Хронологија парадокса: Ако је Шмит поништио законе, зашто се суди потписницима

САРАЈЕВО - Пред Судом БиХ данас ће бити изнесене завршне ријечи у предмету против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора "Службеног гласника" Милоша Лукића, за непоштовање одлуке Кристијана Шмита.

Мондо подсјећа на хронологију случаја поменутог суђења, који ће свој епилог добити у данима који слиједе.

21. јуна: Усвојен закон о непријењивању одлука високог представника

Посланици Народне скупштине Републике Српске усвојили 21. јуна 2023. године измјене Закона о објављивању закона и других прописа РС (колоквијално: закон о непримјењивању одлука високог представника).

Измјеном овог закона избрисана је одредба која прописује да ће се у Службеном гласнику РС објављивати прописи и други акти које доноси високи представник за БиХ.

У приједлогу је наведено да Кристијан Шмит није именован на мјесто високог представника у складу са чланом 1. став 2. Анекса 10 Општег оквирног споразума о миру, који предвиђа, између осталог, да високи представник треба бити именован у складу са релевантним резолуцијама Савјета безбједности Уједињених нација.

26. јуна: Усвојен закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ у РС 

Посланици Народне скупштине Републике су 26. јуна 2023. године усвојили Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске.

Закон предвиђа да се одлуке овог суда неће примјењивати и извршавати на територији Српске док Парламентарна скупштина БиХ не донесе закон о Уставном суду БиХ, што се до данас није догодило.

1. јула: Кристијан Шмит поништио законе

Кристијан Шмит је 1. јула објавио да је поништио поменуте законе тачније да укида Закон о необјављивању одлука ОХР-а у Службеном гласнику РС и Закон о неспровођењу одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске.

Истовремено је објавио да је измијенио Кривични закон БиХ, убацивши у њега члан којим је "непоштовање одлука високог представника" постало кривично дјело.

Према одредбама, особе које "не примјењују, не спроводе или на други начин не поштују одлуке високог представника", било да се ради о институцијама БиХ, Федерацији БиХ, Републици Српској или другим локалним самоуправама, суочиће се с казном затвора у трајању од шест мјесеци до пет година.

Поред казни затвора, новим измјенама је предвиђена и примјена мјере забране обављања дужности. Осим тога, особе које буду осуђене за ово кривично дјело суочиће се с престанком службене дужности, губитком запослења, лишавањем одликовања и забраном обављања дужности у тијелима финансираним јавним средствима.

7. јула: Додик потписао законе

Предсједник Републике Српске Милорад Додик указе о објављивању закона је потписао 7. јула. Они су у Службеном гласнику Републике Српске објављени 9. јула.

Имјене Кривичног закона БиХ, које је наметнуо Кристијан Шмит, ступиле на снагу дан након објављивања у Службеном гласнику БиХ, односно 8. јула, па по том основу ова наметнута одлука Кристијана Шмита (чак и да није спорна) није била на снази у вријеме када је настало дјело које се Додику ставља на терет, на шта је указао један од адвоката из тима одбране, Анто Нобило.

Ако је Кристијан Шмит поништио законе, зашто се суди потписницима?

Ако не тренутак оставимо са стране дилеме о природи овлаштења Кристијана Шмита и о томе да ли има или нема право да намеће  и поништава законе, у овом случају постоји логички парадокс.

Наиме, ако је Кристијан Шмит поништио законе које је донијела Народна скупштина Републике Српске, а које је Додик потписао, а Лукић објавио у Службеном гласнику (извршавајући уставне обавезе), како су онда они својим поступцима прекршили наметнути Шмитов закон? 

Ако су закони постали ништавни снагом Шмитове одлуке о укидању онда су Додик и Лукић потписали "ништа"? Ово још више важи у случају ако је Шмитова одлука "заживјела" већ у тренутку доношења и објаве на сајту ОХР-а (1. јула). Ако је Шмитова одлука заживјела у тренутку објаве у Службеном гласнику БиХ (8. јул) онда су донесени и потписани закони такође "ништавни" је их је високи представник поништио.

Шта пише у оптужници?

Тужилаштво БиХ у оптужници, коју је у септембру 2023. године потврдио Суд БиХ, предсједнику Републике Српске Милораду Додику и в.д. директора Службеног гласника Републике Српске Милошу Лукићу на терет ставља, кривично дјело неизвршавање одлуке високог представника.

Према наводима оптужнице Додик је, потписујући Указ о проглашењу Закона о измјени Закона о објављивању закона и других прописа у Републици Српској, свјесно прекршио одлуку високог представника иако је "био свјестан да су те одлуке у БиХ обавезујуће у складу са овлашћењима која су му дата Анексом 10 Дејтонског споразума".

Тужилаштво БиХ предложило је у оптужници против предсједника Републике Српске Милорада Додика да се Додику изрекне мјера забране обављања функције предсједника Републике и забрана обављања било које јавне функције у складу са одредбама Кривичног закона БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.