Хрватска у Европској унији, нови режим за БиХ ФОТО

Загреб - Хрватска је у поноћ постала 28. чланица Европске уније, чиме је граница Уније помјерена до БиХ и уведен нови режим за извоз и путовања грађана.

Лидери региона данас су на неформалном састанку у Загребу истакли важност наставка проширења ЕУ и међусобне сарадње на заједничким пројектима и рјешавању отворених питања.

Поред предсједника Хрватске и Словеније, Иве Јосипоивића и Борута Пахора, који су иницирали овај скуп, на радном доручку на Пантовчаку учествовали су и предсједници Србије Томислав Николић, Косова Атифете Јахјага, Албаније Бујар Нишани, Црне Горе Филип Вујановић и Македоније Ђорђе Иванов, као и чланови трочланог Предсједништва БиХ.

Послије радног доручка који је трајао нешто дуже од једног часа, Јосиповић је у име свих учесника пренио да су договорена “три важна подручја о којима ће се разговарати на наредним састанцима” - проширење ЕУ, могућности за заједничке пројекте, посебно у области инфраструктуре, и рјешавање отворених питања која оптерећују регион.

Јосиповић је рекао да је идеја да се неформални састанци предсједника из региона одржавају и убудуће и да на наредним састанцима учествује и неко од премијера или предсједника држава ЕУ, као и високи званичници ЕУ, додајући да је француски предсједник Франсоа Оланд изразио жељу да учествује на наредном састанку.

- Ово је прво јутро Хрватске у ЕУ. Наша политика је да желимо добросусједске односе и наставак проширења ЕУ - рекао је Јосиповић.

Он је додао да “с пуним оптимизмом гледа у европску будућност”.

Члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић честитао је Хрватској на уласку у ЕУ, али и ЕУ на, како је рекао, крупном кораку да послије дуго дуго година поново прими нову чланицу.

- Очекујемо да ЕУ направи искорак и прошири се на БиХ и све земље Балкана - рекао је Радмановић.

Предсједник Црне Горе Филип Вујановић је оцијенио да је улазак Хрватске у ЕУ историјски догађај и изразио увјерење да ће “Црна Гора у Хрватској и Словенији имати снажне промотере европских интеграција”.

Предсједник Косова Атифете Јахјага је оцијенила да ће иницијатива Словеније и Хрватске за одржавање неформалних састанака наставити да усмјерава читав регион на путу ка ЕУ.

Предсједник Србије одмах по завршетку радног доручка отпутовао је у Беогард и није давао изјаве.

Пред почетак неформалног састанака на Пантовчаку лидери региона међусобно су се руковали и провели краће вријеме у неформалним разговорима на тераси.

Предсједник Србије сједио је између предсједника Албаније Бујара Нишанија и Македоније Ђорђа Иванова, а на радни доручак је дошао послије словеначког предсједника Борута Пахора.

Предсједник Косова Атифете Јахјага на састанак је дошла посљедња.

 

 

 

 

 

 

 

 

Радмановић: Улазак Хрватске у ЕУ нова нада за све

Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић оцијенио је да је улазак Хрваске у Европску унију “нова нада” за све државе Балкана које то још нису, посебно за БиХ која са Хрватском има хилјаду километара дугу границу.

Радмановић очекује да ће то бити подстрек свим политичарима у БиХ, који због, како је рекао, неких унутрашнјих неразумијеванја или непостизанја консензуса нису успјели заједно да направе искорак.

Предсједавајући Предсједништва БиХ сматра да је улазак Хрватске у ЕУ прилика да и “ми покушамо да ријешимо питанје промјене Устава, односно усклађиванја Устава с европском Конвенцијом о лјудским правима што би значило апликацију за кандидатски статус БиХ”.

Хилјаду километара дугу границу БиХ с Хрватском, Радмановић у овом тренутку види више као недостатак него као предност јер каже да “БиХ ту границу није ријешила”.

- Ми имамо гранични проблем с Европском унијом, а други недостатак је важнији за ЕУ него за нас, па и за Хрватску, јер дио те територије није повезан са остатком Европе и Хрватске - рекао је Радмановић.

Радмановић, наиме, сматра да та граница треба да има више прелаза, додавши да Словенија према Хрватској има чак четири прелаза на простору који је трећина од границе Хрватске са БиХ.

Због манјка прелаза проблеме ће имати полјопривредници у БиХ, сматра Радмановић и зато се мора радити на нјиховом повећанју.

С друге стране, Радмановић сматра да је предност сам осјећај да се БиХ граници са најмоћнијом економијом на свијету и очекује да ће та предност бити искоришћена.

Говорећи о односима БиХ и Хрватске након нјеног уласка у ЕУ, Радмановић каже да ће Предсједништво у наредном периоду радити на томе да појача иначе добре сусједске односе са том државом.

- Генерално, не бисмо могли бити незадоволјни осим ових граничних прелаза. Хрватска је БиХ и до сада помагала на европском путу. Без обзира која је влада била у Хрватској она се трудила око подршке БиХ чак и у конкретним стварима, па се надамо да ће сада бити још конкретнији - рекао је Радмановић.

Пријем добрoдошлице Хрватској у ЕУ

У Делегацији ЕУ у БиХ у Сарајеву данас је, у присуству чланова дипломатског кора земаља чланица Уније, одржан пријем добродошлице Хрватској у ЕУ.

Специјални представник ЕУ у БиХ Петер Соренсен рекао је да приступање Хрватске Унији представља свјеж доказ трансформативне моћи политике проширења ЕУ.

- Достигнуће Хрватске представља снажан сигнал за све земље у региону, укључујући БиХ. Чланство Хрватске у ЕУ још једном потврђује перспективу европских интеграција и њену отвореност према свим земљама у региону - истакао је Соренсен, који је и шеф Делегације ЕУ у БиХ.

Према његовим ријечима, приступање Хрватске ЕУ не значи да Хрватска напушта регион, већ да се ЕУ овим приближава БиХ.

- Приступање Хрватске ЕУ значи да ће БиХ постати земља која се сада налази буквално у загрљају заједничког тржишта, што ће отворити више прилика за БиХ, за које се надамо да ће БиХ знати да их искористи - оцијенио је Соренсен.

Он је констатовао да приступање Хрватске ЕУ представља свједочанство о успјешности напора једне земље да проведе реформе и испуни потребне услове за приступање ЕУ.

Подсјећајући да је ЕУ изграђена на пепелу Другог свјетског рата, шеф Делегације ЕУ и специјални представник ЕУ у БиХ рекао је да је за регион западног Балкана отворена перспектива мира и стабилности заснована на помирењу и сарадњи.

- Наставићемо пружати подршку БиХ у корацима које треба да предузме крећући се путем који је Хрватска прешла - поручио је Соренсен.

Амбасадор Хрватске у БиХ Тончи Станичић констатовао је да је улазак Хрватске у Унију скоро подједнако значајан и за БиХ.

- Значајно је за оба ентитета, све народе и све грађане БиХ - рекао је Станичић оцијенивши да долазак ЕУ на границу БиХ представља шансу коју је готово немогуће не искористити јер историја говори да је на граници Уније цвјетао напредак.

Хиљаду километара дуга граница Хрватске и БиХ, односно ЕУ и БиХ, према Станичићевим ријечима, значи хиљаду добрих вијести и хиљаду шанси за напредак.

- ЕУ и Хрватска су увијек дијелиле мишљење да европски пут БиХ нема алтернативе. Сада нема нити стварних нити формалних разлога да Хрватска преко Амбасаде у Сарајеву, генералних конзулата у Бањалуци и Мостару, као и конзулата у Тузли не буде конкретна и ефикасна продужена рука ЕУ у БиХ - закључио је Станичић.

На пријему је одржана церемонија постављања хрватске заставе међу заставе земаља Уније.

Десетак хиљада грађана славило је на Тргу бана Јелачића улазак Хрватске у Европску унију.

Звонила су звона цркве Св. Марка, алпинисти су спустили са хотела “Дубровник” заставу Европске уније, хорови су пјевали европску химну “Оду радости”.

Свечано су подигнуте плаве заставе са златним звијездама на граничним прелазима ка земљама Западног Балкана.

Хрватску је у ЕУ испратио ирски вицепремијер Ејмон Гилмор, а у ЕУ је дочекала литвански предсједник Далија Грибаускајте.

Литванија је, наиме, у поноћ преузела предсједавање Унијом од Ирске.

- Хрватска и Литванија, кошаркашке земље, знају колико је значајан члан тима - рекла је литвански предсједник и поклонила “дрес ЕУ” хрватском предсједнику Иви Јосиповићу.

Јосиповић је, непосредно послије поноћи обраћајући се грађанима на Тргу бана Јелачића у Загребу, формално отворио, како је рекао, ново поглавље у дебелој књизи хрватске историје.

- Ово је дан када су се остварили снови, не само ове генерације, него многих претходних генерација наших људи, дан када смо створили темељ за сигурну, демократску и европску будућност наших нових генерација - рекао је Јосиповић.

Истичући да грађани Хрватске дијеле вриједности са осталим Европљанима, Јосиповић је рекао да су слобода и мир најважније од тих вриједности.

- ЕУ је настала као антиратни пројекат и развила се у симбол мира и сарадње. Она је гарант мира и сигурности за све који у њој живе. Зато, желимо да Европа не стане на нашим границама. Нека је отворена свим земљама и људима добре воље, свима који желе да с другима у миру и слободи подијеле европски сан и европску будућност - поручио је Јосиповић.

Пред поноћ изведена је Бетовенова “Ода радости” - химна ЕУ, а прије тога “Химна слободи” Ивана Гундулића.

Хрватски премијер Зоран Милановић је, поздрављајући грађане и око 170 високих званица из иностранства, пожелио да “хрватска посебност буде препозната у европској разноликости” и као примјере те посебности навео имена најпознатијих Хрвата икад, на првом мјесту наводећи Николу Теслу.

Даље, на листи се нашао и Иво Андрић.

Премијер Зоран Милановић је сусједима пренио сличне поруке охрабрења истичући да Хрватска никуда не бјежи и да остаје на поднебљу на којем је и до сада била, али са новом одговорношћу.

- На нама је да пружимо руку земљама из региона у што бржем усвајању европских критеријума. С тим земљама и народима повезују нас нераскидиве споне, међу којима је најузвишније заједништво у антифашистичкој борби током Другог свјетског рата. Повезује нас приврженост вриједностима солидарности и солидарства које желимо да још снажније утиснемо у темељни концепт ЕУ - рекао је Милановић.

На свечаној вечери, предсједник Хрватске је раније наздравио будућности западног Балкана у ЕУ.

Забиљежен је и неформални разговор, за вријеме ручка, шефова српске и косовске дипломатије Ивана Мркића и Енвера Хоџаја, послије којег је Хоџај “твитовао” фотографију с Мркићем.

Градишка: Побољшати пограничну сарадњу између општина

Извођењем химне Европске уније “Оде радости” на граничном прелазу Стара Градишка подизањем заставе ЕУ и откривањем плоче Европске уније озваничено је да је Хрватска постала 28. чланица Европске уније. 

Поводом приступања Хрватске Европској унији на централној свечаности у Старој Градишци присутнима су се обратили начелник Полицијске управе бродско-посавске Анте Зовак, начелник Старе Градишке Велимир Паушић и начелник општине Градишка Зоран Латиновић.

Том приликом  начелник Полицијске управе бродско-посавске, Анте Зовак рекао је како је Хрватска након дугих и напорних преговора испунила све те задаће и обавезе које су имали, а сама полиција је на посебан начин била третирана како би досегнути одређене стандард при приступању ЕУ.

- У прегововорима и испуњавању одређених услова, увелико нам  је помогла Евроспка заједница и опремили смо се најбољом опремом везано за прелаз међународне државне границе као и заштиту на граничним линијама. Провели смо јако пуно едукација и сигурно смо достигли стандард које заправо Шенген тражи од нас, а то је да буду границе безбједне и непропусне од свих незаконитних прелаза државних граница од стране људи и роба -  истакао је Зовак.

Према ријечима Зовка са полицијом БиХ имали су јако добру сарадњу и раније, а након ових потписаних споразума недавно између Хрватске и БиХ пуно тога се не мијења, и тако ће и даље имати заједничке патроле на граници, а што се тиче режима преласка он је од прије познат, грађани могу да прелазе несметано са биометријским пасошем или старим пасошем са визом.

- Свака природна препрека доста помаже полицији у заштити Шенгена, овом приликом то је ријека Сава, али заједничким патролама и одређеним бројем ријечних пловила одрађујемо послове на задовољавајући начин – наглашава Золак.

Начелелник општине Стара Градишка Велимир Паушић рекао је да се нада да граница неће бити промијењена пуно у односу на прије, јер ће Хрватска бити на распологању за све могуће видове прекограничне сарадње у циљу да се обезбједе даљња средства која су потребна и Хрватској и сусједним пограничним општнинама, као и општини Градишки.

- Настојаћемо побољшати сарадњу између ове двије општине те се надамо у наредном период да ћемо искористити приступне фондове и ојачати прекограничну сарадњу измећу ове двије општине, јер такође иду нови инфраструктурни захвати на изградњи моста и нове цесте која ће свакако растеретити сусједну општину Градишку – истакао је Паушић.

Начелник општне Градишка Зоран Латиновић рекао је да је општини Градишка опредјељењи за једну потпуну сарадњу и кроз форме прекограничне сарадње, а такође потрудили смо се кад је у питању саобраћај да учинимо максималне напоре да припремимо наше саобраћајнице за несметани проток робе и путника на најфреквентнијем граничном прелазу БиХ Градишци.

- У наредном периоду сигурно да ће се наћи форме сарадње између ове двије пограничне општине у дијелу малограничног промета и укупне привредне сарадње. Општине Градишка је спремна понудити све привредне ресурсе у дијелу могућег и прилива Хрватсаких компанија на тржиште БиХ гдје можемо понудити јефтинију радну снагу и повољнију пореску политику – истакао је Латиновић.

Хрватска трећа најсиромашнија земља у ЕУ

Уласком у Европску унију Хрватска постаје трећа најсиромашнија земља у Унији.

Са стопом незапослености од око 20 одсто, падом животног стандарда, “епидемијом” корупције политичких елита и срушеним кредитним рејтингом на ниво “смећа” - Хрвати нису били расположени за славље, наводи Асошијетид прес, кометаришући улазак Хрватске у ЕУ.

“Дејли мејл” пише да ће Хрватска бити суочена са новим таласом имиграната, док је више од 50 одсто младих у земљи незапослено. Хрвати ће морати да причекају још седам година да би могли да пронађу посао у земљама ЕУ.

Иако су бројне реформе спроведене, још постоји бојазан због високе стопе организованог криминала, пише “Дејли мејл”.

Многи сматрају да је прикључивање ЕУ - корак уназад и својеврсно понављање историје и одрицање од тешко зарађене слободе.

Јан, Лука и Габријел први рођени у Европској унији

Јан, Лука и Габријел прве су бебе које су дошле на свијет рођене под заставом Хрватске, али и Европске уније.

У Петровој болници посјетио их је министар здравља, Рајко Остојић.

- Ксенија, Петра и Анкица кажу да су јако, јако задовољни и докторима и медицинским сестрама. Дјеца су здрава и ми смо им у име министарства и владе зажељели пуно, пуно здраља у првом реду те да све што буду радили и учили остваре у Хрватској, а онда наравно и у Европској унији - рекао је Остојић.

Мајка Анкица на свијет је донијела малог Габријела и то пред зору, око пет часова.

Али, није све ишло глатко, будући да породица живи у Св. Клари, а саобраћајнице још нису биле рашчишћене због прославе придруживања у ЕУ.

- Дечки из полицијске управе су нас допељали у болницу под ротационим свјетлима, ево да би он сигурно дошао на свијет - рекла је мајка.

Церемоније, уз присуство многобројних домаћих и свјетских званичника, обиљежиле су јучерашњи дан и ноћ у Загребу, али и у свим већим градовима Хрватске.

Централној свечаности у Загребу, осим највиших званичника ЕУ, присуствовало је 13 предсједника држава, међу којима и предсједавајући и чланови Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, Жељко Комшић и Бакир Изетбеговић, као и предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, предсједници Србије, Црне Горе, Македоније, те 15 предсједника влада, десет првих потпредсједника влада, 11 министара иностраних послова, укупно око 120 страних гостију.

 

 

 

Поруке из Загреба

Послије службене вечере, на централној свечаности на Тргу бана Јелачића у Загребу присутнима су се обратили хрватски предсједник и премијер Иво Јосиповић и Зоран Милановић, те предсједавајући европских институција.

Предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо рекао је да је Хрватска примјер другим земљама у региону.

- Хрватска се много промијенила у посљедњој деценији. Обиљежавамо крај једног процеса - рекао је Барозо.

Предсједник Европског парламента Мартин Шулц, поздрављајући улазак Хрватске у ЕУ, истакао је да је то још један важан корак Европе према уједињењу.

- Добра је вијест кад се једна породица увећава, а посебно кад је ријеч о нашој породици која на прво мјесто ставља вриједности, посвећена је демократији, правди и владавини права - рекао је Шулц, саопштено је из ЕП.

Хрватски предсједник Иво Јосиповић казао је да државе региона могу рачунати на подршку Загреба на путу ка ЕУ, јер је безбједносни, политички и привредни интерес Хрватске да се цијели простор што скорије интегрише у Унију. Истакао је да Хрватска својим комшијама нуди политичку и техничку помоћ и подршку на путу ка ЕУ.

- Хрватска неће користити статус у ЕУ како би отежавала пут својим комшијама. Свјесни смо да постоје отворена питања између наших земаља, али смо чврсто опредијељени да их ријешимо договором и дијалогом - рекао је Јосиповић.

Предсједник Владе Хрватске Зоран Милановић поручио је да Хрватска овим не бјежи нигдје и да остаје ту гдје јесте, али са већом одговорношћу.

- На нама је да пружимо руку земљама из региона у што бржем усвајању европских критеријума - рекао је Милановић.

Министар иностраних и европских послова Хрватске Весна Пусић, која је јуче организовала пријем за министре иностраних послова, рекла је да је на референдуму двије трећине грађана Хрватске рекло “не еуфорично 'да', него обично, нормално, трезвено 'да'“.

- Србија, БиХ, Македонија, Црна Гора и Косово имају европску перспективу. Све земље су већ успјеле превалити неке потешкоће и обавити неке задатке на свом путу и радује ме да ћемо сарађивати у времену које је пред нама на заједничкој европској будућности - рекла је Пусићева.

Министар иностраних послова БиХ Златко Лагумџија рекао је да је чланство Хрватске у ЕУ значајно за БиХ и читав регион.

- Улазак Хрватске у ЕУ је додатни подстицај за нас у БиХ да нешто научимо. Не морамо увијек учити на својим грешкама, добро је да нешто научимо и на туђим успјесима - рекао је Лагумџија.

Министар иностраних послова Србије Иван Мркић рекао је да је сада Србија скоро потпуно окружена ЕУ.

У поноћ је на граничном прелазу Бајаково и Плованија откривена табла ЕУ, а на Брегани је скинута табла “Царина”.

Истовремено, јуче је поводом уласка Хрватске у ЕУ покрет “Окупирајмо Хрватску” одржао протест с поруком да је “улазак у ЕУ економски геноцид”.

Иако је Хрватска званично постала члан ЕУ и то десет година након што је предала захтјев за чланство, усхићења на загребачким улицама јуче није било много. За многе је то била недјеља као и свака друга, а коју су проводили у шетњи са члановима породице, пријатељима. На улицама и трговима могли су се видјети прецртани знакови ЕУ који су говорили више од хиљаду ријечи.

Било је ипак и оних који су са заставама Хрватске и ЕУ дочекивали 1. јул. Без обзира на то стање духа, грађани Хрватске са 1. јулом очекују боље дане и веће могућности.

- Драго ми је што коначно, послије толико година и мукотрпних дана, улазимо у ЕУ. Ово је прије свих шанса за младе и њихову будућност - рекла је пензионерка из Загреба Јаворка Ивце.

Слично мишљење има и Срђан из Сплита који је само због уласка у ЕУ јуче био на централном загребачком тргу. Каже да је Хрватска заслужила мјесто на које долази.

- Очекујем боље дане, али знам да ће криза још потрајати. Ипак, надам се бољем, јер се отварају бројне шансе које се морају искористити, иако постоји суздржаност, прије свега, због кризе, али ово је ипак велики културолошки и цивилизацијски искорак - закључио је Срђан.

Како се ближио крај дана сваки милиметар ужег центра града био је под будним оком полиције и паса трагача.

Меркел: Пред Загребом још доста посла

Њемачки канцелар Ангела Меркел изјавила је да је пред Хрватском, која је у поноћ постала пуноправна чланица ЕУ, још доста посла, што хрватски медији оцјењују као “још једну пацку”.

Меркелова истиче да Влада Хрватске мора још више да се усредсреди на реформе и да је пред цијелом земљом још веома пуно посла, пише “Шпигл”.

- Нарочито када је ријеч о правној безбједности и наставку борбе против корупције, потребно је направити додатне кораке - рекла је Меркелова, која је отказала долазак у Загреб на прославу поводом уласка Хрватске у ЕУ.

Њемачки министар спољних послова Гвидо Вестервеле, који, такође, није дошао у Загреб, каже да је улазак Хрватске у ЕУ тек подстицај за нове реформе, а не завршни корак.

Вујановић честитао грађанима Хрватске улазак у ЕУ

Предсједник Црне Горе Филип Вујановић честитао је грађанима Хрватске улазак у ЕУ, оцјењујући да је то нови почетак који ће донијети нове вриједности за Хрватску, али и за регион.

- То доживљавам као подстицај за остале државе региона које су оријентисане према ЕУ - рекао је Вујановић.

Он је додао да је сигуран да ће Хрватска снажно промовисати потребу осталих држава да и оне буду чланице ЕУ, те да ЕУ није цјеловита без држава западног Балкана, преносе црногорски медији.
 

Изазови за БиХ

Предсједник РС Милорад Додик рекао је да је улазак Хрватске у ЕУ добра вијест и велика ствар за читав регион и да честита овој земљи.

- То нас ставља пред нове изазове. Сада смо на самој граници Европске уније и морамо се прилагодити новим условима и новим процедурама - рекао је Додик и додао да БиХ није ријешила свој базични однос, што представља проблем.

Казао је да у БиХ треба одустати од пројеката мајоризације и централизације, јер ти пројекти не могу проћи, истакавши да је исто и са спровођењем одлуке “Сејдић-Финци”.

Предсједник НСРС Игор Радојичић рекао је да са уласком Хрватске у ЕУ, РС, односно БиХ добија промјене на границама и остаје као и прије “неколико стотина година једна граница између Европе и нечег другог”.

- Питање је када ће остатак Балкана ући у ЕУ, сигурно не тако брзо. На обје стране постоји пуно проблема, код страна које су кандидати, а и код саме ЕУ је видљиво засићење са пријемом нових чланица и у идућој деценији је тешко предвиђати да ће неко други доћи - рекао је Радојичић и додао да ће се тек послије 1. јула видјети какве ће бити економске посљедице, ко ће имати више штете, а ко користи.

Предсједник СП-а и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић рекао је да послије 20 година може рећи да су бројне државе у региону ријешиле своја важна државна и национална питања и да тачно знају гдје иду и гдје се налазе и да то само БиХ још не зна.

Хрватска је 2003. поднијела захтјев за чланство, 2005. отворени су преговори, који су окончани 2011. године.

Цијелу манифестацију уласка у ЕУ, од путева проласка делегација до Јелачићевог трга и Горњег града јуче је у Загребу обезбјеђивало око 1.000 полицајаца из загребачке и других полицијских управа. Укупни трошкови прославе, који ће бити саопштени послије манифестације, процијењени су на око 810.000 евра.

Гранични режим

Гранични режим између БиХ и Хрватске од данас је пооштрен, па се у сусједну земљу више не може прећи са личном картом, већ је за то потребан биометријски пасош. Све врсте преласка нису могуће преко свих граничних прелаза, како је то био случај до сада. Тако ће прелазак за све врсте саобраћаја и робе, као и са оном робом која захтијева инспекцијску контролу, бити могућ преко прелаза Градишка, као и преко прелаза Бијача који је од данас у функцији и који има пет улазних и пет излазних трака, те потребне објекте за царинску и инспекцијску контролу.

Многи грађани Српске и даље се интересују са којим документима могу прећи границу и колико могу пренијети намирница, а највећи проблем у Градишци представљају камиони који праве километарске гужве, а који ће од данас бити одвојени од путничког саобраћаја. Из хрватске граничне полиције поручују да неће бити пооштрених мјера прегледа за грађане БиХ, већ да ће њихови граничари радити прегледе као и до сада.

 

На менију и јагњетина испод сача

У складу са често понављаном тезом да улазак у ЕУ не потире националне идентитете, прослава Хрватског приступања европској породици обилује бројним националним кулинарским и културним специјалитетима.

Званичници држава који вечерас Хрватску испраћају у ЕУ имаће привилегију да уживају у најпробранијим кулинарским бисерима и племенитим аутохтоним винима, а њихов јеловник, према ријечима главног кувара, садржи, "храбра и аутентична јела, укоријењена у традицији свих хрватских регија и реинтерпретирана на савременин и узбудљив начин".  

Намјера је, како се наводи у уводнику менија, да гости "непцем упознају Лијепу Нашу". Високе званице ће бити дочекане топлим хљебом од шест житарица и сољу са Пага, као и гутљајима пјенушавог вина произведеном на ободима Самоборског горја на сјеверозападу Хрватске, а потом ће им бити послужени козји и овчији сиреви и младо органско поврће, које ће заливати истарском малвазијом и подунавсом грашевином. 

На другом тањиру ће бити инћуни са личким кромпиром, праћени даламтинским пошипом и истарским мерлотом, а затим слиједи врхунац гозбе у виду јагњетине испод пеке (сача), уз коју ће бити точен далматински плавац и славонски црни пино.
За крај ће бити сервиран салењак, типичан колач континенталне Хрватске, и десертна вина зеленац и траминац. 

Вечера организована за стране државнике није једини специјални гастрономски догађај на прослави, будући да су на неколико локација у Загребу организовани мини-сајмови регионалних хрватских националних специјалитета. 

Задруге Хрватских ратних ветерана, од којих су се многе фокусирале на производњу органске хране, данас на Тргу Петра Прерадовића излажу мед, колаче, пршут, етерична и маслинова уља, лаванду, али и сувенире, накит и друге рукотворине. 

Истовремено, на Зрињевцу се организује манифестација "Хрватски оточни производ", у оквиру које произвођачи са јадранских острва излажу прехрамбене производе са ознаком географског поријекла.

Промоција "духовне хране" и нематеријалне баштине

Да је Хрватској стало не само до промоције националних и регионалних јела и пића, већ и духовне хране и нематеријалне баштине, свједочи и програм вечерашње центране прославе уласка у ЕУ на загребачком Тргу бана Јелачића. 

Низ ансамбала извешће сплет хрватских народних игара и песама, као и композиције хрватских класичних и поп аутора, биће демонстрирано глагољашко пјевање, а један од климакса приредбе биће пуштање у рад Теслиног трансформатора. 

У оквиру мултимедијалног дијела програма биће приређена и, како се наводи, 3D презентација хрватских изума: ваздушне летjелице Давида Шварца, дактилоскопије, торпеда, Мохоровичићевог дисконтинуитета, пенкала, брзиномjера, Бошковићеве теорије силе и структуре ствари, кравате, динама и падобрана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.