Хрватска пере руке од злочина

Загреб, Сарајево - Сарадња БиХ и Хрватске у процесуирању ратних злочина доведена је у питање након што је хрватски премијер Зоран Милановић поручио да више неће примати политичке оптужнице.

Влада Хрватске одбацила је јуче наводе правосудних институција из БиХ да је Хрватска војска учествовала у удруженом злочиначком подухвату током рата на подручју бивше СФРЈ.

- Самоорганизовање хрватског народа у БиХ и њихов отпор великосрпској агресији ЈНА спријечили су потпуну окупацију територије БиХ - закључила је Влада Хрватске.

Милановић је поручио је да његова земља више неће примати политичке оптужнице за ратне злочине и поручио сусједним државама да гледају свој посао.

- Ради се о захтјевима који не садрже ниједан аргументован разлог за поступање. То је противно нашим националним интересима и ми по томе нећемо поступати - рекао је Милановић.

Хрватски министар правосуђа Орсат Миљенић рекао је да правосуђе БиХ упућује акте који вријеђају правни поредак Хрватске.

Министарство правде БиХ саопштило је да Хрватска има право да одлучује у којим ће предметима ратних злочина сарађивати с властима БиХ, али да су неосноване тврдње да у оптужницама постоје било какве политичке конотације.

- Односи с Хрватском увијек су били коректни и пријатељски не само кад је ријеч о међународној правној помоћи. Нема потребе доводити добре намјере и добросусједске односе у питање због нечега што нема никакву политичку конотацију - истакли су у Министарству правде БиХ.

Представници институција у РС које се баве истраживањем ратних злочина као основни разлог за реакцију Владе Хрватске истичу то што су молбама за поступање упућеним хрватском правосуђу у склопу удруженог злочиначког подухвата обухваћени припадници оружаних снага, полиције, безбједносних и обавјештајних служби, те чланови политичких структура и институција власти Хрватске. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да је процесуирање осумњичених обавеза правосуђа.

- То што се извршна власт Хрватске умијешала у рад правосудних институција је недопустиво, а и у супротности је с Уставом. Хрватска војска јесте извршила агресију и ради се о удруженом злочиначком подухвату. Протјеривање Срба из Крајине је типичан примјер етничког чишћења - каже Којић.

Споразум о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима

БиХ и Хрватска су потписали у марту 2012. године, а главни тужиоци двије земље у јуну 2013. су потписали протокол о сарадњи у процесуирању ратних злочина.

Злочини Хрватске војске

- Припадници Хрватске војске у нападу на Сијековац код Брода у марту 1992. године на звјерски начин убили 70 становника тог мјеста.

- Након што је Хрватска војска заузела Мркоњић Град у октобру 1995. године, у том граду и околини убијено је око 450 српских цивила и заробљених српских војника.

- Авион Хрватског ратног ваздухопловства у августу 1995. године код села Бравско у БиХ бомбардовао је избјегличку колону у којој је погинуло девет особа док су десетине рањене.

- Колону српских избјеглица у августу 1995. године у мјесту Сводна бомбардовала два авиона Хрватске војске и убили неколико цивила

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.