Имовина у БиХ: Нови судар ставова између Српске и ОХР-а

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Сва прича о имовини и њеној расподјели у БиХ је завршена. Зна се врло добро коме шта припада, поручено је то јуче из Републике Српске након што су федерални политичари наставили да у исту раван стављају реализацију пројекта јужне гасне интерконекције и такозвано питање државне имовине.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Поново отворен спор о имовини у БиХ након повезивања са пројектом јужне гасне интерконекције
• Из Републике Српске тврде да је питање имовине ријешено Дејтоном и да припада ентитетима
• Правници истичу да „државна имовина“ не постоји у уставном оквиру БиХ
• Федерални званичници условљавају пројекте рјешавањем питања имовине
• ОХР се позива на одлуке Уставног суда БиХ да имовина припада држави

Став Српске: Питање имовине већ ријешено

Полемике о имовини трају још од 2005. када је тадашњи високи представник Педи Ешдаун наметнуо Закон о забрани располагања државном имовином. Републички званичници и правници и јуче су поновили да имовина у БиХ припада ентитетима.

Правник Витомир Поповић је подвукао да је све завршено1995. у Дејтону.

- Републици Српској припада 49 одсто територије бивше републике, а ФБиХ 51 одсто и то на бази Женевских и Њујоршких принципа који су били основа за Дејтонски мировни споразум и као такви су наведени у преамбули Устава БиХ. Према томе, питање државне имовине је ријешено. Она не постоји – каже Поповић за "Глас". 

Сматра да се сада покушава вјештачки доћи до тога да имовина припада БиХ, иако нема основа за то.

- Упориште за то лежи и у анексу два Дејтона гдје се говори о разграничењу и међуентитетској линији. Ту је и арбитражна одлука за подручје Брчког у којој је речено, а како се не би пореметио принцип подјеле имовине у односу на омјер 49:51, да је Брчко кондоминијум, односно заједничком сусвојином Републике Српске и ФБиХ – истакао је Поповић.

Све проблеме које имају у ФБиХ, каже, треба сами да ријеше јер је то имовина на њиховој територији.

- Ми немамо с тим ништа. Расправа о ријекама, ваздуху, шумама, аутопутевима се нити може нити хоће десити у Српској. И Споразум о сукцесији из 2001. је рекао да имовина припада новоствореним државама, али Дејтон је старији и он каже да БиХ чине Република Српска и ФБиХ тако да ништа није у колизији ни са сукцесијом. Све је то у реду. То је све завршено – закључио је Поповић који је био арбитар у Арбитражном трибуналу за спор о међуентитетској граници у области Брчког те члан Уставног суда БиХ.

Правници: Ентитети једини носиоци права

Исти став има Миле Дмичић, професор уставног права и спољни члан Одбора за уставна питања у Народној скупштини Републике Српске.

- Ентитети нису пренијели уставно и законско право на имовину на ниво БиХ, из чега произлази закључак - да су једини титулари права на имовину и имају изворно, аутохтоно право да својим законима, на својој територији, самостално уређују ову област. Категорија државне имовине не постоји ни у уставној ни законодавној материји на нивоу институција БиХ. Имовина припада ентитетима – рекао је Дмичић за „Глас“ и подвукао да су ентитети у Дејтону добили чврст територијални омјер те да је тако и настала БиХ.

На поруке појединих федералних званичника је реаговао и српски делегат у Парламентарној скупштини БиХ.

- Имовина је питање изнад свих питања које је ријешено Дејтоном. Српска ће знати како да заштити имовину. Зна се којих је то неколико надлежности и права БиХ, а зна се да имовина није међу њима - рекао је Ковачевић након изјаве федералног министра енергије, рударства и индустрије Ведрана Лакића који је рекао да тамошњи пројекат Јужна гасна интерконекција неће бити реализован ако не буде ријешено питање такозване државне имовине.

Без договора на видику

О овом питању огласили су се поново и у Канцеларији високог представника (ОХР). Прстом упиру у Уставни суд БиХ који је у неколико наврата пресудио да Република Српска није власник, на примјер, пољопривредног земљишта, шума ни ријека на својој територији. 

- Уставни суд је био врло јасан: држава је носилац права власништва над државном имовином, а Парламентарна скупштина БиХ има искључиву надлежност за регулирање питања државне имовине - поручено је из ОХР-а.

Нису директно одговорили на питање да ли постоји могућност да Кристијан Шмит из фотеље високог представника повуче Закон о забрани располагања над државном имовином или да исти ублажи зарад развоја привреде како је то почетком године затражио лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић.

- Забрана располагања је, прије свега, средство за заштиту интереса државе у овом процесу и осигурање поштовања релевантних одлука Уставног суда БиХ. У оквиру забране располагања постоји механизам који омогућава посебне изузетке уколико се ради о јавном интересу и то је свакако један од начина рјешавања тренутне блокаде важних инвестицијских и развојних пројеката - поручено је из ОХР-а.

Шмит је, наиме, 2022. наметнуо измјене и допуне Закона о привременој забрани располагања тзв. државном имовином, односно проширио забрану те дефинисао да ће сва непокретна имовина на територији БиХ, укључујући пољопривредно земљиште, ријеке, шуме и остало, бити у власништву БиХ, док се не постигне договор у Парламентарној скупштини БиХ, а по основу ранијих одлука Уставног суда БиХ.

У једном моменту се чак и спекулисало да ће наметнути закон о државној имовини, али до тога није дошло.

Комисија 

Законом, којим је забрањено располагање такозваном државном имовином, је побројана непокретна имовина која припада БиХ на основу међународног Споразума о питањима сукцесије и она којом је управљала бивша СР БиХ до 31. децембра 1991, уз придодате посљедње одлуке Уставног суда БиХ. 
Тим актом је, наиме, дата могућност да Комисија која је основана одлуком Савјета министара још 2005. може, на приједлог заинтересоване стране, да одлучи да одређену државну имовину изузме од привремене забране према овом закону. Комисија, међутим, већ неко вријеме није активна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.