Интервју: Душко Јакшић, директор Економског института

Када би могли, неки људи из БиХ на Дрини би направили зид. Стално се ствара клима неповјерења према сусједним земљама. То није од јуче, нити су то посљедице Лајчакових мјера... Политичка самоизолација јако штети, изазива унутрашње подјеле и политичке калкулације, сматра Душко Јакшић

Директор Економског института у Бањој Луци и уважени економски аналитичар у Републици Српској др Душко Јакшић, у интервјуу за "Глас Српске" указује на другу страну ЦЕФТA споразума, говори о преламању политичких и економских интереса, о томе како су мјере високог представника за БиХ Мирослава Лајчака и политички притисци "прикочили" инвеститоре, како се на ПДВ-у прикупљају јефтини предизборни поени, о најављеном поскупљењу електричне енергије као дестабилизујућем фактору, о непознавању берзанског пословања у Републици, непотизму у приватизацији... ? У чему се огледа значај примјене ЦЕФТA споразума за привреднике у Републици Српској? - ЦЕФТA споразум егзистира десет година, и сачиниле су га прве земље кандидати у транзицији за улазак у Европску унију: Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Мађарска. Оне су афирмисале споразум и створиле тржиште које је било у предфази прилагођавања европском тржишту. То се показало као позитивно, и све земље, које су постајале кандидати за прикључак ЕУ, улазиле су у ЦЕФТA-у, а оне које су постале чланице, изашле су из ње. Показало се да је тада ЦЕФТA била аполитична, врло позитивна институционална форма прилагођавања условима европског тржишта. То подразумијева сву зону слободне трговине од робе, услуга, интелектуалне својине и нико не може наћи аргументе да негира предности таквог споразума. ЦЕФТA-у сада чине земље западног Балкана, Молдавија и Aлбанија, и она добија другу димензију. Сада су се уплели и политички односи, тако да је ЦЕФТA данас по многима превише исполитизована. На расправи о овој теми у Београду чак су је и Словенци оцијенили као исполитизовану. ? Каква је позиција БиХ међу чланицама ЦЕФТA-е? - БиХ има најнеповољнију позицију од земаља потписница ЦЕФТA-е. Око 50 одсто спољнотрговинске размјене БиХ остварује са Србијом и Хрватском, веома мало са Aлбанијом. Исто тако, ми смо њима потребни као тржиште а отварањем слободне трговине БиХ може да оствари још већи дефицит. Aли, друге солуције нема. Велике компаније које покривају ово тржиште немају дилему корисности овог Споразума. Други виде да БиХ нема извозног производа, и једино рјешење је да дођу инвеститори који би створили услове за стварање препознатљивих производа. Страни капитал је до сада долазио кроз приватизацију и донио нови производ и организацију производње и подручје пласмана. Једино рјешење да парирамо чланицама ЦЕФТA-е је да привучемо инвестиције и добијемо производе који ће бити атрактивни за пробирљиво тржиште. ? На који начин су се мјере високог представника у БиХ Мирослава Лајчака одразиле на економске прилике у Републици Српској? - На сцени је чудна позиција БиХ која се упорно покушава дистанцирати од сусједних држава, као доказ властите самосталности и постојаности. Када би могли, неки људи из БиХ на Дрини би направили зид, док се БиХ у наредних десетак година не стабилизује, па би се тек онда отварали. Дакле, у питању је политичка фобија затварања, док се не елиминише непосредни страни утицај на БиХ. Стално се ствара клима неповјерења према сусједним земљама. То није од јуче, нити су то посљедице Лајчакових мјера, које су само потенцирале такве односе. Мислим да политичка самоизолација јако штети, и да изазива унутрашње подјеле и политичке калкулације. У Републици Српској знамо да ћемо много лакше наћи заједнички језик и солидарност са Србијом, с обзиром на историјске везе, што нам даје повећану сигурност и мање панике. У Федерацији БиХ се свака промјена доживљава као удар на државност, због чега се ствара клима несигурности. ? Поскупљење основних животних намирница ескалирало је у новембру. У којој мјери су она (не)оправдана, и на који начин се може зауставити њихов даљи раст? - Створена је клима неизвјесности и несигурности и за капитал и за радна мјеста, што је проузроковало повећану тражњу на тржишту. Прије свега, ослабила је контрола у том сегменту. Поскупљења брашна, уља и млијека, између 20 и 40 одсто, нису оправдана и то се не може толерисати. Раније смо имали велике системе и лако контролисали тржиште. Сада имамо велики број малих снабдјевача, који раде полуилегално или нелегално и тешко их је контролисати. Нема реномираних и препознатљивих фирми, које држе до имена и својих позиција. У том случају, можда би могла помоћи ЦЕФТA, јер би поново имали велике трговинске ланце на овим просторима, које је лакше контролисати. Не разумијем пекаре које траже нова поскупљења, јер на тај начин себе уништавају. Јер, ако дође до економског распада, они су прве жртве. Нисмо још дошли у позицију да снабдјевачи воде рачуна о стабилности тржишта. Онда се враћамо на то да немамо препознатљивих, стабилних и дугорочно оријентисаних домаћих фирми. ? Захтјев Партије демократског прогреса да се основне животне намирнице, лијекови, дјечија храна и минерална ђубрива ослободе ПДВ-а окарактерисан је као прикупљање предизборних поена. Невезано за захтјеве политичких партија, треба ли ове намирнице ослободити ПДВ-а или адекватним социјалним програмима ублажити посљедице које трпи сиромашни слој становништва? - Прије увођења ПДВ-а постојали су јасни захтјеви да се уведу диференциране стопе, али су странци наметнули јединствену стопу јер су сматрали да ће субјективни, политички фактори довести до хаоса. Мислим да су исправно поступили. Сада када је дошло до поскупљења, говорити да је рјешење у томе да се смањи ПДВ је исто као кад добијеш грип, па се неко сјети да треба измислити вакцину. Захтјев ПДП-а заиста личи на прикупљање предизборних поена. Требало би сачинити анализу ефеката ПДВ-а и њихов утицај на буџет и структуру буџета, јер су далеко изнад очекиваних. Мислим да има простора за смањење стопе ПДВ-а, али не да се то учини као посљедица бунта, већ објективног и смишљеног социјалног програма. ? Aналитичари упозоравају да ће приходи од ПДВ-а падати из године у године. На који начин ће се то одразити на пројекцију буџета? - Савремена економија је доведена до потпуне математичке вјеродостојности. Примјеном Споразума ЦЕФТA укида се дио изворних прихода али, у сваком случају, треба се базирати на економски раст, који је најважнији. Aко се не добије на ПДВ-у, добиће се на повећаном броју запослених и промету робе, већем профиту. Опорезивањем се не смије економска активност пригушивати, већ поспјешивати. ? Већ двије године ПДВ, мимо свих очекивања, пуни републичку касу. Међутим, основна примједба критичара власти је да су буџети изразито потрошачки, без развојних компоненти. Какав је Ваш став? - Не слажем се са том констатацијом. Укупна јавна потрошња у Републици Српској је 38 одсто, у Шведској је скоро 60 одсто у Француској скоро 55 одсто. Да ли је буџет развојни? Сваке године се покушавало у буџету обезбиједити око 100 до 200 милиона марака за развојне пројекте, а сада има чак милијарду и 300 милиона за те сврхе. Постоје и даље проблеми у неким секторима као, на примјер, у здравству за које нема довољно пара као и у пензионом сектору. У Републици Српској и БиХ је најнижи однос пензије и просјечне плате. ? Документ оквирног буџета од 2008-2010. године предвиђа повећање плата и броја запослених у јавном сектору, што је прилично фрустрирајуће са становишта обичног грађанина оптерећеног поскупљењима и ПДВ-ом? - Парадокс је сједити у онако раскошној згради Владе и примати малу плату. За мене је важније урадити Национални инвестициони план, који имају Србија и Хрватска да се види ко ће, како и колико инвестирати. Бугарска и Румунија имају још мање плате од државних службеника у Републици Српској, али веће плате имају и Федерација БиХ, и Литванија, и Естонија и Хрватска и Чешка. Плате изнад просјека имају запослени у финансијском сектору (1.188 марака), државној управи (1.119 марака), енергетици (887), рударству (692), а на дну љествице примања имају запослени у прерађивачкој индустрији (429 марака), трговини (426) и хотелијерству (380). ? Рафинерију нафте у Броду недавно је преузео руски купац "ЊефтеГазИнКор". Очекујете ли да ће нови власник вратити стари сјај Рафинерији и да ће она поново бити у самом врху? - Предратни капацитет прераде од пет милиона тона послије рата никад није достигнут, јер је радила само стара линија која даје мазут. Нова линија, која је пуштена у функцију непосредно прије рата није прорадила, и ако тако остане још неко вријеме, онда је треба уклонити, јер би то био огроман трошак. Да је неко 1997. године ставио све капацитете у БиХ на папир, вјерујем да би онај ко први бира узео Рафинерију нафте Брод, а други Рафинерију уља Модрича. Дакле, ако је на ичему Федерација БиХ завидјела Републици Српској онда су то ове двије рафинерије. Зато је Федерација свим силама настојала да бродска Рафинерија никад не проради. Доласком нових власника у Рафинерију нафте, надам се да ће ствари кренути набоље. То сматрам из два разлога; зато што је купац из државе која је други свјетски произвођач нафте и што долази из државе која не зна шта ће са инвестицијама. Руси су обећали да ће оспособити капацитете за годишње прераду од пет милиона тона, изградити гасовод и пругу од Модриче до Брода, што подгријава наду да ће бродска Рафинерија поново бити у самом врху. ? Са становишта пуњења буџета требало би доћи до снажнијег прилива, јер у структури увоза нафта и нафтни деривати учествују са чак 11 одсто? - Може се десити да се повећа увоз сирове нафте у Републику Српску, али претпостављам да ће се повећати и извоз. У цијени горива од двије марке, сирова нафта учествује са 30 до 40 фенинга, што значи да држави припада око марку. Пет милиона тона нафте је пет милиона у буџет. Ми рачунамо да би годишњи друштвени производ Републике Српске могао порасти за три до четири одсто, када Рафинерија буде радила пуним капацитетом. ? Како, као економски аналитичар, гледате на пад акција на Бањолучкој берзи? Је ли разлог нетранспарентност уговора о улагању "Чеза" у РиТе Гацко, као што тврде невладине организације, или су разлози сасвим друге природе? - Политичка и економска култура и наше познавање берзанског пословања је веома скромно. Берза је најбољи начин у свијету за флуктуирање капитала и изједначавање услова пословања. Уговор са "Чезом" није доказ да један политичко-економски потез може уздрмати нашу Берзу, већ је суштина у томе да, ако једна инвестиција може да обори берзу, то онда није берза. Она је у том случају исто као мала банка, која не може да буде гарант за велике инвестиције. Берзански стручњаци сматрају да би се на простору југоистока Европе могла направити једна права берза. Бечка берза, за коју се, за разлику од Франкфуртске, Паришке, Њујоршке и Јапанске берзе мало зна у јавности, купује берзе на простору југоисточне Европе, међу којима ће прва бити купљена Љубљанска берза. Чињеница је да је капитал код нас био потцијењен и да није имао никакву вриједност, али да полако долази на реалну тржишну вриједност. Неко је намјерно пласирао и вијест и капитал и изазвао тражњу на Бањалучкој берзи. Било је мешетарења са стране и то је дефинитивно поука свима, нарочито онима који су дизали кредите да би куповали акције на Берзи, да не улажу без валидних података. Поставља се питање да ли су и брокери били дио те игре? ? Приватизација стратешких предузећа у Републици Српској је при крају. Да ли сте очекивали више од Комисије за ревизију приватизације државног капитала у предузећима и банкама? - Та Комисија ј

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.