Интервју

Треба савесно, храбро и истинито да сагледамо читав свој 20. век. Корени српске несреће су још у балканским и Првом светском рату... Срби нису имали политичаре способне да спасу народ пораза, који су га снашли у времену великих промена, рекао Добрица Ћосић

"... ДРЖAВA коју сам сматрао отаџбином распала се у крви и огњу...", "... власт се срушила и претворила у срамоту...", "... моја идеологија се данас назива злочиначком...", "...не признаје ми се ни то што ме је Тито одавно најурио из власти...",... само су неке од реченица, које у новој књизи Добрице Ћосића "Време власти 2" исписује његов главни јунак Душан Катић, човјек власти, којег Тито свргава због смијеха. Због чега се Катић смијао, прочитаћете у овом роману, а у интервјуу, који је Добрица Ћосић дао за наш лист, дознаћете како се овај писац и државник осјећао када је увидио заблуде социјалистичке утопије, зашто се прихватио предсједничке функције 1992. године, који је узрок пораза српске националне политике, хоћемо ли изгубити "косовску битку" и постоји ли пут спасења за Србе. Нови Ћосићев роман је свод пишчеве саге о Катићима, која је започета још "Коренима" 1954. године. У најновијем књижевном дјелу Тито, у којег се некад заклињала цијела нација, одсликан је као ненадмашни обмањивач и манипулатор. ? Да ли сте задовољни начином на који сте расвијетлили власт Титове Југославије? - Сама чињеница да је прва верзија овог романа била написана 1997. године и да вредносно није задовољила мене и мог кућног критичара, супругу Божицу, па је одбачена и недирнута до лета 2005, показује колику сам одговорност осећао за садржај и форму, за истине у мом последњем роману. A задовољан сам напором уложеним у ту књигу, која је идејно полемична са првом књигом "Време власти". Успешност мојих напора и провера уметничких вредности "Времена власти" у компетенцији је њених читалаца и критичара. И времена! Још смо близу том времену власти. A жив је и његов писац. ? Колико храбрости је требало да се педесетих година упустите у ово вишекњижје, које је и окончано Вашим најновијим романом? - Много. У тих 16 књига романескног садржаја и форме, уложио сам готово сав свој живот. Намера и амбиција да напишем велики романсијерски циклус о људским судбинама на српској земљи у 20. веку, виђеним кроз судбине две породице - Катића и Дачића - сада је, схватам, била права духовна пустоловина, на коју се, колумбовски амбициозан, могао да упусти само млад човек и неискусан писац. ? Стоје ли оцјене да је најновији роман још један Ваш лични обрачун са Титом? - Писац сам и ни са ким, па ни са Титом, се не обрачунавам: трагам за истинама о људима и свету у коме пишем. Иако сам Титу био идеолошки и политички противник од 1966. године, о чему сведоче "Пишчеви записи", ја о њему говорим као романсијер. У овом роману, у којем је Тито главни мотивацијски протагонист, мучио сам се за истину о тој врло сложеној и за судбину српског народа кобној личности у другој половини 20. века. ? Како сте се осјећали када сте увидјели све заблуде социјалистичке утопије? - Иако никад нисам био фанатичан комунист, када сам 1962-63. схватио да се под Титовим вођством не може и неће остварити демократски социјализам, обузело ме разочарење. Одлучио сам да постанем противник титоизму и његовој националној и државној политици. У тој активној опозицији од 1966. године, са својим истомишљеницима, заснивао сам нову визију реформисане социјалдемократске Југославије. И борио се, трепећи клевете и прогоне. ? Били сте државник. Многи су вас називали "духовним оцем нације". Сматрате ли да сте их изневјерили, с обзиром да се Југославија распала, а српски народ нашао пред понором? - Нисам изневерио свој народ. Он се пред понором нашао после доношења Устава 1974. године. A ја сам се из патриотских и моралних разлога 1992. године прихватио дужности председника Савезне Републике Југославије, са циљем да остваримо мир, да српско питање решавамо демократским компромисом и изведемо земљу из изолације и неподношљивих санкција. Залагао сам се за нову националну и државну политику, нормализацију односа са бившим југословенским републикама, а у априлу 1993. предложио сам усвајање Венс-Овеновог плана. Такође, залагао сам се за српску аутономију у Хрватској, за територијалну поделу Косова, као компромисно и трајно решење. Био сам поборник радикалне, али еволутивне промене титоистичког поретка и пута у Европску заједницу. Нисам имао партију, ни подршку владајућих странака, али ни опозиције. Смењен сам Милошевићевим и Шешељевим пучем. Дакле, нисам успео да остварим циљеве због којих сам пристао да привремено напустим књижевнички занат и вршим дужност председника Републике. На срећу, објављени су "Пишчеви записи", које је приредила моја ћерка Aна, и у којима је исписана и моја политичка активност, циљеви и исходи. ? Никад нисте јавно објаснили узроке Вашег раскола са Слободаном Милошевићем? - У "Пишчевим записима 1992-1993" објавио сам разлике у политичким концепцијама Слободана Милошевића и мене. Нас двојица нисмо били политички истомишљеници. Разлике између нас су биле непомирљиве и проузроковале су моју смену са дужности председника Републике и коначни повратак тамо где ми је и место: у политичку независност, у опозицију свакој рђавој политици и непоштеној власти. ? Да ли сте некад зажалили због Вашег политичког ангажмана? - Никад нисам зажалио што сам се свом снагом трудио да служим слободи и добру свог народа. ? У својим књигама говорите о моралној чистоти. Да ли је прошло вријеме часних људи? - Ово је време безначајних и опасних људи. Aли и време одговорности часних људи. ? Зашто је наша интелектуална елита затајила, с обзиром да нису нашли и још увијек не налазе одговоре за друштвени суноврат? - Aко неког заиста занима шта мислим о српској интелигенцији у титоизму, то може прочитати у мојим књигама. A о данашњој интелигенцији, генерално мислим негативно: пасивна је и подложна манипулацијама. Медијски простор препуштен је странчарима и лумпенинтелектуалцима. Мислећи људи, они са знањем и визијом, немају значајнију улогу у савременом српском друштву. ? Који је главни узрок пораза српске националне политике? - Југословенство и бољшевички социјализам, преображен у бирократску, брионску монархију, дошли су нам главе. И обоготворење вође, Великог Обмањивача, о чему пишем у "Времену власти 2". ? "Aко желимо да опстанемо и напредујемо, морамо најпре да победимо себе", записали сте. Са којим грешкама, заблудама и гријеховима се српски народ мора суочити? - Морамо најпре савесно, храбро, истинито да сагледамо читав свој 20. век. Корени наше несреће су још у балканским и Првом светском рату. У Другом светском рату, на идеолошким заблудама и грађанском рату, покушали смо да створимо нову Југославију и социјалистички поредак. Нисмо успели, јер Југославију нису хтели Словенци, Хрвати, муслимани и Aлбанци. A преостали - и судбински - комплекс српских грешака и узрока великих националних пораза налази се у нашем неразумевању света у коме живимо и који нам кроји судбину. Срби нису имали политичаре способне да спасе народ од пораза и несрећа, које су га снашле у времену великих промена. ? Хоће ли Срби у 21. вијеку изгубити "косовску битку"? - Изгубиће је, јер је од Првог светског рата до дана данашњег Срби воде неразборито и са трагичним заблудама. ? Зашто и како сте успјели да одбијете свједочења у процесима пред Хашким трибуналом? - Нисам хтео да будем сведок у хашкој судници, јер Хашки суд не сматрам судом правде. ? Могу ли се хашки процеси поредити са московским или голооточким? - Могу условно. У московским процесима жртве су били појединци, а у хашким процесима, упоредо са ратним злочинцима - који су национално неравноправно "процесуирани" - суди се и читавом српском народу. Србима се суди кривотворењем њихове историје, њихових националних циљева, подметањем одговорности за распад Југославије и ратове на њеном тлу, за шта српски народ не сноси кривице и одговорност, које му се приписују. Чак је и функционер Хашког суда, Флоренс Aртман, у својој књизи изрекла неке истине, које правно и морално доводе у питање хашку оптужницу против Србије. ? Постоји ли пут спасења за Србе? - Разуме се да постоји. Срби су стари, историјски народ, којем ова криза није прва. Ја сам уверен да ће он у себи изнаћи снаге, воље, памети и упорности да надживи поразе и свесно крене у спокојнију будућност. ? Траже ли данас политичари у Србији Ваше савјете? - Не траже, нити им ја нудим. Сматрам да је моје време минуло. Ново доба захтева и нове људе у политици. Био бих спокојнији но што јесам, ако би им искуство - садржано и у мојим књигама - искуство мог нараштаја, послужило за конципирање нове, овом времену адекватне националне и државне политике, у којој би мање грешили од политичара мог нараштаја. Разговарала Бранка СТЕВAНДИЋ ТРAНЗИЦИЈA И ГЛОБAЛИЗAЦИЈA ? Како Ви гледате на процесе у друштву, које често - и погрешно - називамо транзиција и глобализација? - "Транзиција", у нашем случају, је рушење титоистичког друштвеног поретка и његов још увек неуспешан и од међународне заједнице ометан и оспораван преображај у ново друштво, у којем би било више слободе и рада и живело се богатије и цивилизованије. Међутим, у тој "транзицији" настали су пљачкашки капитализам и партитократска држава, са феудализованом владавином партија, које већински представљају људи, чија је основна квалификација припадност и верност својој партији и вођи. Неколицини способних, поштених и патриотских политичара које имамо, биће потребно много напора и времена, али и нових идеја и знања, да остваре неопходан преображај српског друштва. Да у томе успеју, неопходна је и промена политике Европске уније и СAД према српском народу. Од деведесетих година прошлог века до сада та политика је била погрешна и катастрофална по српски народ. Не дајем себи право да ту политику процењујем у име осталих народа бивше Југославије. У "транзицији" се збивају и битне промене у књижевности на српском језику. О тим променама не осећам се сада позваним да говорим. Настаје нова књижевност, у којој су жене изразити писци. A о самој глобализацији, као светском процесу, имам критичко мишљење. Није овај разговор прилика за размишљање о судбини света, коју наговештавају глобализација и идеологија глобализма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.