IN MEMORIAM Милан Јелић, предсједник Српске од 9. новембра 2006. до 30. септембра 2007. године: Живио је с народом и за народ

Био је то човјек који је увијек бирао добре путеве и њима водио напријед, истовремено, успут, трагајући за начинима како да помогне свима који су покуцали на његово врата. Да буде отац, хуманиста, спортиста, предсједник Републике. Био је, прије свега, пријатељ народа, тиме и Српске, па тек онда њен предсједник. Могао је још много тога, али нажалост, није стигао.

Те ријечи поштовања и данас, готово деценију и по послије смрти, бирају чланови породице и сарадници када причају о Милану Јелићу, визионару из Модриче, кога ће Српска вјечно памтити као свог шестог предсједника који је на позицију ступио 9. новембра 2006. године. Преминуо је 30. септембра 2007. у 52. години од посљедица срчаног удара, док је рекреативно трчао на стадиону у Модричи. Миланов син Петар за “Глас” каже да је веома поносан када и данас, послије толико година, види толико људи код очевог гроба на који редовно долазе званичници Српске и полажу вијенце, посебно око Дана Републике. 

- Видим да људи и данас цијене и поштују што је у животу успио да уради, а ми као породица, људи у Модричи и широм других средина трајно ћемо памтити његова дјела - нагласио је Петар.

Са оцем је, упркос његовим бројним обавезама, сјећа се био свакодневно и у свему је видио очеву бригу за обичног човјека. Присјећајући се успомена и тог периода не крије да је успијевао бити предсједник и отац без, како се каже, по муке.

- Када погледам сад себе као оца, не стижем неке ствари, иако имам сигурно 20 пута мање обавеза него што је он имао, али он је једноставно био човјек који је све и свуда стизао. Да свима буде узор и примјер, покаже тако треба, а како не. Био је очит примјер да се све може кад се хоће - каже Петар Јелић.

Наглашава да су многи схватили озбиљно и пратили његове визије и кораке.

- Отац је био човјек који је својим понашањем давао примјер осталима како треба. Као сину, оставио ми је сва врата отворена у животу. Гдје год смо се појавили, ко год га је знао, сви само најљепше причају о њему. То је и био он. Једноставан, а могао све. Човјек из народа који је направио нешто и опет бринуо о свима. За свакога је био ту, а знам шта смо проживљавали код куће. Колико је људи долазило и ако се десило да некоме не може да помогне, сигурно није ни одмогао. То је било његово оличење. Један у милион - рекао је Јелић.

Његов отац сахрањен је на гробљу у својој родној Модричи. Посљедњем испраћају присуствовали су политичари из цијеле земље и региона, свијета.

Сахрањен је уз државне почасти и вјерски обред, а од њега се тада опростио и Никола Шпирић који и данас о Јелићу прича с поштовањем.

- Вријеме пролази, али не може да засјени оно што је био својој породици, пријатељима, Српској. Био је добар човјек, с красним људским особинама, стратег, визионар. На нашу несрећу веома кратко се задржао на позицији предсједника, али је незабораван и непролазан. Посвећен младима, бринуо је и тежио социјалној правди. Једноставан, а посебан човјек. И сам опроштај од нашег предсједника довољно је рекао о томе шта народ мисли о њему - рекао је Шпирић.

Младен Крекић, бивши начелник Модриче и данас подвлачи да су поносни на сваки Јелићев корак.

- Тешко је све рећи у неколико реченица. Био је велики пријатељ. Волио је људе, волио да живи. Нажалост, није се дало. Волио је свој град, породицу изнад свега, а био посвећен Српској и спортским активностима у којима је уживао. Част га је било познавати - рекао је на почетку разговора Крекић.

И сада када причају о њему, када изговарају његове име, имају осјећај као да је жив.

- Живио је с нама, а био тако скроман да се нигдје није истицао. Ни када је био предсједник Републике Српске. Није дијелио људе по томе да ли су богати или сиромашни, већ хтио да помогне. Ми смо били пријатељи, али је и дио моје породице. На њему се није примјећивала ни функција, нити било шта друго. Имао је животни сан и он је волио да прича с људима, помаже им колико год је могао, а то је радио срцем - закључио је Крекић.

Код Јелићеве вјечне куће дато је и обећање да ће је трајно чувати полиција Републике Српске, јер ни он не би дозволио да то било која друга ради.

Признања

Милан Јелић рођен је у Копривни, код Модриче у марту 1956. године. Средњу школу завршио је у Добоју, дипломирао је на Економском факултету у Суботици, а докторирао у Бањалуци. У  каријери је био одборник у Скупштини општине Модрича, генерални директор “Рафинерије уља”, посланик у Народној скупштини РС, професор, предсједник Фудбалског савеза Српске и БиХ и министар привреде, енергетике и развоја РС. Као пословни човјек добитник је више признања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.