ИНТЕРВЈУ/Сергеј Бабурин, о новим геополитичким тензијама у свијету

Одлука да Украјини буду прво испоручене америчке далекометне ракете, а онда и да буде дато зелено свјетло за њихову употребу по дубини руске територије има за циљ да испровоцира Москву. На овај начин Вашингтон жели да испита и ефикасност ових ракета. Али, они су при томе заборавили да Владимир Путин није Борис Јељцин те да ова нова Русија неће бити без адекватног одговора на ове пријетње.

Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" бивши замјеник предсједника руске Државне думе академик Сергеј Бабурин, коментаришући наводе појединих медија да је Бијела кућа одобрила Кијеву употребу далекометних ракета. На питање колико ова опасна одлука одлазеће Бајденове администрације има везе са избором Доналда Трампа, који је најавио да ће зауставити овај рат, Бабурин, који је у Бањалуку дошао да промовише своју књигу "Морална држава", каже да има и да је ријеч о својеврсној Бајденовој бомби коју он жели новом америчком предсједнику ставити у руке, а да би били обесмислени његови планови и евентуални покушаји да овај сукоб буде окончан неким мировним споразумом.

ГЛАС: Из Кремља константно стижу упозорења западним лидерима да се не играју ватром. До када Русија може показивати једну врсту толеранције и стрпљења?

БАБУРИН: Сажаљење је бесконачно, ако је то у руском интересу. Предсједник Владимир Путин је одлучан да сачува суверенитет земље. Након што су нас у много наврата обманули западни партнери, он је одлучио да стане томе у крај. Кренуо је у контраофанзиву, јер је схватио да је угрожен опстанак Русије. Биле су двије опције на столу - или ћемо побиједити или Русије више неће бити. Свака друга опција је бесмислена. Нема назад.

ГЛАС: Зашто западни политичари страше становништво да би Русија могла напасти и неку од европских земаља. У Њемачкој владајући упозоравају да је тај рат неизбјежан.

БАБУРИН: Тога нема у руским плановима. Тај страх се свјесно шири, да би били оправдани неки њихови потези. Суштина је - САД под својом шапом држе Европу, правећи од појединих европских земаља слијепе послушнике, поданике. Они немају своје мишљење ни о чему, већ говоре оно што им се сервира. Али, у тој истој Европи постоје и политичари који не дозвољавају да њихове земље буду дио те приче, попут Виктора Орбана, који се противи тој западној хегемонији. Нажалост, тих и таквих лидера је мало, иако постоје назнаке да се нешто мијења. Људи постају свјесни погубности досадашње политике коју воде према Русији.

ГЛАС: Колико је ово што се посљедњих година дешава у ствари и сукоб између два концепта поимања живота, традиционалног, у којем је породица стуб друштва и неолибералног, у којем је питање моћи главно?

БАБУРИН: Ушли сте у срж проблема. Предсједник Путин стално понавља да се ради о кризи која је захватила читав свијет. Ово није рат Русије и Украјине, па ни Русије и НАТО-а, већ је сукоб свјетских размјера. Намјера неких западних земаља је да код појединих народа униште душу, породицу, културу, вјеру, духовност. Желе да избришу историју и напишу неку нову. На тај начин покушавају од људи направити робове, који не би имали право на било какву врсту слободе. Због тога ову руску борбу подржавају све земље које то схватају, од Индије и Кине, преко афричких и арапских земаља. Раде то зато што се Русија бори за традиционалне вриједности, док западне земље намећу другима нешто што је изопачено. И ово је борба за будућност човјечанства. Или ће побиједити идеологија добра или зла. Једнополарни мир нема будућност. Дошло је вријеме мултиполарног свијета.

ГЛАС: Говорите о стварању неког новог свијета. Како би он могао изгледати и гдје су ови простори у тој причи, поготово јер се они налазе на некој невидљивој граници између два супротстављена концепта?

БАБУРИН: Када се говори о духовности - границе не постоје, баш као ни у случају економске и сваке друге врсте сарадње. Радује ме што видим да у Републици Српској постоји тај један велики национални потенцијал, набој који је позитиван, а који је базиран на православним вриједностима. То осигурава опстанак српског народа. И то смета западним земљама, јер знају да је то највећа препрека њиховим плановима, да вас додатно распарчају и подјеле те на крају идентитетски униште. Тај један идентитетски набој, нажалост, не постоји у толикој мјери у Србији. Испричаћу вам једну анегдоту из неког претходног периода. Познаници из Бундестага су ме једном приликом позвали да дођем у Београд, да учествујем на једној конференцији која је била посвећена будућности Србије. Тада је један од српских министара упитао чланове ове њемачке делегације кога то још Србија треба да ухапси због наводних ратних злочина да би Европска унија била задовољна. Нисам могао вјеровати, био сам шокиран ријечима тог министра. Данашња Србија није више на том фону. Послије доласка на власт прво Томислава Николића, а онда и Александра Вучића, ситуација се промијенила, иако и даље постоји једна врста политичког кокетирања са западним земљама. Мени лично више се свиђа политика коју води предсједник Додик. Доживљавам га као својеврсног лидера свесловенских народа. Када брани ставове и интересе Српске, а самим тим и српског народа, он на тај начин штити и све оне који се широм свијета залажу и боре за традиционалне вриједности. Додик се због тога не свиђа Западу, али и због саме чињенице што пружа отворену политичку подршку предсједнику Путину.

ГЛАС: Зашто је Република Српска толики трн у оку појединих западних сила? Да ли се све своди на увлачење БиХ у НАТО, чему се Република Српска противи, или има ту још неких прикривених мотива?

БАБУРИН: НАТО је на првом мјесту. Један од главних мотива. И да би такве планове спровели - на другој страни они морају имати политичаре попут Јељцина или Михаила Горбачова. Додик и Путин представљају сушту супротност њих двојице. Навешћу овдје још једну анегдоту. Једном приликом сам боравио у САД. Тада су неки од америчких званичника рекли, а хвалећи се, да су након једног од говора Јељцина у САД они устали и пар минута му аплаудирали. То су урадили јер је он тада уништио своју земљу. Када би којим случајем неки од америчких предсједника дошао у Русију и рекао да неће бити више ратова и да ће вратити опљачкано и ми бисмо њему аплаудирали. Носили бисмо га на раменима.

ГЛАС: Како да мале земље попут Српске преживе све уведене санкције и услове у којима не постоји међународно право?

БАБУРИН: Када је био потписан Дејтонски мировни споразум налазио сам се на мјесту замјеника предсједника руске Думе. Тада сам рекао да се ради о пројекту који има за циљ асимилацију Срба. Истина, овај споразум довео је до краја рата, али овај модел данас провоцира неке нове конфликте. И није за то крива Република Српска, већ агресивна политика западних земаља, које хоће да је укину. Мислим да је једино рјешење међународно признање Републике Српске, односно њено одвајање од ФБиХ. Желим да вам скренем пажњу да се Русије према Републици Српској односи као према држави.

ГЛАС: Када неки западни званични желе оправдати своје потезе, говори се о некаквом наводном руском малигном утицају на овим нашим просторима.

БАБУРИН: Управо је обрнуто, они спроводе малигни утицај. Не би ме зачудило да једном Русију оптуже и за неки тајфун који погоди САД. Они који мисле да могу боље живјети купујући амерички гас, који је далеко скупљи од руског - нека то раде и живе у том убјеђењу. Увјерен сам да ће Русија на крају побиједити. Превладаће разум. Како то да Европљани не примијете да је Америка наставила са куповином руских енергената, које онда њима препродаје.

ГЛАС: Да ли након овог доласка у Бањалуку и промоције књиге очекујете да неки из ФБиХ Ваш долазак оцијене као малигни?

БАБУРИН: До сада сам био у многим државама широм свијета. Стално путујем и при томе врло често говорим о томе да је највећа вриједност за сваког човјека – љубав - према Богу, ближњима, породици... Будућност свијета лежи на томе. Такође, до сада сам учествовао у многобројним мировним мисијама. Од Кавказа, преко Сирије и Ирака, до Либије. Наравно био сам и на вашим просторима. Сва ова искуства су ме довела до спознаје да невјера производи и рађа биједу. А управо нам Запад покушава наметнути то невјерство. БРИКС је, примјера ради, једна од организација која свој рад и будућност базира на повјерењу и разумијевању. Због тога привлачи и све већи број држава, које желе да постану дио ове приче. Драго ми је што је и Српска полако постаје дио приче.

ГЛАС: Да ли постоји могућност да Српска једног дана постане дио ове организације, као неки придружени члан или посматрач?

БАБУРИН: Она заслужује да добије пуноправно чланство, што би било добро не само за њу већ и за БРИКС. Српској је мјесто у овој организацији. Удаљеност није важна када је ријеч о томе да ли ће нека сарадња бити успјешна или не. Русија зна да цијени принципијелне политичке ставове Републике Српске, свјесна да је она због тога изложена великим западним притисцима. Штитићемо је. И такав приступ гарантује и успјех. Историја је до сада много пута показала да невјерујући манипулатори не могу побиједити.

ГЛАС: Русија је изложена невиђеном броју западних санкција. Како се данас живи у Вашој земљи, да ли је она на кољенима, како прижељкују поједини западни званичници?

БАБУРИН: Када сам негдје прије 30 године први пут дошао на ове ваше просторе схватио сам да тадашња међународна помоћ Русији доноси више штете него западне санкције уведене СРЈ. Сада се та ситуација понавља. Увели су нам велики број санкција и могу слободно рећи да су оне биле прави Божји дар. Оне су развиле нашу домаћу привреду. Људи су почели да купују домаће производе. Хвала им. Годинама смо се ослањали на западну технологију и компоненте. Али, санкције су то промијениле. Велики број иностраних компанија је отишао и њих су у међувремену замијениле домаће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.