Интервју: Зоран Мастило, директор Фонда ПИО РС

Суд у Мостару подлегао политичким притисцима моћника из Федерације БиХ. Фонду ПИО Федерације пријетио банкрот, јер смо тражили поврат више од 150 милиона марака, као и да из касе нашег фонда "искључимо" око 38 хиљада пензионера

ЗA СAМО осам мјесеци, од када је преузео функцију директора Фонда пензијско-инвалидског осигурања Српске, доктор економских наука Зоран Мастило, успио је да се, у великој мјери, избори са тешким бременом насљеђа ове институције, које је детаљно описано у негативним извјештајима главне ревизије. Мастило и његов менаџмент заслужни су што је исплатни коефицијент, од момента усклађивања пензија у марту ове године порастао са 0,77 на 0,90, по коме ће бити исплаћивана новембарска пензија. Од када је републички Фонда ПИО добио ново руководство, просјечна пензија у Српској порасла је за више од 20 одсто, а учешће просјечне пензије у просјечној плати повећано је са 37,2 на 41,62 одсто. Просјечне пензије које су остварене по основу пуног радног стажа, који износи 40 година, за 24.614 корисника, данас износе 399,78 марака. Треба напоменути да су наведене цифре остварене упркос непрекидном повећању броја пензионера, који је у октобру износио 201.176 корисника, што је у односу на почетак године више за 7.319 уживалаца. ? Исплатом новембарске пензије по коефицијенту 0,90 биће настављен континуирани раст пензија у Српској. Можете ли да обрадујете пензионере и рећи када ће пензије достићи фамозни коефицијент један? - Чињеница је да је просјечна пензија порасла са 211 на 250 марака, што је више од 20 одсто. То је највећи пораст пензија у једној фискалној години, али и највећи од када је Фонд основан, тачније 1992. године. До краја ове године очекујемо још један раст пензија. Не могу процијенити колики ће он бити, али нећемо остати на садашњем коефицијенту од 0,90. Недостајућа средства за коефицијент један, на мјесечном нивоу су, у овом тренутку, шест милиона марака. Видјећемо какав ће бити Приједлог буџета за 2008. годину и колика ће средства бити планирана за Фонд ПИО. За прошлу годину у буџету је издвојено 150 милиона, и по ребалансу два милиона, што обезбјеђује овај ниво пензија. Такође, новом организацијом сам предвидио сектор који ће се бавити контролом, наплатом и прикупљањем прихода и очекујем од наших људи из Фонда да превентивним дјеловањем и разговором са осигураницима и послодавцима натјерају их да плаћају оно што морају. Нажалост, ми немамо контролне механизме и институте принудне наплате, који су у рукама Пореске управе и других контролних органа. Међутим, од када сам дошао на чело Фонда са мојим менаџментом радим на обезбјеђењу што већих средстава за исплату пензија. То је тежак и огроман посао. A медијском кампањом, са републичком Владом и њеним контролним органима, обезбиједили смо више новца по основу уплате доприноса и за тај ниво повећали пензије. ? Исплатни коефицијент био би повећан и да је Фонд ПИО добио тужбу у Мостару. Многи у Српској сматрају да је правда у овом случају заобиђена и да је пресуда у корист федералног фонда заправо политичка. - Очекивали смо да ће суд у Мостару судити по закону и да ће уважити аргументе које смо навели у тужби и пресудити у корист Фонда ПИО Српске. Нажалост, тај суд је подлегао политичким притисцима моћника из Федерације БиХ. Не осјећамо се одговорним јер смо дали максимум, али није могуће против политике. Фонду ПИО/МИО пријетио је банкрот, јер смо тражили поврат више од 150 милиона марака, као и да из касе фонда ПИО искључимо око 38 хиљада пензионера, који би били исплаћивани из фонда комшијског ентитета, што на мјесечном нивоу износи више од шест милиона марака. Због пријетњи банкротом Фонд ПИО/МИО је дјеловао под окриљем политике, а олакшавајућа околност му је била што је суд у Мостару локални суд, па на њега политика лакше може да утиче. На дан када је требало да буде објављена пресуда у суду је био директор федералног фонда и поједини политички моћници, који су зауставили саопштавање одлуке суда и навече сјели и издиктирали судији садржај пресуде, која је објављена са даном закашњења. ? Шта ћете предузети? - Фонд ПИО је именовао комисију која ће изанализирати пресуду и не само да ћемо уложити жалбу него сагледати и евентуалне пропусте у тужби и покушати ствар подићи на већи ниво, а за то имамо велику помоћ надлежног министарства и Владе Српске. Неће то бити лак ни краткотрајан процес, али нећемо одустати. Пензионерима који су предмет спора, односно на трансферу, исплаћиваћемо пензију све док њихово право не ријешимо на другачији начин. ? Фонд ПИО је почетком октобра покренуо процес регистрације којем подлијежу сви корисници пензијског и инвалидског осигурања у Српској и он ће трајати до краја децембра. Какав је одзив пензионера и да ли ће бити продужења рока? - То је лично мој пројекат који сам предложио сарадницима и коме је Управни одбор дао "зелено свјетло". Задовољан сам како се процес одвија на терену. Филијале су овај посао схватиле озбиљно и већ се регистровало око 70 одсто корисника права, што је заиста импозантан резултат. Фонд ПИО жели путем регистрације да дође до тачне базе података о корисницима права на пензију. Сваки пензионер ће добити свој идентификациони број, чиме ће се побољшати ефикасност Фонда и обезбиједити бржи и лакши приступ пензионера информацијама из Фонда. Осим тога, путем регистрације испоштоваћемо и препоруку коју је Главна служба за ревизију дала у ревизијском извјештају из 2003. године који је био у тој мјери катастрофалан, да је Бошко Чеко рекао да више никад неће ући у Фонд ПИО, јер се тамо ништа не ради по прописима. Препорука се односи на то да се од сваког пензионера прибави писмена сагласност на издвајање чланарине за Удружење пензионера Српске. Свима онима који потпишу да су чланови наше службе ће и даље обустављати средстава за чланарину и пребацивати на рачун републичког Удружења пензионера. ? Било је много проблема око управљања акцијама Фонда ПИО. На који начин су они превазиђени? - До мог доласка, сектор који је у Фонду управљао акцијама, постојао је само формално и није имао никакву активност. С друге стране, портфељ Фонда је био заиста велики, књиговодствена вриједност му је била око 500 милиона марака, а тржишна негдје око милијарду. Имали смо амбицију да развијемо овај сектор, међутим, када је Влада Српске формирала радну групу и тим за реформу одлучила је да они имају задатак да уреде ову област у смислу управљања акцијама Фонда. Сматрамо да је то имовина Фонда ПИО и да треба да остане у Фонду, може да се формира и посебно друштво, али да већински пакет у одлучивању има Фонд. Мислим да смо приближили ставове са радном групом и Влада је утврдила Закон о пензионо резервном инвестиционом фонду који ће имати задатак да окупи портфељ и формира друштво за управљање тим потрфељом. Очекујем да ће то бити најбоље законско рјешење и да ће изродити добре финансијске ефекте, посебно за санирање дефицита у првом стубу, односно за побољшање материјалног положаја пензионера у Српској. ? Српској предстоји реформа пензионог система. Премијер Милорад Додик најавио је да ће за ову сврху бити издвојено 200 милиона марака. Каква су Ваша очекивања? - Не треба посебно наглашавати колико је реформа пензијског система важна за Српску. Влада је већ формирала радну групу која ради на стратегији реформе. Сам Фонд не носи тај терет, али ће као сервис Владе дати подршку овој реформи. Каква ће она бити не могу сада рећи, али мислим да је ова радна група на добром путу и да ће реформа дати добре коначне ефекте у смислу сигурнијег и бољег положаја будућих пензионера у Републици Српској. Маја РAДЕТИЋ Ефикаснији рад ? Фонд ПИО сте затекли у лошем стању, а колико је оно било катастрофално свједоче и ревизорски извјештаји. Шта све предузимате да би се ова институција "дигла на ноге"? - У Фонду ПИО Српске одвијају се многе активности, ужурбано се ради на више пројектних задатака који имају за циљ да побољшају ефикасност рада. Размишљамо о аутоматизацији рјешења за пензију и скраћивање рока за његово добијање, тако да се рјешење не чека мјесецима, него један дан. Донијели смо и нови Правилник о раду, јер је систем који смо наслиједили непродуктиван, а неки послови су постали кочница функционисања фонда. Увели смо оцјењивање запослених и систем (де)стимулације. Формирали смо и посебан сектор за имовинске послове и судске спорове, који треба да попише сву имовину Фонда, да знамо чиме располажемо и да ту имовину, коначно, укњижимо у наше пословне књиге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.