за те злочине још нико није одговарао. Успостављање Тужилаштва и Суда БиХ на мјесту казамата и логора гдје су мучени сви - од жена, дјеце, мушкараца је, како су оцијенили представници српског народа,  смишљена провокација да се још једном понизе српске жртве и народ.

Носовић истиче да је ова иницијатива важна, не само за логораше него и за српски народ у цјелини. Окидач је процес против предсједника Републике Српске Милорада Додика који је недавно у Суду БиХ осуђен на годину дана затвора и шест година забране обављања те функције због непоштoвања одлука Кристијана Шмита којег Српска не признаје за високог представника, јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН.

- Како може бити право и правда на мјесту гдје су људи затварани, убијани и суђени, а процес против предсједника је кап која је прелила чашу. Све до сада смо очекивали и надали се да ће бити неке правде и права. Али видимо да од тога нема и да неће бити ништа - закључио је Носовић.

Савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић подржао је иницијативу Савеза логораша, истакавши да никада није ни требало да буду на мјесту страдања Срба.

- То је мјесто у којем су Срби у претходном рату затварани, мучени и убијани. Из пијетета према тим жртвама могла се наћи нека друга локација - рекао је Томић Срни.

Према његовим ријечима, некадашња касарна ЈНА "Виктор Бубањ" у којој се сада налазе Суд и Тужилаштво БиХ у рату је била логор за Србе који су остали у Сарајеву вјерујући да им комшије Бошњаци неће правити проблем и да ће моћи нормално да живе.

- Нажалост, велики број њих је завршио ту гдје су били изложени батинању, мучењу, а неки нису ни живи изашли одатле - рекао је Томић.

Додао је да је о томе кроз шта су прошли у казамату "Виктор Бубањ" имао прилике разговарати са некима од српских логораша.

- Било је мучно слушати, а камоли преживјети све то - закључио је Томић.

Уз логораше је и Општинска борачка организација Источно Ново Сарајево.

- Подржавамо иницијативу. Ријеч је о локацији на којој су муслимани вршили најгнусније злочине. На мјесту гдје су Срби затварани и убијани највише се суди и осуђује управо наш народ - рекао је предсједник Организације Драгиша Тушевљак.

Није, каже, хумано, ни цивилизацијски да се на мјесту страшног страдања сарајевских Срба налазе правосудне институције које би требало да се баве процесуирањем злочина почињених током рата.

О злочинима у логору "Виктор Бубањ" у који је након рата високи представник Педи Ешдаун наметнутим актом смјестио Суд БиХ, поједини логораши написали су књиге у којима су до детаља објаснили како се поступало са њима.

Страхиња Живак је у "Виктору Бубњу" и Централном затвору провео двије и по године прије него што је изашао у новембру 1994. године. Ту је био под истрагом осам мјесеци.

У књизи "Живим да свједочим" пише о монструозним иживљавањима, силовањима и убиствима српских затвореника. Свједоци су годинама након рата наводили каквим су страшним тортурама били подвргнути у логору.

Бројна су свједочења о пребијању кундацима, цокулама, бејзбол палицама, па чак и необрађеном даском. Жене су свједочиле да су из логора одвођене у центар Сарајева у хотел "Загреб", који је био и нека врста јавне куће гдје су силоване логорашице. Затворени Срби су извођени и на лажна стријељања и враћани у ћелије уз обећање да ће их "убити сутра".

Спомен-плоча 

Федералне власти су спријечиле Савез логораша Српске 19. септембра 2003. године да на тој локацији поставе спомен-плочу у знак сјећања на страдање Срба.

- Тамошње власти нису дозволиле српским логорашима да поставе спомен-плочу ни на једној локацији на којој су убијени Срби, почев од Казана, Добровољачке, Тузланске колоне, Врацама, Златишту изнад Сарајева и другим мјестима - подсјетио је раније Анђелко Носовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.