Инвестиције без кредита у локалним заједницама немогућа мисија

БАЊАЛУКА - Општине и градови у Републици Српској на крају првог полугодишта ове године имале су кредитно задужење у износу од 374,74 милиона марака, што је благо повећање у односу на исти период раније, а међу најзадуженијима на листи су један град и три општине.

• Општине и градови у Републици Српској на крају првог полугодишта 2026. године имали су укупно 374,74 милиона КМ кредитног задужења, што је 6,47 милиона КМ више него у истом периоду прошле године.
• Најзадуженије локалне заједнице су Станари, Добој, Шамац и Источни Стари Град, док кредитно задужење немају Осмаци, Оштра Лука, Рудо, Источни Дрвар и Источни Мостар.
• Према ријечима предсједника Савеза општина и градова Републике Српске Љубише Ћосића, локалне заједнице тешко могу реализовати веће развојне пројекте без кредита или другог облика задуживања, али задуживање мора бити контролисано и прилагођено приходима.
• Према приједлогу одлуке о степену развијености за 2027. годину, Српска ће имати 18 развијених, 10 средње развијених, 15 неразвијених и 20 изразито неразвијених локалних заједница, без значајнијих промјена у односу на ову годину.

Према подацима Министарства финансија Републике Српске, стање јавног дуга локалних заједница повећано је за 6,47 милиона марака у односу на исти период лани.

- Према посљедњим подацима, који се мијењају сходно отплати дуга или новим задуживањима, најзадуженије јединице локалне самоуправе су Станари, Добој, Шамац и Источни Стари Град, а кредитно задужење нема пет локалних заједница, и то Осмаци, Оштра Лука, Рудо, Источни Дрвар и Источни Мостар - казали су за "Глас" у Министарству финансија Републике Српске.

У Савезу општина и градова Републике Српске наглашавају да локалне заједнице тешко могу иједан пројекат да реализују без кредитног задужења.

- Повећање задужења од шест милиона на нивоу свих општина и градова за једну годину је незнатно, имајући у виду раст свих цијена, трошкова и свега онога што за собом вуче реализација неке инвестиције. И укупан податак о задужењу уопште није алармантан, јер сматрам да локалне заједнице имају потребу за задуживањем - казао је за "Глас" предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић.

Наглашава и да задужење, с друге стране, свакако треба да буде контролисано.

- Дакле, треба водити рачуна и о грејс-периодима и периоду отплате, а не само о рати кредита која треба да буде финансирана из текућих прихода. Рата кредита се не може финансирати из кредитног задужења, већ мора из текућих прихода. Сви они који то могу поднијети, нека се задужују и реализују пројекте на територији своје општине и града - нагласио је Ћосић.

Онима који се убрајају међу најзадуженије, наглашава Ћосић, сигурно слиједи период стагнације у погледу задужења.

- Те локалне заједнице сигурно ће у наредних пет или шест година морати да отплате већи дио тих кредита како би могле ући у период новог задужења. Волио бих видјети локалну заједницу у Републици Српској која може финансирати свој развој те велике и мале пројекте без неке врсте кредита, било да је то кредитно задужење или емисија обвезница, као некад. Једноставно, то је нешто што је потреба. И то сви раде. Рецепт је само не ући у зачарани круг задужења из ког се не може изаћи - поручио је Ћосић.

Коментаришући локалне заједнице у Републици Српској које немају кредитног задужења, Ћосић наводи да је ријеч о микро општинама које би тешко могле и измиривати обавезе за кредите.

- Тако општина Рудо, која се убраја у оне које немају кредита, остварује приход на име накнаде од потопљеног земљишта у износу од три-четири милиона марака. Од тога реализују капиталне пројекте и нема потребе да се задужују. Ријеч је о микро локалним заједницама које би, и када би се задужиле, имале проблем да отплаћују те кредите. Не мислим ја да су они срећни јер немају кредите, већ сматрам да немају ни могућност да се задужују те да страхују од кредитног задужења - закључио је Ћосић.

Степен развоја непромијењен 

Министарство управе и локалне самоуправе РС припремило је приједлог одлуке о степену развијености јединица локалне самоуправе за 2027. годину, према којем у односу на ову годину нема значајнијих одступања нити промјена у разврставању општина и градова. 

Према овом приједлогу, Српска има 18 развијених локалних заједница, десет средње развијених, 15 неразвијених, а 20 изразито неразвијених. 

Како се наводи у образложењу одлуке, критеријуми за оцјену развијености обухватају остварене приходе привредних субјеката и буџетске приходе по становнику, стопу незапослености, густину насељености, број регистрованих возила, број основаца, природни прираштај, број привредних субјеката те вриједност грађевинских радова.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.