И послије 28 година без одговорних за злочин над ЈНА у Бјеловару

Београд - Документационо-информативни центар “Веритас” саопштио је да ни послије 28 година од злочина Збора народне гарде /Зенге/ Хрватске над заробљеним припадницима ЈНА у касарни у Бјеловар 1991. године, нико није у Хрватској одговарао, а вјероватно и неће.

Тренутно се пред Жупанијским судом у Ријеци, по оптужници из 2010. године, суди Јури Шимићу по командној одговорности због ратног злочина против ратних заробљеника, с тим да се брани са слободе.

Главни претрес је завршен 13. септембра, када су одржане и завршне ријечи странака, док је објављивање пресуде заказано за 2. октобар.

“Према досадашњој пракси хрватских судова у суђењима припадницима хрватских оружаних снага за ратне злочине над Србима и припадницима ЈНА, већа је вјероватноћа да ће и Шимић бити ослобођен него осуђен”, оцјењује “Веритас”.

У саопштењу се подсјећа да су 29. септембра 1991. године припадници “зенги” почели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су већ 15 дана били под тоталном блокадом.

На крају дана пуковник Рајко Ковачевић, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старјешина и њихово постројавање у кругу касарне, након чега су око 19.00 часова припадници “зенги” ушли у касарну из које више нико није пружао никакав отпор.

По уласку “зенги” у касарну Јуре Шимић је, у својству предсједника Кризног штаба Бјеловара, наредио да се стријељају командант Ковачевић и његови помоћници, потпуковник Миљко Васић и капетан прве класе Драгиша Јовановић.

Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну у којој су били изложени лешеви убијених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић /34/, командант складишта борбених средстава “Барутана” у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, минирао је магацин са 170 тона експлозивних средстава са циљем спречавања његове предаје припадницима “зенги”.

Тада су страдали он и војник Стојадин Мирковић /19/, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда.

Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника, због чега су послије предаје из освете стријељали командира страже на том објекту, старијег водника Ранка Стевановића из Прокупља.

У касарни на Војновићу, поред ових официра, погинула су још шесторица припадника ЈНА - Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Ејупи Бертоли и Горан Радовановић, а заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА.

Око 250 војника, након физичких и психичких злостављања у логорима у Бјеловару, размијењено је 9. новембра исте године у Босанском Шамцу.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара /Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић/, издвојени су и затворени у полицијску станицу, одакле су их четири дана касније извела униформисана лица са фантомкама на главама и стријељали их исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од мјеста Мало Кореново.

Са њима је био и цивил Саво Ковач из Бјеловара, који је игром случаја, иако је задобио три прострелне ране, преживио стријељање.

За ове злочине над припадницим ЈНА, тада једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је у то вријеме формално-правно била и Хрватска, још нико није осуђен, иако је било и пријава пред Хашким трибуналом и оптужница пред Војним судом у Београду и суђења пред хрватским судовима.

Предсједништво СФРЈ је 19. новембра 1991. прогласило мајора Милана Тепића, из Комленца код Босанске Дубице, народним херојем, посљедњим и јединим у протеклом рату, док је Предсједник СР Југославије 31. децембра 1999. одликовао војника Стојадина Мирковића из Горње Лесковице код Ваљева “Орденом за заслуге у области одбране и безбједности првог степена”.

Свети архијерејски синод Српске православне цркве постхумно је 2014. године одликовао Стојадина Мирковића орденом Светог Саве трећег степена “за врлински живот, пожртвованост и посведочену љубав према Богу и ближњем свом”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.