Хрвоје Твртковић, генерални ревизор Канцеларије за ревизију институција БиХ: Изостанак негативних мишљења не значи да је стање добро

Свјесни смо да институције одређене препоруке, без сарадње са другима, не могу саме спровести, али је дефинитивно потребан већи ангажман Савјета министара БиХ и посезање за санкцијама на овом пољу како би одговорни испоштовали што више препорука и поправили пословање.

Истакао је то за “Глас Српске” генерални ревизор у Канцеларији за ревизију институција БиХ Хрвоје Твртковић, након што су објављени налази за сва министарства, агенције, канцеларије и друге на том нивоу власти за 2020. годину.

- Имајући у виду налазе, оцјене и изражена мишљења, стање је у одређеним сегментима побољшано, а у другим погоршано. Примјена резервних листа приликом запошљавања, што је раније био основ за резерву или скретање пажња, ове године је сведена на минимум, а посљедња ревизија пословања је показала да је дошло до погоршања интерних контрола када је у питању финансијско извјештавање, конкретније евидентирање пословних догађаја у пословне књиге. У чак пет случајева смо изразили мишљење с резервом на финансијске извјештаје - истакао је Твртковић.

ГЛАС: Појединци у Парламенту БиХ који прате ревизорске извјештаје сматрају да институцијама не треба “стављати на терет” ствари за које је потребна одлука или договор са виших нивоа?

ТВРТКОВИЋ: Свјесни смо да неки не могу сами све. Савјет министара није буџетски корисник, тиме нема механизама за финансијску ревизију тијела које је највиши извршни орган власти у БиХ, чији су чланови одговорни да непосредно руководе радом министарстава, те могу покретати иницијативе и за реализацију препорука ревизије. Имајући у виду начин и вријеме које се издваја за разматрање извјештаја о ревизијама на сједницама Савјета, сматрамо да њихов ангажман, по извјештајима ревизије, треба да буде већи.

ГЛАС: Има и оптужби да се не усуђујете изрећи негативно мишљење.

ТВРТКОВИЋ: Чињеница је да посљедњих година не изражавамо негативно мишљење. Основни разлог је професионални суд да ниједна институција нема толики ниво слабости и погрешака да заслужује ту оцјену. То никако не значи да је стање у институцијама БиХ задовољавајуће у погледу броја и карактера неправилности које се појављују. Мишљења с резервом, па чак и она позитивна, имају значајан број неправилности, којима би и јавност и надлежне институције требале и могле посветити више пажње да спријече њихово понављање. Изостанку негативних мишљења доприноси и то да су институције предмет обавезне годишње финансијске ревизије, а заједнички рад је допринио смањењу неправилности. Осим тога, ни ентитетске службе за ревизију немају негативна мишљења за оне које ревидирају годишње, али, за разлику од нас, имају и велики број субјеката који нису предмет ревизије и по неколико година, па је и више неправилности. То често ствара слику да су они “строжи” од нас.

ГЛАС: Да ли би Парламент и Савјет министара требало да буду оштрији када дају задатке институцијама, а након разматрања извјештаја?

ТВРТКОВИЋ: Имамо добру сарадњу са парламентарним комисијама за финансије и буџет. Уведен је и инструмент саслушања субјеката који имају мишљење с резервом или значајније неправилности, што је дало већи ниво озбиљности препорукама и обавези њихове имплементације. Међутим, то још није довољно, те ће се у будућности морати тражити додатни начини којима би се институције озбиљније обавезале на реализацију препорука. Механизам попут саслушања недостаје за извјештаје ревизије учинка, чиме је на одређен начин сужен радар пажње Парламента и јавности на значајна питања која третира те ревизије. Од Савјета се очекује да активније дјелује по властитим закључцима и благовремено реагује на захтјеве институција. Проактивно дјеловање не значи водити само формалну евиденцију о реализованим препорукама, већ обезбиједити суштинско спровођење и то се мора унаприједити.

ГЛАС: Који пут води до максималног спровођења препорука у дјело? Да ли су то санкције или нешто друго?

ТВРТКОВИЋ: Закони већ предвиђају неке корективне радње, а споменули смо већ и потребу већег ангажмана Савјета министара. У том смислу, било би корисно сагледати могућност да Савјет ревизорске извјештаје разматра на тематским сједницама како би се аналитички приступало налазима и рјешењима за отклањање. Такође, примјена расположивих могућности за изрицање казнених мјера за оне који су одговорни за одређене значајније неправилности у институцијама, али и генерално један озбиљнији приступ утврђивању одговорности и санкционисању у расположивим оквирима би сигурно допринио смањењу неправилности и активнијем и озбиљнијем приступу спровођењу препорука ревизије.

ОБА

ГЛАС: Треба ли Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ да дође на листу ревидираних институција, барем у дијелу финансија, не задирући у тајност података? Да ли је било разговора о томе?

ТВРТКОВИЋ: У процесу ревизије презентује нам се само дио документације, а за одређене позиције немамо увид у документацију, због чега се суздржавамо од давања мишљења. О колизији Закона о ревизији и Закона о заштити тајних података упозната је парламентарна комисија, али активности на проналажењу рјешења није било. Парламент треба да одлучи на који начин жели ревизију ОБА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.