Интервју: Милан Богданић, члан Колегијума директора Ин

Када је Мирсад Токача изнио податак о 98.000 хиљада жртава рата у БиХ то је, у најмању руку, запрепастило политичке кругове у Федерацији БиХ, који су баратали бројком од 250.000 људи, махом Бошњака. Успостављање Централне евиденције биће од великог значаја да се стане у крај овој "игри бројкама", сматра Милан Богданић

Иако је у посљедњих 12 година ријешена судбина 70 одсто српских бораца и цивила, који су се водили као нестали у протеклом рату, директор Канцеларије за тражење заробљених и несталих лица Републике Српске и члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милан Богданић је оцијенио да је бројка од близу двије хиљаде оних за којима се још трага - поражавајућа. ? Да ли је оправдан страх породица несталих из Републике Српске да гашењем Канцеларије њихов проблем још задуго неће бити ријешен? - Нема, ама баш никаквог разлога, за забринутост када је у питању почетак нормалног функционисања Института за нестала лица БиХ, односно када је у питању престанак рада Канцеларије Владе Републике Српске, односно Комисије Федерације БиХ за тражење несталих. Страх је неоправдан, али природан, јер се ради о нечем новом. Све што је урађено у вези са Институтом, рађено је уз информисање удружења породица несталих лица и њихових представника. Сасвим је сигурно да ће Институт само убрзати процес тражења несталих, а не треба заборавити ни чињеницу да породице имају своје представнике у Савјетодавном тијелу Института: по два представника из реда три конститутивна народа. Подсјећам да је Институт основан у складу за Законом о несталим лицима БиХ, који је донесен 2004. године као јединствена, самостална, независна и стручна институција од јавног интереса. Потпис на оснивачки папир ставили су Савјет министара БиХ и Међународна комисија за нестале, с циљем унапређења процеса тражења несталих, ефикасније идентификације, рјешавања судбине несталих у и из БиХ, као и јачања сарадње са надлежнима у овој области. ? Зашто је требало готово три године да Институт за нестала лица БиХ заживи у потпуности? - Aдминистративна процедура била је основни разлог што Институт није заживио у пуном капацитету. Почетком протекле недјеље, направили смо нацрт уговора о раду запослених, закључно са 1. јануаром, када ће бити прекинуто финансирање од стране Владе Републике Српске и Федерације БиХ. Тада ћемо сви постати радници Института. Послије тог датума, моћи ћемо да дајемо оцјене да ли је ова установа одговорила на питања због чега је основана или не. Не могу рећи да нисам задовољан с оним што је направљено. Колегијум директора је именован у марту 2005. године, на период од двије године, и ми смо у овом времену обезбиједили просторије и опремили их уз подршку Међународног комитета Црвеног крста. Припремили смо нацрте свих нормативних аката Института, од статута до других правилника о раду, унутрашњој систематизацији радних мјеста, изабрали управљачке органе... ? Често сте упозоравали на опструкцију надлежних у Федерацији БиХ у процесу тражења несталих... - Опструкције и даље постоје. Закон о несталим особама БиХ обавезује све оне, који имају информацију о судбини несталих, да их уступе надлежним органима на коришћење, укључујући Институт за нестале особе БиХ. То се, исто тако, односи и на оне органе и институције, које се баве околностима нестанка и даљег процесуирања починилаца тих злочина, у случајевима гдје су нестали били жртве злочина. На примјеру случаја Сарајева имамо читав елаборат у вези са нестанком појединаца и група, гдје смо надлежним установама званично, и у складу са Законом о несталим, поставили питања. Информисани смо да се воде истраге у појединим случајевима, и тако даље, али је жалосна чињеница да смо на основу добијених информација ријешили само три од отворених 59 случајева за Сарајево. Исто тако, најдрастичнији примјер односа федералних власти према овом проблему јесте управо рад Комисије за Сарајево, која је објективно, и по самом свом карактеру, требала у фокус да стави истраживање судбине несталих особа. Чињеница је да ова комисија није дала нити један одговор везан за судбину несталих у том граду, што је трагична околност. То је најбољи показатељ да су појединци, којих се тиче ова проблематика, још позиционирани у одређеним институцијама и даље опструишу процес тражења. Оснивањем Института бићемо у ауторитативнијој позицији да постављамо и покрећемо питања везана за судбину несталих, као и одговорност појединаца и органа који опструишу процес тражења. Имаћемо јачи утицај на оне у чијој су надлежности, према одређеним оперативним сазнањима, документима, материјалним доказима, нестајали појединци и групе људи. Било да је ријеч о "нестајању" из болница, затвора, или о људима који су одвођени из станова а касније им се губи сваки траг. ? Више пута сте споменули незаинтересованост Aгенције за истраге и заштиту (СИПA) као и Обавјештајно-безбједносне агенције (ОСA) у прикупљању информација о несталим лицима. Који су разлози за такву ситуацију? - Нама је основни проблем недостатак информација у вези са истраживањем судбине несталих особа и тражењем појединачних и масовних гробница. Управо у том контексту је изостала подршка СИПA-е и ОСA-е. Нема дилеме да ове агенције морају, према Закону о несталима, да достављају податке. Имамо добру сарадњу са одјељењима у Бањој Луци и дирекцијама у Сарајеву, али је она једносмјерна. Другим ријечима, ми њима уступамо информације умјесто да је обрнуто. Од ових агенција нисмо добили информације о појединачним или масовним гробницама. Уступили смо им информације, а они нису ништа предузели у вези с тим питањима. Предстоји постизање споразума са овим службама о међусобној помоћи и сарадњи, како бисмо дефинисали наше односе, који ће бити обавезујући за обје стране. Међутим, чињеница је да је ријеч о новим агенцијама, да су ту нови људи, као и да оне нису кадровски још попуњене. Видимо, такође, да се одређени радници суспендују због сумње да су учествовали у ратним злочинима. По свему судећи, и у тим агенцијама можда има опструкције, што је, претпостављамо, један од разлога зашто немамо информација. Такође, неразумљива је и пракса тужилаштава и судова да спроводе одређене истраге и доносе пресуде у појединим предметима, гдје се жртве обештећују. Дакле, прихвата се тужба породица жртава, а да те истраге не доведу до податка и сазнања о судбини несталих жртава, што је апсурд. Фактички, ради се о изостанку елементарног материјалног доказа одређеног судског предмета, измјештених гробница. То све говори у прилог чињеници да у пракси имамо случајева "прања злочина", што није случај само са федералном страном. Не треба заборавити ни Хрватску, гдје имамо системску блокаду везану за неразумљиву спорост у процесу идентификације, мада породице имају протоколе, а не могу да дођу до тијела својих најмилијих. Логичан је и закључак удружења породица несталих лица из Хрватске, Србије, БиХ и Црне Горе којим се тражи од Европске уније да један од критеријума за улазак у евроатлантске интеграције земаља са подручја бивше Југославије буде рјешавање проблема несталих особа. ? Да ли су оправдане критике породица заробљених и несталих, које се жале да процес идентификације ДНК анализом траје веома споро? - У халама за идентификацију и обдукцију имамо око 800 неидентификованих посмртних остатака, док на терену потражујемо још око 1.200 тијела. Процес идентификације посредством ДНК анализе је, као што је познато, неизоставан и незаобилазан из више разлога. Међутим, ту се сусрећемо с два проблема. С једне стране имамо људе који траже те услуге, а с друге критички однос према динамици пристизања ДНК налаза. До средине године ни ми нисмо били задовољни том динамиком. На ту тему одржано је низ радних састанака са представницима Међународне комисије за нестале, на којима смо инсистирали да нам се представе налази који нису 99,99 одсто поуздани, већ су ниже вриједности подударања, како би на основу наших оперативних сазнања, и с циљаним претпоставкама, верификовали идентификацију тијела. Тако је овај процес значајно убрзан. С друге стране, и нама је као и породицама несталих неразумљиво да, примјера ради, из исте гробнице једно тијело буде идентификовано прије три године, друго годину послије, а треће у посљедњих шест мјесеци. Нажалост, имамо и такву праксу, а ријеч је о истој породици и донираној крви. Перица ПЕЋAНAЦ ЦЕНТРAЛНA ЕВИДЕНЦИЈA ? Хоће ли престати манипулације са бројем несталих увођењем Централне евиденције несталих лица БиХ? - Један од циљева успостављања Института за нестала лица БиХ је и оснивање Централне евиденције несталих лица БиХ. То је нешто што до сада није постојало а посљедица је манипулација жртвама. Веома је важно да централна евиденција буде успостављена како би се управо ова пракса зауставила. Сјетимо се само када је Мирсад Токача изнио податке о укупном броју несталих у БиХ. Његово истраживање је показало да је ријеч о 98 хиљада људи, што је запрепастило федералне политичке кругове. Наиме, ти кругови су изнијели бројку од око 250 хиљада несталих, од којих су већина Бошњаци, а са којом су јавно баратале и међународне организације. Централна евиденција несталих лица у БиХ спријечиће манипулације и коначно ставити тачку на број несталих у БиХ. Ова евиденција омогућиће и породицама несталих да остваре своја права. ВЛAДA ? Да ли је Влада Републике Српске учинила све да помогне процесу тражења несталих у БиХ? - Када је у питању Влада Српске, односно републичко Министарство унутрашњих послова, морам нагласити да је направљен велики посао, када је донесена одлука о оснивању тимова на нивоу центара јавне безбједности и полицијских станица, који се искључиво баве том проблематиком, односно прикупљају податке и уступају их надлежним установама. Влада Српске је још једном потврдила своју опредијељеност да се тај процес убрза, и што прије приведе крају. Питање несталих лица је Дејтонско питање од великог значаја, и у директној вези са утврђивањем истине и помирења у БиХ. То је питање које нас још увијек одвлачи у прошлост, која није била свијетла, али морамо да се окренемо будућности. Морам, такође, рећи да смо на свим међународним и регионалним конференцијама истицали примјер Министарства унутрашњих послова Српске и да очекујемо да то уради и федерално, јер је чињеница да смо на основу података овог републичког органа, посљедњих мјесеци ријешили неколико значајних гробница несталих особа, које су биле у мандату Федералне комисије за тражење несталих. Да не говорим о помоћи републичке Владе кроз рад Комисије за Сребреницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.