Исповијест Чедомира Павловића и Николе Вукчевића о борби против “ковида 19”: До ивице амбиса и назад

Мислио сам да се корона дешава другима, а онда сам и сам у тренутку био на ивици амбиса. Гледао сам људе у креветима поред себе, умирали су један по један, а ја сам се питао да ли сам сљедећи. Тек када су ме скинули са респиратора и када сам удахнуо својим плућима, лакнуло ми је души.

Тим ријечима своју исповијест о борби са вирусом корона за “Глас Српске” почео је Чедомир Павловић из Брањева код Зворника, педесетседмогодишњак који је 20 дана дисао само захваљујући кисеоничкој маски и респиратору. Вјеровао је да вирус постоји негдје далеко, а онда је и сам постао дио корона статистике у Српској.

- Млађи син је био болестан неколико дана, а потом сам и ја осјетио мучнину, повраћање и немоћ. Јавио сам се у респираторну амбуланту гдје су ме прегледали и тестирали на “ковид”. Након три дана дошао сам поново, налази су били лоши. Добио сам терапију и према препоруци љекара остао у кућној изолацији. На идућој контроли утврђено је да се здравствено стање погоршало, добио сам упалу плућа након чега сам упућен на болничко лијечење - испричао је Чедомир.

Након два дана проведена у болници у Зворнику и терапије кисеоником, стање му се погоршало и како сам каже, завршио је тамо одакле мало ко жив изађе.

- Све док нисам прикључен на респиратор нисам размишљао да бих могао умријети. Како је вријеме одмицало црне мисли су се само низале. Гледао сам људе око себе, све најтежи болесници. Гледао сам како губе битку и био сигуран да ни мени неће бити спаса. Како су ми љекари рекли 11 дана на респиратору био сам у веома тешком стању, првих осам дана нисам реаговао на терапију - рекао је Чедомир, додавши да је “ковид 19” таква болест, да свакога ко оболи само корак дијели од смрти.

На респиратору је остао 14 дана, а како се његово здравствено стање побољшало пребачен је у другу собу гдје је још дан-два дисао уз помоћ маске.

- И сада ми у глави одзвањају ријечи једног дивног љекара када ме је скинуо са респиратора и рекао “Биће добро Чедо”. Једва сам преживио. Из болнице сам изашао у инвалидским колицима, а када су ме испраћали, љекари и сестре за које само могу рећи да су хероји над херојима, рекли су ми да сам један од ријетких који је преживио на респиратору - казао је Чедомир.

Додао је да првих седам дана код куће ока није склопио.

- Сан неће на очи, у тренутку као да остајем без даха. Тек осми или девети дан осјетио сам побољшање, плућа се опорављају, налази су ми добри – казао је Чедомир, кога у његовом крају сви знају јер се већ годинама бави угоститељством.

И док је он у болесничкој постељи водио битку за живот, његова супруга, синови и кћерка проживљавали су агонију код куће ишчекујући добре вијести из болнице и његов повратак кући.

- Чак су ме прогласили мртвим на друштвеним мрежама, грешком, а ево, Богу хвала жив сам и на својим ногама. Имам доста пријатеља и сви смо вјеровали да вируса има, али смо говорили корона није опасна ако вам не уђе у кућу. Десило се оно у шта тада нисмо вјеровали, корона је ушла у моју кућу, а и међу моје пријатеље - казао је овај Зворничанин, додавши да је од њих десет у болничкој соби он једини преживио, те да то треба да имају на уму сви они који сумњају да корона постоји.

Из најважније битке, за живот, као побједник је изашао и тридесетдвогодишњи Бањалучанин Никола Вукчевић који је у болници провео укупно 52 дана. Никола је за “Глас Српске” рекао да је одмах након што је добио високу температуру помислио да је ријеч о вирусу корона, а ту прву мисао и бојазан недуго за тим потврдио му је и позитиван тест. Тог тренутка почела је његова велика борба. Испред себе је имао само један циљ, да оздрави и врати се у загрљај кћерки и супрузи.

- Сама помисао на њих давала ми је снагу и мотивацију. Више од половине времена проведеног у болници дисао сам захваљујући “помагалима” од маске до респиратора и других апарата. Била је то свакодневна борба са само једним циљем, само да оздравим - рекао је Никола.

До циља је, како каже, стигао захваљујући дивним људима и професионалцима који раде на Клиници интензивне његе на Универзитетском клиничком центру РС. Одвојеност од породице и пријатеља за њега је била најтежа. Иако сам у болесничкој постељи, далеко од најмилијих у овој борби Никола није био сам. Његови пријатељи су на друштвеним мрежама покренули акцију да сви који имају ријетку А крвну групу помогну овом Бањалучанину. На апел се одазвало стотине добровољних даваоца крви не само из Бањалуке, већ из цијеле Републике.

У вријеме нашег разговора Никола се опорављао у кругу вољених, а на питање какав је осјећај вратити се кући послије свега, рекао је “одличан”.

- Богу хвала остао сам жив и код куће сам са својим најмилијима. Љепшег осјећаја нема - истакао је Никола.

Свима онима који не вјерују да корона постоји поручио је да поштују прописане мјере и чувају себе и своје ближње, јер сви смо свједоци колико је корона узела маха.

- Ова болест односи животе, без обзира на године. Нико није поштеђен. Само одговорним понашањем можемо да побиједимо. Чувајте се и не дозволите себи да корону упознате на начин како сам је ја упознао - поручио је Никола.

Страх

Чедомир Павловић је рекао да је страх највећи непријатељ у борби са короном.

- Они који се плаше и не слушају љекаре не могу добити ову битку. Гледао сам како једна пацијенткиња одбија кисеоничку маску из страха, а након пола сата умире - казао је Чедомир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.