Интелигентан начин да се иде напријед

Савјет министара БиХ се 2004. године сагласио да ријеши питања власништва у вези са имовином која припада грађанима Босне и Херцеговине. Четири и по године ништа није било урађено. У међувремену, различити органи власти су бесправно продали имовину, што је довело до тога да високи представник Педи Ешдаун "замрзне" сваку продају друштвене имовине у марту 2005. године.

У фебруару 2008. године Управни одбор Савјета за примјену утврдио је рјешавање питања расподјеле друштвене имовине између државе и осталих нивоа власти као први циљ за затварање OHR-а.

У априлу прошле године Савјет министара је одлучио да начини попис државне имовине у складу са ранијом одлуком Савјета министара, али Радна група коју је Савјет министара успоставио да то уради није се могла усагласити на који начин да ради.

Суочен са овим петогодишњим неуспјехом у остваривању напретка у погледу кључног питања које утиче на права грађана и изгледе за евроатлантске интеграције које велика већина грађана у Босни и Херцеговини жели, организовао сам да се направи овај попис.

Тим од 20 експерата, који финансирају СAД, Италија, Њемачка и Шведска, у релативно кратком периоду завршио је задатак који органи власти у Босни и Херцеговини нису били у стању урадити током пет година.

Овај тим је урадио свој посао тачно у оквиру који је поставио Савјет министара. Исти је сакупио податке из 48 земљишнокњижних канцеларија и 142 катастарске канцеларије на територији цијеле земље.

Сви релевантни органи власти су сарађивали са овим тимом. У Републици Српској, послије кашњења на почетку, сарадња је остварена са премијером Милорадом Додиком и директором Управе за геодетске и имовинско-правне послове Тихомиром Глигорићем, који су на крају омогућили пуну инспекцију 48 катастарских канцеларија у РС послије 16. новембра 2009. године.

Овај попис представља списак имовине која је у власништву државе, гдје за сваку поједину јединицу имовине постоји референца у релевантној документацији из одговарајуће службене евиденције. Све ове информације су доступне јавности, такође и на веб страници OHR-а. Тако, да будем јасан, домаће институције су обезбиједиле све податке који су сакупљени и сви су доступни јавности. Свака тврдња која сугерише супротно није истинита. Другим ријечима, критиковањем овог пописа, органи власти РС критикују сопствене институције.

Било је више тврдњи усмјерених на подривање овог пописа.

Све те тврдње су неосноване.

Прво, власништво над имовином легитимно стеченом путем јавне продаје није ни на који начин угрожено овим пописом. Сви спорови настали приватизацијом и даље подлијежу рјешавању путем судова.

Друго, овај попис неће обесхрабрити улагања у БиХ, напротив, улагања се већ обесхрабрују одбијањем страначких лидера да донесу законе за унапређење пословног окружења, а и даље ће бити обесхрабрена уколико политичари буду ширили лажне гласине да овај попис подрива имовинска права.

У ствари, утицај који попис има на улагања је потпуно супротан, њиме је Босна и Херцеговина мало ближе рјешавању имовинских спорова који су умањивали и још увијек умањују вриједност државне имовине.

Када једном буду ријешени ови спорови, предметна имовина постаће привлачнија за улагаче и на тај начин ће имати и већу вриједност за грађане БиХ.

Сада није вријеме да се иде уназад, него треба ићи напријед. Савјет министара, ентитетске владе и Влада Брчко дистрикта сада имају сву оригиналну документацију коју су OHR-у доставиле катастарске и земљишнокњижне канцеларије. Сада је на званичницима извршних органа и политичким лидерима владајуће коалиције да искористе попис како би постигли договор о расподјели јавне имовине на одговарајуће нивое власти.

Ово ће имати многобројне позитивне ефекте. Када званичници из извршних органа власти постигну договор, испуниће један од основних циљева које је Управни одбор Савјета за примјену мира дефинисао за затварање OHR-а. До сада је једино OHR нешто учинио да би тај циљ био испуњен.

Када буде постигнут договор о расподјели имовине, 28 милиона марака које порески обвезници у БиХ сваке године плаћају за изнајмљивање простора које користе органи власти, могу да буду искоришћени за пружање услуга грађанима. То значи да додатних 28 милиона може бити утрошено на отварање нових радних мјеста, образовање и здравствену заштиту.

Када буде постигнут договор о расподјели имовине, институције Босне и Херцеговине и ентитета ће имати простор који им је потребан за функционисање и за испуњавање услова потребних за стицање чланства у ЕУ.

Током протекле три и по године дошло је до раста стопе незапослености, ширења социјалних проблема и додатног погоршања услуга које се пружају грађанима. То најбоље знају грађани ове земље.

Међународна заједница се ангажовала око рјешавања овог питања и о сопственом трошку извршила попис државне имовине, те на тај начин отворила пут за проналажење рјешења које што прије може обезбиједити истинску корист за грађане БиХ. Међутим, ми нећемо радити посао политичара, које сте ви 2006. године изабрали, да бисмо ријешили питање државне имовине, баш као што нисмо радили њихов посао ни у другим областима. Можда се тај податак загубио у бескрајним реторичким расправама које смо слушали протеклих година, али високи представник током више од четири године није наметнуо ниједан нови реформски закон. Оно што је постигнуто, или није постигнуто, током тог периода како би се обезбиједио напредак ове земље и даље је чврсто у рукама политичара које сте изабрали.

Још увијек постоји шанса за враћање на прави пут. Искористити попис као основу за постизање праведног рјешења, које ће се постићи путем преговора, интелигентан је пут за рјешавање овог питања. Улажење у сукоб с међународном заједницом то није, и што је још важније, неће скренути пажњу с питања која су заиста битна грађанима и која имају суштински значај за европску интеграцију БиХ - запошљавање, правда и борба против корупције. Не сумњам да ће бирачи размишљати управо о овим питањима када у октобру буду гласали на изборима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.