Истиче им рок: Укидање фантомског ПИК-а води нестанку ОХР-а

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Од дејтонског договора којим је заустављен рат и успостављено ново уставно уређење у БиХ ове седмице се навршавају три деценије, колико, с друге стране, "живи" и наметнута, колонијална управа, а стручњаци упозоравају на то да су наредни дани преломни и да их треба искористити да бисмо скинули окове протектората и вратили се на оно што је потписано у Дејтону 1995. године.

• Позадина проблема
• Излаз за све
• Самосвијест

Високи представник је саставни дио БиХ готово од њених темеља ударених у Дејтону 21. новембра 1995. године, а свечано потписаних 14. децембра исте године у Паризу.

Анексом десет споразума дефинисана је улога високог представника, која се може тумачити на начин да "прати", "одржава тијесан контакт са странама", "помаже", "учествује на састанцима", "даје смјернице" и "извјештава". Али како је и сам Дејтон, односно његов анекс који је истовремено и Устав БиХ мијењан, најчешће силом странаца, тако је мијењана и улога страних тутора у фотељи високог представника, који су махом посезали за "бонским овлашћењима".

Позадина проблема

У Лондону је 8. и 9. децембра 1995. засједала Конференција за спровођење мира с циљем да мобилише међународну заједницу. Један од закључака био је формирање Савјета за спровођење мира (ПИК) те је одређено да Управни одбор чине представници Канаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Русије, Уједињеног Краљевства, САД, затим и Предсједништва ЕУ, Европске комисије и Организације исламске конференције, а под предсједништвом високог представника.

Савјет се на министарском нивоу састао још пет пута. Најпознатија је Бонска конференција у децембру 1997. и закључци о мандату високог представника, којима им су, испод руке, дата овлашћења да доносе амандмане на уставе, законе и њихове измјене и допуне, смјењују функционере и забрањују им учешће на изборима, одузимају права и лична документа без права на жалбу.

Кап која је прелила чашу, додуше само у Српској, била је одлука да на позицију високог представника именују њемачког дипломату Кристијана Шмита и то без резолуције Савјета безбједности Уједињених нација (УН), како то налаже и сам Дејтон.

Правник Милко Грмуша упозорава да ствари прво треба вратити у дејтонски контекст. ОХР, подвлачи, није предвиђен Анексом десет, као ни фамозни ПИК, који је противправно измислио тзв. "бонска овлашћења".

Милко Грмуша

- Тако ће се ствари вратити у уставни, правни и цивилизовани поредак. Високи представник је предвиђен Анексом 10 и још има околности важних за његову улогу, која се примарно односи на имплементацију цивилних (дакле, грађанских) аспеката споразума - навео је Грмуша.

У том контексту сматра да будућа његова улога треба да буде усклађивање правних прописа и још више праксе надлежних институција са највишим правним стандардима прописаним кључним актима УН и Савјета Европе.

- То треба да буде посао високог представника, лагана, али принципијелна навигација домаћих институција да одлуке доносе према праву, а не да неправно суспендује Устав и колонијалним методама хара БиХ. Да би се то остварило ПИК треба затворити, "бонска овлашћења" и све производе огласити ништавним, ОХР затворити и оставити само високог представника којег ће Савјет безбједности УН именовати увијек из реда најстручнијих кадрова Венецијанске комисије. Управо би та комисија и била својеврсни нови "ОХР", односно давала стручну подршку високом представнику да овај помогне институцијама у БиХ да саме креирају владавину права на начин одређен свим уставима у БиХ - сматра Грмуша.

За "Глас" је истакао да је високи представник, шта год ко о њему мислио, дио Анекса десет Дејтонског мировног споразума, али ОХР није.

- Практично је од те техничке канцеларије направљена институција гдје су различити актери из разних служби давали себи за право да врше притисак на људе, инсистирају на својим интересима, препадају. Та три слова О, Х, Р су код људи дизала шећер и притисак, а те институције нема у споразуму. О ПИК-у да и не говорим. Чак ни у посредном смислу није предвиђен - рекао је Грмуша.

Излаз за све

Та, како је рекао, самозвана група држава која је у Лондону у децембру 1995. рекла да хоће да подржи БиХ путем Савјета за имплементацију мира је, ипак, почела да се понаша као колонијални управник.

- Прекршили су низ међународно-правних докумената, уништили десетине људских живота. Писаће се књиге о правно-етичком масакру који је урадио високи представник по наговору ПИК-а - категоричан је Грмуша.

Све то је довело да тога да Шмит, који и није високи представник, допусти себи да намеће законе, односно да је само важно да се поштује он као да је фараон.

- Република Српска је урадила шта је урадила. Понизила прво БиХ тиме што јој се изругивала па је онда понизила саму себе, јер је полизала све што је попљувала, а правосуђе у БиХ се самопонизило до те мјере да је оно што је евидентан напад на интегритет на БиХ није процесуирало, већ само оно што је напад на Шмита. А странци су се уплашили, што се види из реакција, да нова политика САД немијешања у туђе ствари не буде озбиљно пропитана, јер ово што су радили у БиХ није мијешање већ правно-уставни геноцид и сада траже начин да се из свега тога изолују. Мој приједлог је, дакле, излаз за све који ће рећи: "ОХР аут, ПИК не постоји, високи представник постоји, али у мандату како пише у Анексу десет Дејтонског споразума" - рекао је Грмуша.

ОХР

Упркос појединим нагињањима Венецијанска комисија, која је савјетодавно тијело Савјета Европе, сачињено од стручњака из области уставног права, је прва рекла још 2004. године да је систем ОХР-а недопустив.

- Прије њих то нико није смио рећи. На основу те оцјене Савјет Европе је исте године усвојио резолуцију у којој је то констатовано. Дакле, 20 и више година касније је крајње вријеме да модернизујемо садржај, не мијењајући ни слово Дејтона. Можемо имати високог представника још неко вријеме, нека га предлаже Венецијанска комисија од стране својих најбољих правника, помаже му савјетима и нека се полако користи тај механизам док ми идемо ка ЕУ - рекао је Грмуша.

Преломни потез треба да повуку Американци.

- Дејтон је њихов производ и они имају ауторитет да ураде овако нешто и да то испреговарају са Њемачком, Великом Британијом. Вјерујем да Русија не би имала ништа против, као ни Кинези, који су изашли из ПИК-а још 2000. На тај начин би коначно у БиХ стабилизовали стање, али плаши ме да ће Европљани, а можда чак и Руси, мало отезати док не буде ријешена ситуација у Украјини па да се тек онда крене у велики пакет. Ако се то буде чекало, ми  мало ту имамо проблем - истакао је Грмуша.

Чињеница је да не може преко ноћи, али подвлачи да ово поднебље нема тај луксуз да чека још 10, 15, 20 или 30 година.

- Ако су већ пуштени у јавност пробни балони да би већ сљедеће године Шмит могао да оде, да је дошла замјена у виду њемачког дипломате који је већ у Сарајеву и да се размишља да ОХР буде измјештен у Брисел, евидентно је да се већ за идућу годину припремају одређене рокаде, али ако ПИК не буде затворен, ништа неће бити урађено како треба. ПИК је постао као господар живота и смрти, а ријеч је о неформалном тијелу које није предвиђено ниједним међународно-правним документом. Не желим да звучим, не дај боже, као теоретичар завјере, али имам осјећај да је неко размишљао на начин "хајде да видимо да ли може то проћи још у неким земљама свијета" - закључио је Грмуша.

Правник из Сарајева Дамир Сакић наводи да треба вратити институцију ОХР-а у оквире Анекса десет Дејтонског споразума.

Дамир Сакић

- То значи, прије свега, укидање ПИК-а, који се нигдје не спомиње у оквирном споразуму, нити у Анексу десет и у којем није дато ни овлашћење Савјету безбједности да може додатно тијело да оснује - рекао је Сакић.

Потом БиХ у потпуности треба, каже, ослободити протектората.

- И Америка и ЕУ упорно указују на то да је вријеме да доношење политичких одлука узмемо у своје руке - истакао је Сакић, који сматра да Венецијанска комисија нема мандат да врши међународну супервизију те да нам послије једне међународне супервизије, не треба друга.

Самосвијест

Милко Грмуша сматра да су и у политичком Сарајеву свјесни да им странци неће направити државу.

- Морамо наћи неки механизам који би, ма какав год био, пустио нас овдје да се договоримо, а да странце користимо као подршку, а не као арбитра који данас може овако, а сутра онако - рекао је Грмуша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.