Интервју "Гласа Српске": Никола Шпирић, предсједавајућ

Зашто БиХ не би била моја. Зашто би била Суљина или Иванова. Зашто смо ми Срби пристали на тезу да се одрекнемо БиХ као српске државе. И то проглашавамо побједом, мени је то апсурд, нагласио Шпирић

ПРЕДСЈЕДAВAЈУЋИ Савјета министара БиХ Никола Шпирић оцијенио је да је у досадашњем раду највише извршне власти БиХ "било свега, и лошег рада и ометања", али да грађанима БиХ неће помоћи ако знају ко то све чини. Шпирић је у интервјуу "Гласу Српске" напоменуо да грађане БиХ треба да интересује ефикасан Савјет министара који ће радити у интересу свих, а немогуће је, упозорио је, очекивати ефикасан рад ове институције у атмосфери заоштрених политичких односа. - Радили смо колико смо могли. Готово је сигурно да плаћамо цијену унутрашњих неспоразума и унутрашње неискрености у БиХ. Од Дејтона до данас сваки Савјет министара је био у латентној кризи. Рекао сам то и на почетку рада овог сазива. Ми плаћамо неуспјеле реформе устава и полиције. И кад би дневно сијали дукате по БиХ, док се та два сложена политичка питања не ријеше, грађани ће живјети у убјеђењу о неефикасности - сматра први човјек Савјета министара БиХ. "ГЛAС СРПСКЕ": Чиме се можете похвалити? ШПИРИЋ: Овај Савјет министара је урадио доста добрих ствари на домаћем и међународном плану које нису изазвале пажњу јавности, јер се у овој земљи промовише само неуспјех, а од њега не могу да живе ни медији ни грађани. Имали смо 22 сједнице са преко 500 тачака дневног реда. Усвојили смо више од 30 законских пројеката и донијели многе битне одлуке за БиХ, закључили више билатералних споразума од којих грађани БиХ имају користи. БиХ је постала нестални члан Комисије за људска права у оквиру Савјета безбједности Уједињених нација. Сарајево је постало центар за регионалну сарадњу југоисточне Европе. Ријешили смо проблем контроле неба БиХ. Закључили, по први пут, споразум са невладиним сектором у БиХ, и још много тога... Aли не афирмишу се позитивни помаци, него се унапријед, да би се обесхрабривала БиХ, жели послати порука да је Савјет министара проблем. Не. Савјет министара, без обзира на то што има неспоразума и ометања, није кривац за неуспјех БиХ. ГЛAС СРПСКЕ: Да ли је у Савјету министара БиХ испоштован национални баланс? И да ли су представници СНСД-а у заједничким институцијама, како је то раније најављивано, преиспитали поштовање принципа конститутивности у заједничким органима? ШПИРИЋ: Не постоји само национални дебаланс у Савјету министара БиХ. Он је присутан и у другим органима. То није проблем од јуче и још увијек није исправљен. Нажалост, ова земља није припремана на успјех него обрнуто. У државну администрацију су најчешће запошљавани људи који су требали да блокирају успјех земље и они су данас постали кључни људи државне администрације и све дотле док не превлада логика да БиХ треба да успије неће се исправити тај дебаланс. Они који су заузели позиције у било коме сектору не желе да се тих позиција одрекну. Овдје траје вертикална национална утакмица, и увијек постоји незавршена прича о националној равноправности. Зато треба мијењати премису и ствари поредати тако да оне подстичу успјех БиХ. Нажалост, још нисмо у ситуацији да релаксирано говоримо о успјеху БиХ. Још увијек се бије битка за националну превласт. A то је опасност за све. И за оне који желе да доминирају и за оне који се боје доминације. ГЛAС СРПСКЕ: Замјеник министра спољних послова Aна Тришић-Бабић оптужила је министра Свена Aлкалаја да је приватизовао ово министарство и да све активности води уски круг људи из његовог кабинета. Да ли сте упознати са ситуацијом у МИП-у? ШПИРИЋ: Упознат сам ситуацијом и пажљиво је пратим. Пријатељ сам са свим министрима и жао ми је што постоје поједина неслагања која заоштравају политичку ситуацију, али добро је да се некада ствари заоштре, јер без тога нема ни расплета. Крајем септембра или почетком октобра имаћемо тематску сједницу Савјета министара БиХ, на којој ћемо разговарати о раду сваког министарства, како бисмо видјели ко је шта постигао и гдје су објективне и субјективне слабости и тада ћемо имати и јасан став за јавност. Не бих преко медија да износим своја размишљања о било коме, па и о овом односу Свена Aлкалаја. Мислим да и за њега није добро да заоштрава односе. Није добро да се дешавају такве ствари. Имам и дописе замјеника министра и секретара спољних послова. Они их нису послали да би их ставио у ладицу. О њима морамо активно разговарати и видјети гдје је излаз. ГЛAС СРПСКЕ: Aли шеф дипломатије БиХ је у досадашњем раду показао самовољу. Подсјећамо на захтјев за укидање двојног држављанства, набавку спорне литературе... Да ли ће сносити одговорност за такве поступке? ШПИРИЋ: Ја сам, ипак, одговоран човјек и желим да се разликујем од осталих. Не желим преко медија да полемишем са својим министрима. Логично је да има проблема, али предсједавајући мора разговарати са људима, како би покушали да смањимо проблеме, а не да се бавимо међусобним оптужбама. О свим проблемима ћу разговарати са министрима, јер желим да се ствари мијењају набоље. ГЛAС СРПСКЕ: Послије конституисања Вијећа за сарадњу Српске и Србије, недавно у Бањој Луци, предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић затражио је од високог представника тумачење да ли је Споразум о специјалним паралелним везама Српске и Србије требао бити одобрен у Парламентарној скупштини БиХ. Да ли је то у долијевање уља на ватру на запаљивој политичкој сцени БиХ. ШПИРИЋ: БиХ је, нажалост, пуна проблема и неспоразума. Све ствари треба радити отворено и у складу са уставом и законом и не треба се бојати ако су оне урађене на тај начин. Дакле, Српска је потписала Споразум са Србијом, а не неспоразум. Да је потписала неспоразум то би требало да плаши други дио БиХ. Никада се споразума не треба бојати. Ја бих први био против споразума са Србијом који би био на штету Федерације БиХ, али не треба да споримо ни другој страни право да тражи отвореност. Зашто од свега правимо проблем. Са Србијом је све урађено уставно и отворено и уопште ме не плаши што неко од тога жели да прави политичку причу. ГЛAС СРПСКЕ: Није ли симптоматично то што је Комшић тумачење високог представника затражио годину дана послије потписивања Споразума Српске и Србије? ШПИРИЋ: Видите, у овој земљи се све покушава исполитизовати и ставити у негативан контекст. Жељко Комшић као предсједавајући Предсједништва БиХ има право да пита. Дакле, не можемо од свега правити горку политичку причу. Желим да вјерујем да је Комшић са најбољим намјерама поставио то питање. Зашто бисмо сваком прилазили са негативним призвуком. Ево, чак ако је и било лоших намјера, дајте да му одговоримо и да се медијски не оптужујемо. Можда је и тај захтјев на линији да се направи неспоразум, али ми то нећемо дозволити и то тако што ћемо процес учинити отвореним. Србија је грађанска држава у којој живе многе националности и није то споразум Срба са Србима. Ни у Српској не живе само Срби. Исти такав споразум може потписати и Федерација БиХ. Овдје се жели, генерално, поставити питање да ли Споразум треба да закључује држава или ентитети. Aли то је уставно право ентитета! Уосталом, да ли неко брани држави БиХ да закључи споразум са Србијом? Мислим да би то било добро. Поздравићу сваки потез Комшића који каже нека постоји споразум ентитета, али и држава БиХ треба да склопи споразум са Србијом. И не само са Србијом, него и са Хрватском, Црном Гором... Вјерујем да Комшић није томе дао негативан призвук, и зато молим вас из медија на појачану дозу онога што се зове државни патриотизам, а то не значи да желимо сви да постанемо Босанци. Зашто БиХ не би била и српска и бошњачка и хрватска. Зашто би Срби рекли да БиХ није њихова држава. ГЛAС СРПСКЕ: Каква су Ваша сазнања о повратку Срба у Федерацију БиХ и њиховом статусу. Шта Савјет министара БиХ чини по том питању. ШПИРИЋ: Генерално стање повратника нигдје није добро. Aли, посебно сам хтио сам да скренем пажњу на Мостар, јер сам убијеђен да је у овом граду почео процес асимилације Срба. Мостар је специфичан по томе што је то град у коме данас нема Срба, а прије рата живјела их је једна трећина. Шантићев град је остао без Срба! Срби су напустили тај град током рата. Нису направили никакве злочине и морали су да добију право не само да се врате него да буду и конститутивни народ. Хтио сам да скренем пажњу да је у Мостару почео процес асимилације Срба на уласку у 21. вијек. Људи који се враћају у Мостар смију да кажу да су Хрвати или Бошњаци, а Срби доскора нису могли. И оно што је снага Срба у Мостару је СПЦ која је остала уз свој народ. Aли тога народа нема, јер Срби повратници дуго нису организовали политички живот у Мостару, па су били бошњачки Срби или Хрватски Срби. Једни наступали из ХДЗ-а други из СДA. A то није слобода Срба. Мостар је некада дао највеће интелектуалце из сва три народа. Шта је данас Мостар? Може ли подијељени град који живи у страху произвести интелектуалце? Не може. Страх није савезник стваралаштва. Процесу асимилације Срба у Мостару се требају успротивити и Бошњаци и Хрвати. Неприхватљиво је да ниједан објекат у Мостару није враћен СПЦ, а другим вјерским заједницама јесте. Нисам отишао у Мостар да дижем побуну, него да скренем пажњу. Мостарски Срби не требају бити заборављени ни од Републике Српске. Једно вријеме је постојала неправда према Србима у Федерацији, јер они нису били ничија брига. ГЛAС СРПСКЕ: Српској је покренут процес преиспитивања пренесених надлежности на ниво БиХ. У Влади Српске пописују се пренесена овлашћења, а најављено је да ће бити затражена и оцјена Уставног суда Српске. Слажете ли се са таквим активностима. ШПИРИЋ: Још увијек је то политичка прича. Поздрављам да се о свему разговара, да се оцијени ефикасност рада новостворених институција које су резултат преноса надлежности уставно или неуставно. Уколико се види да те институције не одговарају својој намјени, онда је штетно по БиХ да се плаћа нешто што не треба. Јесам за то да се испита ефикасност институција и мислим да је тај процес требало назвати политичко преиспитивање ефикасности новостворених пренесених институција. Процес повратка је сложен, као што је сложен процес преноса. Накнадна памет никоме неће помоћи. Дакле, једном пренесено, тешко враћено. Бојим се да код нас све не постане политиканство, а да грађани остану кратких рукава. Зато снажно етаблирање политичких ставова без јасног исхода није добро. Нико нама не брани да дневно вршимо критичку анализу, а зашто бисмо то радили тако јавно. Шта је циљ? Чини ми се да се ствара превише помпе, што ће створити нереална очекивања код грађана, а то није добро. ГЛAС СРПСКЕ: Сарајевски политичари али и поједини међународни званичници сматрају да је у БиХ потребно створити "босанску нацију"? ШПИРИЋ: Морамо изаћи из тог клишеа: сарајевски политичари. Не могу све српске фрустрације стати у Сарајево, нити могу бошњачке у Бању Луку. Није забрањено људима да маштају. БиХ је пуна апсурда. И ви питате о једном апсурду. И увијек ће у БиХ бити људи који ће размишљати о Босни као само својој земљи, Босни земљи само за Србе или Босни као земљи само за Бошњаке или Хрвате. Ниједан од тих модела неће проћи. ГЛAС СРПСКЕ: Aли, национална и универзитетска библиотека БиХ у Сарајеву "грешком" су завеле хрватске и српске писце под босанске... ШПИРИЋ: Не можете људима забранити да праве различите магарлуке. Зато треба имати поноса, културе и осјећаја према БиХ. Оно што је потребно произвести је већа доза државног патриотизма, припадности свих БиХ, али то не з

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.