Ima li Stari kontinent snage i moći da se sam o sebi brine

BRISEL - Ukoliko bi u narednih pet godina došlo do formiranja evropske vojske, to bi bila uvertira u kraj NATO saveza, ali ovakav scenario je malo vjerovatan, jer Evropska unija trenutno nema dovoljno razvijenu ekonomiju i pune budžete koji bi mogli ispratiti tako nešto.

Kaže  ovo za "Glas Srpske" vojni analitičar, pukovnik u penziji Sreten Egerić komentarišući reciklirane prijedloge koji su se pojavili u Briselu nakon dolaska na vlast Donalda Trampa, a koji je po ulasku  u Bijelu kuću zaprijetio da će se Evropa ubuduće morati sama brinuti za svoju bezbjednost. Prema riječima Egerića, zemlje članice Evropske unije su se do sada oslanjale na pomoć i kišobran NATO saveza, odnosno Amerike, ne ulažući gotovo ništa u svoju bezbjednost. Tada je čak postojala tendencija da se sabotiraju prijedlozi o formiranju još jednog vojnog bloka, evropskog, jer niko nije htio trošiti ogromne svote novca za tako nešto. Smatralo se da će SAD  bitu tu iza leđa, za vijek vjekova.

- Govorili su, što to da radimo ako imamo Ameriku iza sebe. Ali, stvari su se u međuvremenu naglavačke promenile. Tramp je jasno poručio da njegova zemlja to više neće činiti, pozivajući evropske zemlje da krenu sa većim izdvajanjem za NATO. Čak je zapretio da ukoliko do toga ne dođe, SAD izaći iz ovog vojnog saveza -  kaže Egerić.

Navodi da se poslije objavljivanja Odbrambene industrijske strategije Evropske unije i plana za imenovanje evropskog komesara za odbranu, moglo zaključiti da bi ideja o vojnoj i odbrambenoj politici ove zajednice konačno mogla da se realizuje.

Kako kaže, u teoriji ideja udruživanja evropskih vojnih resursa izgleda privlačno - jedinstvena evropska vojska bi izbjegla skupo dupliranje i stvorila ogromnu ekonomiju koja već sada upošljava gotovo 600.000 ljudi. Kaže i da u današnjem svijetu - s moćnim igračima poput SAD, Kine, Indije, Rusije, ali i krizama od Bliskog istoka do Indo-Pacifika, pitanje formiranje evropske vojske izgleda sasvim logično.

Sreten Egerić

U tom slučaju, pitanje daljeg opstanka NATO saveza bilo bi dovedeno u pitanje, jer bi bilo nelogično da unutar jedne vojne alijanse postoji još jedna. Ali, ma kako sve ovo lijepo izgledalo i zvučalo, Egerić smatra da je trenutno i suštinski neostvarivo, kako zbog finansijskog i ekonomskog aspekta, tako i zbog činjenice da se Evropska unija sastoji od nacionalnih država. Navodi da 800 milijardi evra, koliko je nedavno odobreno da se izdvoji za jačanje evropske bezbjednosti, ne može biti dovoljno da u narednih pet godina obezbijedi formiranje evropske vojske koja bi imala adekvatan operativni kvalitet, ali i kvantitet. 

To kako navodi, podrazumijeva kupovinu najsavremenijih aviona, ulaganje u protivvazdušnu odbranu, ali i nuklearne snage s kojima trenutno raspolaže samo Francuska na Starom kontinentu. Kaže i da ga nije začudio nedavni poziv Brisela, odnosno Varšave, upućen na adresu Ankare da se priključi Evropskoj uniji, a koji je prije svega motivisan bezbjednosnim aspektom, jer se Turska smatra jednom od najvećih svjetskih vojni sila s moćnim vojnim arsenalom.

- Nije nimalo lako formirati neku operativno sposobnu vojsku i to za par godina, kako to neki predlažu. Pored toga, Evropa trenutno nema dovoljno finansijskih, ali ni ekonomskih resursa da bi ušla u ovakvu avanturu. Ali ni tehnoloških, pa ni demografskih. Ne postoji ni moralni kapacitet. Takođe, ko bi uopšte komandovao tom vojskom, ali i ko bi pre upotrebe vojne sile bio nadležan za rešavanje eventualnih sporova pa makar i bezazlenih - zapitao se Egerić.

Kao jedan od razloga zašto smatra da je formiranje ove vojske neostvarivo i nemoguće Egerić navodi da treba pogledati kako su kroz istoriju završavale ovakve i slične vojske, višenacionalne. 

- Prisetimo se samo kako je završila austrougarska vojska ili ona koja je bila formirana nakon formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Obe su se raspale, baš kao i Jugoslovenska vojska koju je krasilo "bratstvo i jedinstvo". Mislim da bi sličnu sudbinu imala i neka evropska vojska koju bi činili recimo Slovenci, Mađari, Francuzi, Nemci i Poljaci. Kako bi ta vojska uopšte funkcionisala? Nikako - poručio je Egerić.    

Budućnost

Lideri 27 zemalja Evropske unije nedavno su dali zeleno svjetlo za plan Evropske komisije o jačanju odbrane. On ima za cilj da mobilizuje oko 800 milijardi evra, uključujući 150 milijardi kredita, za jačanje odbrambenih sposobnosti Evrope. Evropska komisija je u međuvremenu pozvala zemlje članice da brzo postignu dogovor o najhitnijim potrebama u oblasti odbrane, s ciljem pokretanja "projekata na pan-evropskom nivou velikih razmjera". Kako je poručeno, dokument o budućnosti evropske odbrane posljednji je u nizu koraka koji imaju za cilj da omoguće Evropi da ubrzano pojača svoju odbranu iz straha od ruskog napada i sumnje u budućnost zaštite SAD.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.