Истина о злочину у Добровољачкој мора да преживи

Сарајево - Паљењем свијећа и полагањем бијелих ружа у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву у петак је обиљежена 21 година од напада на колону ЈНА у којем су припадници Армије РБиХ, "Зелених беретки" и Територијалне одбране убили 42 војника, 71 ранили, а 207 заробили.

Као и ранијих година, породице убијених и делегацију из Републике Српске у Сарајеву су дочекале ратне заставе РБиХ, а окупљени у близини мјеста злочина скандирали су дијелове ратне химне "Једна си једина". Колону, која је стигла из Миљевића и уз мук прошетала бившом Добровољачком, праћена јаким полицијским обезбјеђењем, с друге стране Миљацке код моста Дрвенија дочекали су припадници "Зелених беретки". Инцидената није било.

Сјећања

Бивши поручник ЈНА Жељко Пантелић послије 21 годину први пут је дошао у Добровољачку, запалио свијеће и положио руже у сјећање на своје побијене колеге. Видно потресен, дрхтавим гласом, казао је да сјећања сама навиру.

- Тешко ми је када се сјетим колико је војника и мојих другова 2. и 3. маја побијено и рањено на овом мјесту. Да је овакво обезбјеђење било прије 21 годину као што је данас, злочин се сигурно не би догодио - рекао је Пантелић, који је у нападу 2. маја рањен.

Послије збрињавања у болници "Кошево" одвезен је на барикаде, гдје је малтретиран и претучен.

- Возили су ме у неку станицу, тамо су ме везали за стуб и малтретирали, изводили су ме на стријељање. Ставили су ме уза зид и пуцали. Обје бубне опне су ми пукле. Послије тога су ме вратили у фискултурну дворану са осталима, гдје су поново дошли други и малтретирали ме - испричао је Пантелић и додао да је два пута давао исказ и да је понижавајуће што је истрага о злочину обустављена и поред толиких доказа.

Његов колега Крстан Ракић каже да су многе његове колеге убијене у нападу Армије РБиХ, али да се сада покушава представити да су војници ЈНА били нападачи.

Михаило Бабовић, који је био возач у војној болници, једини је преживјели од својих 18 колега.

- Тог 2. маја пошао сам из војне болнице у Дом армије санитетским возилом да извучем рањенике. Дочекали су колону на Скендерији и све су побили. Легао сам испод возила, а затим пузао према трамвају који је горио и дошао до Миљацке. Тако сам извукао живу главу - рекао је он.

Богдана Томовић се пита зашто ни 21 годину послије убиства њеног сина Здравка не може проћи цијелом Добровољачком. Гордана Гвозденовић, која је у Добровољачкој изгубила брата Обрада, истиче да ни данас не могу доћи на мјесто гдје је он убијен.

Суочавање са истином

Шеф Клуба српских делегата у Дому народа БиХ Сташа Кошарац каже да су представници РС писали Тужилаштву и питали шта је са "случајем Добровољачка", али да никада нису добили одговор.

- Ко данас вјерује том Тужилаштву које ради под музиком Валентина Инцка и плеше свој плес. Зашто ћути градоначелник Сарајева Иво Комшић, који је био члан Предсједништва РБиХ? Он би могао много тога да каже о томе шта се дешавало - каже Кошарац.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић рекао је да су 2. и 3. мај 1992. године били спирала која је убрзала рат у БиХ.

- За два дана убијена су 42 човјека, од којих 32 Србина, шест Хрвата и по два Албанца и муслимана. Нема дилеме да је почињен злочин. Заробљено је 215 војника и официра, а 71 је рањен. Зашто су задржавани? Зашто нису пуштени? Постојао је договор да се колона ЈНА на миран начин извуче из Сарајева. Сарајево није било нападнуто - казао је Ђокић додавши да се настоји створити стереотип о почетку рата.

- У Сарајеву се покушава обиљежити дан одбране Сарајева. Од кога се то бранило? - упитао је Ђокић.

Нагласио је да у РС не постоји повјерење у правосудне институције БиХ, које се према злочину у Добровољачкој односе као да су војници ЈНА убијали сами себе.

- Мора се истрајати да се скине паучина са очију правосудних органа и да се они који су чинили злочине суоче са истином. Ако Суд и Тужилаштво БиХ неће да процесуирају злочине који су неспорни, онда ће то радити РС. Нечувено је да се обустави истрага против 14 људи, који су били организатори и извршиоци злочина и да они данас слободно шетају - рекао је Ђокић.

Колона из Добровољачке упутила се ка Миљевићима, гдје су на Спомен-крсту на Војничком гробљу положени вијенци и запаљене свијеће.

Иако постоје аудио-снимци на којима се чују команде за напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици, које издају ратни члан Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић и командант Територијалне одбране Заим Бацковић, тужилац Тужилаштва БиХ Џуд Романо је 17. јануара 2012. године послије три године обуставио истрагу против 14 осумњичених. МУП РС је уложио приговор на ту одлуку, али из Тужилаштва још нема одговора.

"Опсада Сарајева"

Ратни командант батаљона Војне полиције Џевад Топић рекао је да представници из РС "шире мржњу, нетрпељивост и гнусне лажи".

- Ко је гранатирао Сарајево? Јесмо ми сами себе гранатирали? Ђокић мора знати да је 2. маја почела опсада Сарајева. Да тада нисмо пружили отпор, десила би нам се Бијељина и они би се ушетали у град. Злочини у Бијељини су се десили мјесец прије напада на Сарајево. Зашто се Ђокић не пита ко је тамо нападао људе? - казао је Топић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.