Игор Радојичић: ФБиХ не може да се мијеша у наш посао

Парламенти ентитета немају шта да расправљају једни о другима, јер се ради о стварима у којима свако има своју надлежност. Ми се никада нисмо бавили Парламентом ФБиХ, осим у оцјени да је био уставно споран поступак конституисања органа власти. Не видим потребу да се Парламент ФБиХ бави одлукама Народне скупштине РС.

Рекао је ово јуче у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић.

- Свако од ентитета има надлежност у својој кући и једни другима се не мијешају у посао. Српска има право на одржавање референдума - рекао је Радојичић.

* ГЛAС: Оба дома Парламента ФБиХ за идућу седмицу најавили су сједнице на којима ће разматрати одлуку Народне скупштине РС о расписивању референдума. Може ли Парламент ФБиХ да се мијеша у рад Народне скупштине РС?

РAДОЈИЧИЋ: Парламенти ентитета немају шта да расправљају једни о другима јер се ради о стварима у којима свако има своју надлежност. Ми се никада нисмо бавили Парламентом ФБиХ, осим у оцјени да је био уставно споран поступак конституисања органа власти. Не видим потребу да се Парламент Федерације бави одлукама Народне скупштине РС. Претпостављам да неће улазити у оцјену рада Скупштине РС, јер би то било изван њихове надлежности. Сваки од ентитета има надлежност у својој кући и једни другима се не мијешају у посао. Aко се ради о некој врсти такмичења да се види ко ће бити бољи у раду, у достизању европских стандарда и слично, то је у реду, али оцјена надлежности другог ентитета не би била у реду, као ни мијешање у одлуке другог ентитета.

* ГЛAС: Уставни суд РС прихватио је јуче да у меритуму разматра вето Клуба Бошњака у Вијећу народа РС на Закон о катастру РС, док је одбацио да разматра њихов вето на Закон о измјенама Закона о попису становништва у РС? Очекујете ли вето Бошњака и на одлуку о одржавању референдума?

РAДОЈИЧИЋ: Све три ствари су очекиване. Логично је да суд уђе у меритум када је ријеч о Закону о катастру РС, као и да одбаци да разматра измјене и допуне Закона о попису с обзиром на то да су раније већ оцијенили да самим законом није повријеђен витални национални интерес, што су Бошњаци игнорисали. Био бих зачуђен ако не би било вета Бошњака на одлуку о референдуму, с обзиром на то да су током скупштинске расправе странке СДA и СДП биле против ове одлуке. Заиста бих био изненађен ако Бошњаци не би уложили вето на одлуку парламента РС да грађани кажу шта мисле о наметнутим законима, прије свега закона који се односе на Суд и Тужилаштво БиХ.

* ГЛAС: Одлука о расписивању референдума наишла је на негодовање од стране неких званичника ЕУ. Сматрате ли да би међународна заједница могла да реагује и како?

РAДОЈИЧИЋ: Надам се да неће и да ће међународна заједница пратити све што се дешава у РС и да је све то у складу са законима и Уставом. Може бити различитих ставова и размишљања, али мислим да нема разлога за било какав покушај наметања неке друге мјере. Табу референдума смо ријешили када је донесен Закон о референдуму у РС. Уставни основи постоје. Српска има право на одржавање референдума и сва гужва која је била око доношења закона се смирила јер је закон нешто на шта РС има право. Очекујем да ће и сада политичка бура да се стиша када буде оцијењен реалан основ и реални разлози за оно што се ради.

* ГЛAС: Поред Суда и Тужилаштва БиХ, постоје замјерке на рад Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС)?

РAДОЈИЧИЋ: Један од захтјева Народне скупштине РС, када је разматрана реформа правосуђа, је био да се на ентитетском нивоу задржи ВСТС. Имамо разлога да будемо и те како незадовољни радом ВСТС-а на нивоу БиХ јер нису у стању да двије године именују главног тужиоца РС. Конкурси се поништавају због игрица и ни због чега другог, јер више кандидата испуњава услове. Вршилац дужности републичког тужиоца је већ дуже на сцени, јер ВСТС не може да одлучи. Став парламента РС, код реформе, био је да се ВСТС задржи на ентитетском нивоу, а за неке државне органе може постојати ВСТС на нивоу БиХ или нека заједница ВСТС-а.

Хрватски сабор

* ГЛAС: У предложеној резолуцији на Хрватском народном сабору наводи се да би темељита реформа Устава БиХ, која би обезбиједила нову управно-територијалну организацију са више федералних јединица?

РAДОЈИЧИЋ: Мислим да би свака акција морала бити у складу са Уставом БиХ и са уставима ентитета. Устав БиХ познаје два ентитета, а Устав ФБиХ даље развија десет кантона. Није ми познато у детаље да ли Устав ФБиХ познаје могућност унутрашњег преуређења и на који начин се то може дешавати, да ли постоји могућност да се поједини кантони удружују или укидају? Треба видјети како то дефинише Устав ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.