Ибрахим Окановић: Доказа за криминал у институцијама ФБиХ има и превише

Наш језик није корупција и криминал, а иако нисам човјек који се бави истрагама, према ономе што су ревизори открили у својим извјештајима увјерен сам да у институцијама и јавним предузећима у ФБиХ има и мита, и корупције, и криминала, свега онога што уништава државу и грађане.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" генерални ревизор Канцеларије за ревизију ФБиХ Ибрахим Окановић.

Он је истакао да је финансијска дисциплина у институцијама и јавним предузећима ФБиХ и у кантонима из године у годину све гора и да им због огромних буџетских дефицита пријети стечај.

- Уколико се стање не поправи, доћи ће до стечаја буџета и неће имати шта трошити, па ћемо морати тражити најстаријег судију и најстаријег економисту да спроведу стечај - рекао је Окановић.

* ГЛАС: Објелоданили сте ревизорске извјештаје о пословању институција ФБиХ у прошлој години. Да ли су налази гори или бољи у односу на претходне године?

ОКАНОВИЋ: Код планирања буџета институције се још не придржавају законских прописа, јер планирају приходе који не могу бити остварени. Унутрашње обавезе ФБиХ као и комплетне БиХ су веома велике, а приходи све мањи. У институцијама на нивоу ФБиХ намјерно се планира дефицит и у плану се наводи да ће се намирити из продаје предузећа, од некакве добити, кредитора или Европске комисије. Дефицит се планира у великим износима да би се покрили недовољни приходи, иако се зна да тих прихода неће бити. То је велики проблем ФБиХ и свих институцијама. Константно се намјерно или ненамјерно заборављају евидентирати текући трансфери који се дају бесповратно, енормни су трошкови за накнаде за чланове комисија, телефонске и поштанске услуге, кориштење аутомобила... То су били главни пропусти. Посљедње три или четири године власти ФБиХ и кантона континуирано упозоравамо да све лошије послују и лошије се понашању. Без обзира на упозорења институције ФБиХ су трошиле исте износе новца или чак више, иако су приходи све мањи. Наиме 25 највећих институција које ми контролишемо и на које отпада 90 одсто буџета ФБиХ посљедње три године немају позитивно мишљење. Ове године имамо највише негативних мишљења, чак 13, прошле смо имали девет, а претпрошле шест, што је довољан показатељ да је финансијска дисциплина из године у годину све гора. Овакав однос према јавном новцу води у дефицит, а дефицит када пређе 50 одсто буџета, а прећи ће и сада прелази и у Федерацији и у неким кантонима, значи стечај.

Уколико се стање не поправи доћи ће до стечаја буџета и неће имати шта трошити, па ћемо морати тражити најстаријег судију и најстаријег економисту да спроведу стечај. Ови који су гладни не могу извршити тај стечај, јер и не знају шта је то.

* ГЛАС: Који су трошкови за Вас највише проблематични?

ОКАНОВИЋ: Највећи проблеми су трансфери, који се у буџету планирају, али у њему не морају да постоје. Свако министарство има одређену суму новца за трансфере, путем којих би у својим секторима требало да развију производњу или да подстакну запошљавање. У ФБиХ око 200 милиона сваке године оде на различите трансфере, а у кантонима још више. Много новца се поједе и кроз кршење закона о јавним набавкама.

* ГЛАС: Како коментаришете чињеницу да институције и јавна предузећа не користе новац добијен из кредита?

ОКАНОВИЋ: ФБиХ по основу кредита има на располагању око милијарду, а повукла је око 300 милиона марака. На остатак који треба да повуче плаћа 3,3 милиона марака годишње по основу камата. То је новац који је требало да повуку јавна предузећа као што су "Аутоцесте", "БХ гас", "Електропривреда БиХ", "Аеродром Сарајево"... То што се не користи одобрени новац је толико негативно да би морало повући и кривичну и моралну одговорност сваког ко руководи тим предузећима.

* ГЛАС: Да ли сте уочили пропусте приликом запошљавања у јавном сектору?

ОКАНОВИЋ: Једино што се може констатовати је да је у посљедње вријеме запошљавање вршено кршењем закона. Конкурси се не расписују, а доводе се људи. Једино се савјетници могу запослити без конкурса, али се и за савјетнике доводи пуно људи. Најстрашније је што институције доводе за савјетнике људе који немају ни дана или евентуално имају годину радног стажа. То су савјетници у посљедње двије године. Савјетник без дана радног стажа ревизору пише одговор и коментар на ревизорски извјештај. У јавним предузећима се углавном запошљавају познати кандидати.

* ГЛАС: Ко је одговоран за такво стање?

ОКАНОВИЋ: Нико други и не може бити одговоран него Влада. Онај ко влада тај је и одговоран.

* ГЛАС: Колико у пропустима које сте набројали има криминала?

ОКАНОВИЋ: Сигурно је га има доста, јер ми говоримо о неправилностима. Наш језик није корупција и криминал, иако знамо да тога има на претек и одговор на то питање морају дати истражне институције и правосуђе. Они то треба да утврде ако имају воље, времена и ако хоће да се баве оним што ревизори открију. Ми извјештаје шаљемо и њима, они су јавни и не треба да остану мртво слово на папиру. Иако нисам човјек који се бави истрагама, према ономе што су ревизори открили у својим извјештајима увјерен сам да има и мита, и корупције, и криминала, свега онога што уништава државу и грађане. Како то смањити заиста не знам, али чини ми се да институције које би то требало да чине, мало или нимало не раде за грађане. Врло је мало одговорних који на свом радном мјесту у институцијама раде поштено.

* ГЛАС: Да ли имате информације из полиције и тужилаштва да се баве налазима ревизије?

ОКАНОВИЋ: Из ових институција тврде да немају довољно материјала на основу ревизорских извјештаја, а ми тврдимо да материјала за истраге има и превише. Све је до људи у тим институцијама. Неколико пута су ишле вође тимова и мој замјеник да појасне налазе. Шта је касније било, заиста не знамо. Према мојим сазнањима, највише је процеса било у Зеничко-добојском и Унско-санском кантону, који су пратили ревизорске извјештаје. Ту су најбоље правосудне институције, остали то раде спорадично или никако.

Кантони

*  ГЛАС: Казали сте да ситуација у кантонима није ништа боља од стања на нивоу ФБиХ?

ОКАНОВИЋ: Када је ријеч о кантонима посебно ћемо јавности презентовати налазе у септембру. Ситуација у десет кантона је посебна прича. Они укупно троше двије милијарде марака, што је више него што троши ФБиХ. Мислим да кршења прописа и негативности има много више на нижим нивоима у кантонима и општинама. Ревизију рада федералних институција и јавних предузећа на нивоу ФБиХ обављамо сваке године, док кантоне не третирамо сваке године и тамо је далеко више кршења законских прописа. Нема кантона који није планирао већи буџет него што га може остварити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.