Хрвати подржавају ХДЗ БиХ, хоће трећи ентитет и вјерују Додику

Загреб - Већина хрватских бирача у Босни и Херцеговини свој глас би дали за Хрватску демократску заједницу (ХДЗ БиХ), а у случају референдума надмоћно би се изјаснили за трећи ентитет, показало је најновије истраживање.

Готово 57 одсто анкетираних би изашло на изборе када би они били организовани у овом тренутку, а 44,3 одсто би гласало за ХДЗ Драгана Човића, показало је истраживање спроведено у Истраживачком центру Филозофског факултета које је објавио загребачки "Вечерњи лист", у издању за БиХ.

Најновија странка Демократски фронт актуелног предсједавајућег у Предсједниству БиХ Желка Комшића добила би, према овом истраживању, тек 0,2 одсто подршке.

Челник ХДЗ-а БиХ Драган Човић је особа којој вјерује највише Хрвата. Тако мисли њих нешто више од четвртине, односно 25,6  одсто, док је на другом мјесту лидер другог ХДЗ-а Мартин Рагуж са подршком од 5,5 одсто анкетираних Хрвата.

Након ове двије странке на љествици је осам осталих хрватских странака које би укупно добиле 6,9 одсто гласова и ниједна самостално, према овим подацима, не би могла да пређе цензус.

Хрвати још мање сматрају позитивним политичаре из реда Срба или Бошњака. На питање који је од бошњачких и српских политичара у БиХ највише испунио њихова очекивања, чак 72,1 одсто Хрвата је рекло да не зна одговор, а  7,5 одсто њих није желило да одговори.

Ипак, предсједник Републике Српске Милорад Додик је особа којој Хрвати у БиХ највише

вјерују. Додик је, према овој анкети, испунио очекивање сваког осмог Хрвата или процентима 13,3 одсто. Далеко испод су остали челници СББ-а Фахрудин Радончић, СДА Сулејман Тихић и СДП-а Златко Лагумџија˝

Хрвати, како се наводи, углавном врло негативно перципирају политику бошњачких странака. Испитаници су на, наиме, на питање како оцјењујете однос бошњачке политике према Хрватима у БиХ одговорили кумулативно на двије понуђене могућности са 45,5 посто. А ти одговори, додаје се, гласе да бошњачка политика не подржава Хрвате или да ради против Хрвата.

Ипак, појединачно је највише оних који тврде да је бошњачка политика варљива и да "како кад, зависи од ситуације", одговорило је 36,6 одсто Хрвата.

 Бројни индикатори и параметри прикупљени у овом истраживању потврђују с једне стране готово монолитан став у погледу основних националних питања, а са друге својеврсну засићеност политичким елитама, али не и одређеним идејама као што је трећи ентитет, писе овај дневник.

"Да се данас одржавају општи или локални избори у БиХ, на гласање би изашло чак 56,7 одсто анкетираних Хрвата, што је задовољавајући податак с обзиром на то да досадашње изборне процесе, гдје се примјећивао значајан пад заинтересованости да за бирачком кутијом одлучују о својој судбини˝, наводи лист.

Додаје се да је истраживање спроведено изван било какве изборне кампање или значајнијих политичких активности што, такође, даје задовољавајуће параметре о заинтересираности за одзив. Не би гласало 28,5 одсто Хрвата, док 14,8 каже да не зна да ли би изашло на гласање.

 Ови подаци комплементарни су и с гледањима о политичкој популарности појединих странака и политичких лидера.

Од особа које су се изјасниле да би гласале на изборима, чак 44,3 одсто би поново подржало тренутно најснажнију странку Хрвата ХДЗ БиХ без обзира на неке друге индикаторе када изражавају незадовољство политиком коју воде. На другом мјесту је ХДЗ 1990. Коју подржава 10,1 одсто хрватских бирача.

Тако ове две странке, чији је коалициони споразум раскинут након проблема у Херцегбосанској жупанији, чине увјерљиво натполовичну већину.

Једину "пријетњу" им представљају они који кажу да не знају за кога би гласали или пак они који у овом истраживању нису жељели да дају одговор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.