Интервју: Кемал Чаушевић, директор Управе за индиректн

Aко се увођењем диференцираних стопа очекује смањење цијена, то се не мора нужно и десити. Примјер је сусједна Хрватска, нагласио Чаушевић

ДИРЕКТОР Управе за индиректно опорезивање БиХ Кемал Чаушевић је, у интервјуу нашем листу, датом писмено, устврдио да не сноси ни најмању одговорност за незакониту расподјелу прихода са јединственог рачуна у 2005. години. Подсјетимо, представници Управног одбора из Републике Српске двије године су указивали да је до пропуста у расподјели прихода дошло због непоштовања Одлуке о начину израчунавања коефицијената, према којој је директор Управе дужан да Управном одбору подноси мјесечне калкулације коефицијената што није чинио. Чаушевић је увјерен да увођење диференцираних стопа пореза на додату вриједност не би довело до падања цијена у БиХ и упозорава да се не смије подлећи дневнополитичким притисцима и донијети брзоплето рјешење, без квалитетних анализа. ?Четири године сте на челу Управе за индиректно опорезивање. Када погледате уназад, на шта сте посебно поносни, а због чега незадовољни у раду Управе? - Увођење ПДВ-а у БиХ, од стране еминентних стручњака, оцијењено је најбољом пореском реформом међу земљама у овом дијелу Европе. Приходи које остварујемо доказ су успјеха Управе, на шта сам посебно поносан. Наравно, мишљења сам да увијек можемо и боље. Оно чиме сам незадовољан, то су повремене блокаде у расподјели прихода, али за то Управа није одговорна. Ипак, чини ми се да је све то иза нас, јер у 2007. години није било блокада расподјеле новца с јединственог рачуна. ?Увођење ПДВ-а у БиХ значајно је напунило касе у оба ентитета. Оно што је бацило сјену на успјешно увођење ПДВ-а у БиХ је расподјела прихода ентитетима. Колика је одговорност на Управи за индиректно опорезивање и Вама као директору због чињенице да је Федерацији БиХ у 2005. години незаконито припало 29 милиона марака више? - Управа за индиректно опорезивање је расподјелу прихода спроводила у складу са Законом о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода и у складу с Одлукама Управног одбора о коефицијентима за расподјелу прихода. Подсјетићу Вас да Управа никад није доносила, већ само спроводила одлуке Управног одбора о коефицијентима за расподјелу прихода. A управо због чињенице да се нека од страна не би осјетила оштећеном приликом расподјеле прихода, Закон о систему индиректног опорезивања предвидио је обавезу да се изврши и ревизија расподјеле прихода с јединственог рачуна. Ту ревизију обавља независна ревизорска кућа, а на основу извјештаја ревизије врши се коначно поравнање. Ревизију расподјеле прихода за 2005. годину урадила је ревизорска кућа "Дилојт" из Бање Луке. Управа је у потпуности спровела одлуку Управног одбора о коначном поравнању расподјеле прихода у 2005. години, према којој је Федерација БиХ била дужна да врати 29.016.933 марака, од чега Републици Српској 26.879.832 марака, а дистрикту Брчко 2.137.101 марака. ?Према Вашим анализама, хоће ли независна ревизија показати нерегуларности у расподјели прихода и у 2006. години? - Коначно поравнање расподјеле прихода с јединственог рачуна за одређену годину не значи "нерегуларност", већ управо супротно! На основу крајње потрошње остварене у сваком ентитету израчунавају се коефицијенти за расподјелу прихода. Крајња потрошња је промјенљива категорија, а законски рок за исправку ПДВ пријава је пет година од дана подношења пријаве. И када би се коефицијенти за расподјелу прихода израчунавали десет пута у току само једног дана, постоји могућност да би сваки пут били другачији. Управо зато постоји законска обавеза да се с једне временске дистанце изврши независна ревизија расподјеле прихода с јединственог рачуна, како би свако добио оно што му припада. Одабрана је и ревизорска кућа која ће извршити ревизију расподјеле прихода у 2006. и 2007. години. То је ревизорска кућа"Ф - РЕВИЗОР" из Бање Луке. ? Како бисте као човјек од струке ријешили проблем трајне методологије за израчунавање коефицијената, односно који је од три понуђена модела Управном одбору, по Вашем мишљењу, најприхватљивији? - Сматрам да би модел унапријед познатих, фиксних коефицијената за расподјелу прихода растеретио Управу за индиректно опорезивање, јер би се наши инспектори првенствено могли усмјерити на контролу обрачуна и уплате ПДВ-а, а не крајње потрошње. ? Вратимо се ПДВ-у. Је ли Управа кадровски и технички оспособљена за примјену диференцираних стопа, посебно за контролу, због потенцијалних злоупотреба? - Потребно је вријеме да се Управа за индиректно опорезивање припреми за било какве измјене Закона о ПДВ-у. Припреме подразумијевају обуку инспектора у Управи, обуку пореских обвезника и прилагођавање софтверског рјешења у нашем Сектору за информационе технологије. За квалитетне припреме потребно је најмање шест мјесеци. Управи треба још минимално 200 инспектора и стручног кадра у Централној канцеларији, јер број пореских обвезника сваким даном све више расте и тренутно их има 42.900. С друге стране, ако се увођењем диференцираних стопа очекује смањење цијена, то се не мора нужно и десити. Примјер је сусједна Хрватска, гдје увођење нулте стопе на хљеб и млијеко није резултирало значајним снижењем цијена ових производа, јер су трговци ту разлику већином претворили у маржу. Слично би се могло десити и код нас, јер је на тржишту слободно формирање цијена. У сваком случају, брзоплето мијењање Закона о ПДВ-у, као резултат дневно - политичких збивања, а без претходно урађених квалитетних анализа, може имати само негативне посљедице. ? Инспекције неријетко за нерегуларности у унутрашњем промету роба лоптицу пребацују на Управу за индиректно опорезивање, односно царинску контролу на граници, као први неуспјешни филтер на сузбијању сиве економије. Којим аргументима демантујете овакве оптужбе? - Службеници Сектора за царине и Сектора за спровођење и поштивање царинских и пореских прописа у протеклом периоду зауставили су бројне покушаје нелегалног увоза акцизних производа и производа који су копије познатих марки. Чињеница је да БиХ има веома дугу копнену границу и да је заиста веома тешко 24 сата дневно, 365 дана у години сваки метар границе држати под контролом. Ипак, чињеница је и то да се у поређењу с претходним годинама тренутно на тржишту БиХ може наћи пуно мање дуванских прерађевина без пореских маркица које издаје Управа или с пореским маркицама сусједних земаља. Ово је свакако проблем ширег регионалног тржишта, а сваким даном све боља сарадња коју успостављамо с институцијама из Србије, Црне Горе и Хрватске даје резултате на смањењу црног тржишта дуванских прерађевина. Д. ВРХОВAЦ - МИХAЈЛОВИЋ Приходи ? Колико је на јединственом рачуну прикупљено прихода у 2007, а колико у прошлој години? - Нето износ прикупљених прихода у 2007. години је четири милијарде и 620 милиона марака, а план је премашен за око 500 милиона. У току прошле године Управа је прикупила укупно четири милијарде и 127 милиона марака. За финансирање институција БиХ са јединственог рачуна издвојено 632 милиона марака (претходне године 566 милиона), Федерацији БиХ је дозначено двије милијарде и 646 милиона марака (двије милијарде и 253 милиона), Републици Српској милијарду и 296 милиона марака (милијарду и 70 милиона) и дистрикту Брчко 144 милиона марака ( претходне године 122 милиона).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.