И Брисел схвата да је за све крив Инцко

БРИСЕЛ, БАЊАЛУКА - У међународним круговима расте број оних који су свјесни и спремни признати да је бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко кривац број један за актуелну кризу у земљи, а према ријечима саговорника “Гласа Српске”, трага се за моделима како да се домаћи лидери врате за сто и отворе, без притисака са стране, дијалог о забрани негирања геноцида и ратних злочина.

Допуне Кривичног закона БиХ, које је љетос, само дан пред одлазак из БиХ, наметнуо Инцко узбуркале су домаћу политичку сцену, а званичнике из РС удаљио од Сарајева и одлучивања у заједничким институцијама, јер је став да прво, а то важи и данас, наметнуте одредбе треба избрисати.

Британски “Гардијан” објавио је, позивајући се на добро обавијештене изворе, да званичници ЕУ раде на “исправљању” наметнутог закона након што су закључили да постоји ризик од изазивања поновног сукоба у региону. Њихови извори су навели да је на недавном састанку европског комесара за проширење Оливера Вархељија закључено да је “Инцков закон” окидач за актуелну кризу у БиХ. Према писању листа, током сусрета са делегацијом ЕУ у БиХ Вархељи је дао своју “искрену процјену” да је Инцко “одговоран за актуелну политичку кризу и делегитимизацију ОХР-а”.

- Инцкове измјене не могу бити оспорене са тачке гледишта суштине права, али је чињеница да закон наметнут посљедњег дана мандата представља проблем. Посебно што тако важна одлука треба да буде донесена кроз дискусију свих. Сада је питање како то исправити - рекао је Вархељи током састанка 25. новембра.

У Представништву Републике Српске у Белгији јуче су поручили да не знају ништа о наводним разговорима унутар неких европских институција, а до закључења овог броја “Гласа” није стигао одговор од портпарола ЕУ Петера Стана о писању “Гардијана”. Српски члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а Милорад Додик рекао је јуче, коментаришући наводе британског дневника, да из правног система у БиХ мора бити повучен “Инцков закон” и да уз притисак нико неће разговарати, јер тако не ради ниједан европски парламентарац.

- Неће нас видјети тамо док је овај закон у правном промету – каже Додик.

Замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за европске интеграције у Парламенту БиХ Лазар Продановић каже за “Глас Српске” да је многима све јасније да је највише проблема БиХ задао један човјек који се зове Валентин Инцко.

- Треба доћи до рјешења којим би било онемогућено негирање правоснажних пресуда за ратне злочине на свим странама, али до заједничког става треба да дођу домаћи представници. Инцков закон треба прво бити стављен ван снаге и зна се ко то може да уради. То би било значајно, а да ми даље, без притиска са стране, дођемо до рјешења које би било прихватљиво за све - рекао је Продановић који је и делегат српског народа у Парламенту БиХ.

“Инцков закон” јуче је био тема састанка у Сарајеву. Управо у Парламенту су се састали чланови руководства оба парламентарна дома, амбасадори те представници земаља чланица Квинте и Делегације ЕУ у БиХ, а фокус је био на испитивању могућности да у Парламенту БиХ буде донесен закон о забрани негирања геноцида, ратних злочина те свих облика говора мржње.

- Истовремено, амбасадори и представници држава Квинте позвали су и на што скорије формирање радне групе у Парламенту БиХ, која би се бавила израдом приједлога тог закона, али и питањем израде приједлога закона о државној имовини - саопштено је из Парламента након састанка.

Домаћи представници, међу којима су били функционери СДА, ХДЗ-а БиХ и СНСД-а, изнијели су различита виђења могућих рјешења.

Писмо

Кристијан Шмит, кога Српска не признаје за високог представника, писао је почетком децембра посланицима у Парламенту БиХ, нудећи опцију да они усвоје “свој” закон о забрани негирања геноцида, а он би онда био спреман повући наметнуту одлуку свог претходника Валентина Инцка. О том писму се причало и јуче, али је генерални став да за Српску тај редослијед корака није прихватљив.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.