И Америка и Бошњаци признавали Републику Српску прије Дејтона

Вашингтон, Бањалука - САД, као и земље чланице Контакт групе, још су крајем 1994. године почеле да признају име Републике Српске, а током припрема за организовање мировне конференције која је довела до Дејтонског споразума, РС је уз ФБиХ сматрана саставним дијелом будуће БиХ, коју су Американци прије Дејтона звали “суперструктура” или “унија”.

У једном од докумената, датираном 11. септембра 1995. године, Ентони Лејк, савјетник за националну безбједност америчког предсједника Била Клинтона, у писму Клинтону истиче да су Бошњаци прије мировне конференције прихватили не само име Република Српска, већ и њен континуитет, што је био предуслов за одржавање конференције.

“Очување БиХ као јединствене државе је важан уступак који су учинили босански Срби. Босанска влада је прихватила термин Република Српска, што представља одређен степен легитимисања босанских Срба, а што је корак који босанска влада раније није била вољна да предузме. Такође, важно је да су се српски лидери први пут сусрели са званичницима босанске владе и што је постигнут значајан напредак ка признању Босне као државе”, пише Лејк Клинтону. У писму, даље, Лејк пише да је остало још да се усагласи уставни оквир који ће укључити Федерацију БиХ и Републику Српску.

“Тај уставни оквир ће повезати Федерацију и Српску Републику, као и одредити специфичне аранжмане са Србијом и Хрватском, и то је нешто чему ће се посветити преговарачи”, пише Лејк.

У оквирном документу написаном неколико дана касније, под називом “Структура мировног споразума за БиХ”, експлицитно је наведено да ће се Устав ФБиХ и Устав Републике Српске амандманима прилагодити Уставу БиХ, који би требало да буде договорен током предстојеће мировне конференције, која је одржана од 1. до 21. новембра 1995. године.

“Мировни споразум би могао да укључује анексе који би укључивали споразум о уставу суперструктуре, амандмане на тренутни Устав Републике како би договорене измјене могле ступити на снагу. Потребан је и споразум на амандмане како би Устав Федерације био прилагођен уставу суперструктуре, као и споразум о амандманима на Устав Републике Српске”, стоји у документу.

Под појмом суперструктура подразумијева се будућа БиХ, а под појмом Република сматра се тренутна БиХ, која је призната 1992. године.

Напоменуто је да ће БиХ наставити своје правно постојање, те да ће бити састављена од Федерације БиХ и Републике Српске. Такође, наведено је да би споразум потписале стране за које се наводи да би их вјероватно чиниле ФБиХ и РС, те да, ако за тим буде политичке или правне потребе, буде одобрен од стране Републике.

У складу с овим договорима, Дејтонски мировни споразум су као стране потписале БиХ, Хрватска и Југославија, с тим да је наведено да је Југославија 29. августа 1995. године овлаштена да га потпише у име Републике Српске. Све анексе на Дејтонски споразум су као стране потписали представници БиХ, ФБиХ и РС.

Како би била уклоњена било каква сумња у вези с тим на који начин су САД и Контакт група легитимирали РС, том ентитету је дозвољено да свој Устав из 1992. године допуни амандманима како би био прилагођен дејтонској БиХ. За важећи Устав РС, који се може наћи на страници Народне скупштине РС, наведено је да је објављен у “Службеном гласнику РС” број 21 из 1992.

Након што је усвојен 1992, Устав РС мијењан је једном 1994, по пет пута 1996. и 2002, те по два пута 2003. и 2005. године. На Устав РС додавано је 113 амандмана укупно 15 пута, а преамбула Устава РС, измијењена амандманом број 66, наводи да је РС Дејтонским мировним споразумом “недвосмислено потврђена”, те да јој се гарантује њен уставноправни положај.

БиХ да буде “унија Федерације БиХ и Републике Српске”

У документу из септембра 1995. наведена је депеша која је упућена Кристоферу Хилу, замјенику Ричарда Холбрука, главног америчког преговарача у Дејтону, под насловом “Приједлог Контакт групе за признање и ублажавање санкција”.

У депеши је, осим елемената природе споразума, појашњено да ће будућа БиХ бити “унија Федерације и Републике Српске”.

“Био би успостављен балансиран и уједначен третман Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, а оба ентитета би имала право да успоставе специјалне и паралелне везе са сусједним земљама под условом да буду усклађене с интегритетом Босне и Херцеговине”, наведено је у документу.

Иначе, у свим преддејтонским документима се спомиње да би Сарајево требало да буде дистрикт којим би једнако располагала оба ентитета, али, као што је ранијих година неколико пута извјештавано, Слободан Милошевић је током дејтонских преговора препустио Сарајево Бошњацима рекавши да су се “за њега борили и да су заслужили да га добију”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.