Фото: Хрватска одбија да процесуира ратне злочинце
Бањалука - Хрватска дуже од четири године игнорише Протокол о сарадњи у прогону починилаца ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида, потписан са БиХ, због чега велики број злочина над Србима остаје некажњен, а блокада није скинута ни послије оштрих упозорења из Хашког трибунала.
Главни државни тужилац Хрватске Младен Бајић и главни тужилац Тужилаштва БиХ Горан Салиховић још 2013. године су потписали овај документ с циљем ефикаснијег истраживања и доказивања ратних злочина и процесуирања особа за које се сумња да су починиле кривична дјела против ратног и хуманитарног права у земљи у којој се оне налазе. Циљ је био да буде онемогућено избјегавање кривичне одговорности злоупотребом института забране изручења властитих држављана.
У Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица наглашавају да Хрватска игнорише правосудне органе БиХ и не процесуира уступљене предмете те не дозвољава приступ архивама.
- Резултат је да починиоци ратних злочина над Србима остају некажњени. Примјер је непроцесуирање злочина над српским народом у Посавини, у Сијековцу гдје је почињен први ратни злочин у БиХ. Исти епилог имале су и истраге злочина у Новом Граду, Мркоњић Граду и другим мјестима у којима је хрватска војска извршила агресију током рата. Протокол представља само мртво слово на папиру - истиче директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.
Он сматра да је проблеме могуће превазићи измјеном Стратегије за рад на предметима ратних злочина.
- Потребна је ефикаснија сарадња са земљама у региону у предметима ратних злочина. Предузете су одређене активности, усвојен је Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима и приручник, одржавани периодични састанци са представницима правосуђа држава региона и потписани протоколи о сарадњи који су требали да отклоне незадовољавајући степен сарадње на регионалном нивоу. Међутим, у пракси је присутан проблем, поготово када је ријеч о сарадњи са Хрватском. Протокол нема практичну примјену. Кроз измјене Стратегије за рад на предметима ратних злочина треба предвидјети могућност да се ови проблеми покушају ријешити у билатералним односима држава на највишем нивоу - наглашава Којић.
Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц лани је током обраћања Савјету безбједности Уједињених нација упозорио да Хрватска не сарађује са БиХ у процесуирању предмета ратних злочина због чега је чак најавио да ће ту земљу пријавити Савјету безбједности.
Министарство унутрашњих послова РС је прије више од десет година пријавило Тужилаштву БиХ 16 генерала из Хрватске због злочина почињених над Србима.
Први на списку је Анте Готовина, који је осумњичен за злочине у Мркоњић Граду и Гламочу 1995. године. Поред Готовине на списку генерала који су 2006. пријављени као одговорни за убиства заробљених српских цивила и војника налазе се Рахим Адеми, Љубо Ћесић Ројс, Миле Ћук, Миљенко Филиповић, Иван Кораде, Ивица Декалић, Мате Грубаш, Предраг Мандић, Златан Мијо Јелић, Антун Лубурић, Петар Берберовић, Давор Додиг, Станко Сопта, Мате Павловић и Драго Маркић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.