И постојање Шмита долази на дневни ред

БАЊАЛУКА - Отварање приче о БиХ у Савјету безбједности Уједињених нација (УН) у вријеме озбиљне политичке кризе је добар потез који пружа још једну шансу да се земљама чланицама предочи реална слика о стању у овом дијелу свијета, али и још једном покрене питање постојања Кристијана Шмита у Канцеларији високог представника.

Оцијенили су то саговорници "Гласа Српске" реагујући на информације да ће у Савјету безбједности УН, на захтјев Руске Федерације, бити ријечи о ситуацији у БиХ која је закомпликована након неправоснажне пресуде Суда БиХ предсједнику Републике Српске Милораду Додику, а којом је проглашен кривим јер је потписао указе о проглашењу закона, како и налаже републички Устав, односно није испоштовао наметнуте законске одредбе које су стигле од Шмита који сједи у фотељу високог представника у БиХ.

Српска Шмита не признаје за високог представника, јер није, како то одговорно тврде републички званичници, прошао, као његови претходници, сву процедуру именовања управо у Савјету безбједности.

Са тврдњама да Шмит не може да се представља као високи представник су сагласне, међу свјетским силама, управо Русија и Кина те је, према мишљењу стручњака за међународне односе, и из тог разлога интересантно што ће данас, како је најављено, касно увече по овдашњем времену бити разговора о ситуацији у БиХ.

У јавности је првобитно одјекнула информација да ће на захтјев Русије бити одржана ванредна сједница Савјета о БиХ, да би се током јучерашњег дана појавиле тврдње да је заправо ријеч о одређеним консултацијама које ће бити иза затворених врата.

Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду из Београда Душан Пророковић сматра да је захтјев Русије важан да би био одржан континуитет расправа о БиХ.

- Формално, да очекујемо неку одлуку да се промени ток процеса у Сарајеву у вези са пресудом председнику Републике Српске, није реално, али је важно да се тема БиХ држи на столу, јер је за западне земље, пре свега европске, данас то затворено питање. С њихове тачке гледишта БиХ функционише савршено, само ту још постоје неки Срби који праве проблеме и да би зато било боље да се Дејтон исправља у контексту унитаризације земље и то је то. Оваквим захтевима се, ипак, одржава континуитет расправа које показују реалну слику. Пре или касније о реалном стању мораће да се разговара да ли са Доналдом Трампом или послије њега, не знамо, али због тога је и ово веома важно - истакао је Пророковић за "Глас".

На сцени су, сматра, три проблема.

- Први је управо тај што је на Западу креирана слика да је у БиХ идеално и како су једини реметилачки фактор Срби. Друга ствар је незаинтересованост за БиХ, чак и балканско питање, међу великим силама које одређују судбину света, а трећи проблем је тај што је Европска унија у кризи, а она је актер који би овде требало да највише доприноси стабилизацији стања и да буде прва адреса којој се треба обратити за помоћ. Нама, дакле, или се нико не бави или се овим нашим стварима погрешно баве - категоричан је Пророковић.

За Шмита тврди да је постао велико оптерећење.

- Све што се сада дешава дешава се  због њега. Сада јесте шанса да се на неки мало другачији начин поразговара о Кристијану Шмиту и да то питање високог представника буде подигнуто на вишу лествицу у УН и да се дискутује чак и чешће о њему. Човек својим понашањем може направити и већи хаос него што тренутно постоји - рекао је Пророковић који сматра да и Србија мора да се другачије понесе према мандату Шмита од онога на почетку.

Сличан став има и научни савјетник у том Институту Драган Петровић.

- Захтев Русије и разговори су важни за мир, за БиХ и Републику Српску. То је јако добро. Долази до тектонских промена у свету. Велика је неизвесност како ће се Трампова администрација односити даље према досадашњој политици Вашингтона у БиХ и Српској, али знамо да уважава Русију и да ће из те интеракције водити рачуна према њеним ставовима према Балкану, санкцијама према Републици Српској и БиХ - рекао је Петровић за "Глас". Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић казао је да су Срби успјели да поставе своје циљеве и вриједности високо и да се о томе говори на међународном нивоу.

- И предсједник САД Доналд Трамп говори о Србима, Србији, БиХ и то се дешава у Савјету безбједности УН редовно. Многе европске земље имају потпуно другачије информације од оних на основу којих су прије три године доносили разне резолуције на штету Српске - поручио је јуче Стевандић, коментаришући захтјев Русије за сједницу Савјета безбједности УН о БиХ.

Сарајевско сплеткарење

Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић јуче је рекла да је Српска захвална Русији и свима у Савјету безбједности УН који желе да се расправља о ситуацији у БиХ. На питање да прокоментарише писања појединих федералних медија да је Русија, на њен захтјев, затражила сједницу, Цвијановићева је одговорила за Срну да није тражила ни сједницу, ни затворене консултације, а да сарајевски медији по обичају сплеткаре.

- А кад будем тражила, то ће бити онда кад неупућени пожеле да се упуте, а они који су упућени престану да крију своје злочине према демократији у БиХ и Дејтонском споразуму. Сигурна сам да ће то вријеме брзо доћи. Тако да је то празно верглање сарајевске чаршије престрављене новонасталим развојем глобалне ситуације - истакла је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.