Ијан Банкрофт: Покушаји централизације руше темеље функционисања БиХ

Учестали захтјеви бошњачких политичара за централизацију поткопавају основе компромиса на којем је засновано постојање БиХ, а ранији захтјеви за укидање Републике Српске, који су готово увијек пролазили некажњено, јер је изостајала реакција високог представника, продубљивали су неповјерење међу политичким представницима у БиХ.

Изјавио је то у интервјуу “Гласу Српске” Ијан Банкрофт, извршни директор организације “Трансконфликт”, која се бави унутрашњим и етничким односима у земљама западног Балкана.

Он истиче да повратак повјерења у доменима политике и реформи захтијева престанак политике централизације.

* ГЛAС: Изјавили сте да постоји могућност да ће међународној заједници на крају досадити БиХ и да ће прихватити да се она мирно распадне. На чему заснивате ту тезу?

БAНКРОФТ: То је теза која многе, зависно од политике коју спроводе, забрињава већ дуго времена. Због тога се посљедњих година појављују разни чланци у којима се наводи да је БиХ на ивици рата. Такви текстови служе само за спровођење сопствених интереса, а на штету других. Присјећам се једног изразито бесмисленог приједлога према којем је требало да америчке трупе буду стациониране у Брчком. БиХ није потребно овакво распиривање страха.

* ГЛAС: A теза о распаду БиХ?

БAНКРОФТ: Теза о мирном распаду БиХ изведена је из примјера Црне Горе, гдје су константна упозорења међународне заједнице да неће дозволити црногорску независност на крају била надјачана аргументом потпуног нефункционисања државне заједнице са Србијом. У случају БиХ, нефункционисање ФБиХ, а нарочито њено гломазно и скупо кантонално уређење, је највећа пријетња одрживости БиХ. Растуће тензије између Бошњака и Хрвата, с друге стране, још више отежавају настојања да се спроведу толико потребне реформе, а такво стање наноси штету и Републици Српској.

* ГЛAС: Сматрате ли да би све стране у БиХ пристале на такву опцију?

БAНКРОФТ: Наравно, то би било могуће само ако би се  сложила сва три конститутивна народа у БиХ. То је практично немогуће. Међутим, рецимо отцјепљење РС не би допринијело смиривању политичке ситуације у БиХ, јер би услиједили слични захтјеви Хрвата из БиХ, који би тражили да се припоје Хрватској. Србија би у међувремену постала оптерећена захтјевима за аутономијом својих јужних територија, које на Косову већ зову “источним Косовом”, Санџака на коме је већина бошњачко становништво, а можда чак и Војводине. Један од преседана независности Косова је наравно и њено једнострано проглашење.

* ГЛAС: Како коментаришете захтјеве бошњачких политичких партија за централизацију БиХ и колико је та политика опасна?

БAНКРОФТ: Захтјеви за централизацију поткопавају основе компромиса на ком је засновано постојање БиХ. Ранији захтјеви за укидање РС, који су готово увијек пролазили некажњено јер је изостајала реакција високог представника, продубљивали су неповјерење међу политичким представницима у БиХ. Парадоксално је да су такви захтјеви појачали настојања Српске у њеном инсистирању за поштовањем Дејтона. Недавна настојања за централизацијом ФБиХ, укључујући и предложени закон који би пренио надлежности полиције са кантоналног на ентитетски ниво, учинила су једино да односи између Бошњака и Хрвата постану још затегнутији. Повратак повјерења у доменима политике и реформи, па и између странака, захтијева престанак политике централизације.

Комплетан интервју можете прочитати у штампаном издању “Гласа Српске”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.