Има ли Стари континент снаге и моћи да се сам о себи брине

БРИСЕЛ - Уколико би у наредних пет година дошло до формирања европске војске, то би била увертира у крај НАТО савеза, али овакав сценарио је мало вјероватан, јер Европска унија тренутно нема довољно развијену економију и пуне буџете који би могли испратити тако нешто.

Каже  ово за "Глас Српске" војни аналитичар, пуковник у пензији Сретен Егерић коментаришући рециклиране приједлоге који су се појавили у Бриселу након доласка на власт Доналда Трампа, а који је по уласку  у Бијелу кућу запријетио да ће се Европа убудуће морати сама бринути за своју безбједност. Према ријечима Егерића, земље чланице Европске уније су се до сада ослањале на помоћ и кишобран НАТО савеза, односно Америке, не улажући готово ништа у своју безбједност. Тада је чак постојала тенденција да се саботирају приједлози о формирању још једног војног блока, европског, јер нико није хтио трошити огромне своте новца за тако нешто. Сматрало се да ће САД  биту ту иза леђа, за вијек вјекова.

- Говорили су, што то да радимо ако имамо Америку иза себе. Али, ствари су се у међувремену наглавачке промениле. Трамп је јасно поручио да његова земља то више неће чинити, позивајући европске земље да крену са већим издвајањем за НАТО. Чак је запретио да уколико до тога не дође, САД изаћи из овог војног савеза -  каже Егерић.

Наводи да се послије објављивања Одбрамбене индустријске стратегије Европске уније и плана за именовање европског комесара за одбрану, могло закључити да би идеја о војној и одбрамбеној политици ове заједнице коначно могла да се реализује.

Како каже, у теорији идеја удруживања европских војних ресурса изгледа привлачно - јединствена европска војска би избјегла скупо дуплирање и створила огромну економију која већ сада упошљава готово 600.000 људи. Каже и да у данашњем свијету - с моћним играчима попут САД, Кине, Индије, Русије, али и кризама од Блиског истока до Индо-Пацифика, питање формирање европске војске изгледа сасвим логично.

Сретен Егерић

У том случају, питање даљег опстанка НАТО савеза било би доведено у питање, јер би било нелогично да унутар једне војне алијансе постоји још једна. Али, ма како све ово лијепо изгледало и звучало, Егерић сматра да је тренутно и суштински неоствариво, како због финансијског и економског аспекта, тако и због чињенице да се Европска унија састоји од националних држава. Наводи да 800 милијарди евра, колико је недавно одобрено да се издвоји за јачање европске безбједности, не може бити довољно да у наредних пет година обезбиједи формирање европске војске која би имала адекватан оперативни квалитет, али и квантитет. 

То како наводи, подразумијева куповину најсавременијих авиона, улагање у противваздушну одбрану, али и нуклеарне снаге с којима тренутно располаже само Француска на Старом континенту. Каже и да га није зачудио недавни позив Брисела, односно Варшаве, упућен на адресу Анкаре да се прикључи Европској унији, а који је прије свега мотивисан безбједносним аспектом, јер се Турска сматра једном од највећих свјетских војни сила с моћним војним арсеналом.

- Није нимало лако формирати неку оперативно способну војску и то за пар година, како то неки предлажу. Поред тога, Европа тренутно нема довољно финансијских, али ни економских ресурса да би ушла у овакву авантуру. Али ни технолошких, па ни демографских. Не постоји ни морални капацитет. Такође, ко би уопште командовао том војском, али и ко би пре употребе војне силе био надлежан за решавање евентуалних спорова па макар и безазлених - запитао се Егерић.

Као један од разлога зашто сматра да је формирање ове војске неоствариво и немогуће Егерић наводи да треба погледати како су кроз историју завршавале овакве и сличне војске, вишенационалне. 

- Присетимо се само како је завршила аустроугарска војска или она која је била формирана након формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Обе су се распале, баш као и Југословенска војска коју је красило "братство и јединство". Мислим да би сличну судбину имала и нека европска војска коју би чинили рецимо Словенци, Мађари, Французи, Немци и Пољаци. Како би та војска уопште функционисала? Никако - поручио је Егерић.    

Будућност

Лидери 27 земаља Европске уније недавно су дали зелено свјетло за план Европске комисије о јачању одбране. Он има за циљ да мобилизује око 800 милијарди евра, укључујући 150 милијарди кредита, за јачање одбрамбених способности Европе. Европска комисија је у међувремену позвала земље чланице да брзо постигну договор о најхитнијим потребама у области одбране, с циљем покретања "пројеката на пан-европском нивоу великих размјера". Како је поручено, документ о будућности европске одбране посљедњи је у низу корака који имају за циљ да омогуће Европи да убрзано појача своју одбрану из страха од руског напада и сумње у будућност заштите САД.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.