ХОС-овцима 24 године затвора

Сарајево - Суд БиХ осудио је јуче четворо бивших припадника Хрватских обрамбених снага (ХОС) на укупно 24 године затвора за злочине у логору Дретељ код Чапљине и у војној амбуланти у Мостару 1992. године.

Иван Медић осуђен је на седам година затвора, Иван Зеленика на шест, Марина Грубишић-Фејзић на пет година затвора, док је суд Срећка Херцега ослободио оптужбе за злочине почињене над српским заробљеницима у логору Дретељ. Логор је био активан од почетка маја до 18. августа 1992. године.

Првостепеном пресудом у предмету “Иван Зеленика и други” Едибу Буљубашићу изречена је казна од шест година, али како је раније за друга дјела осуђен у Кантоналном суду у Зеници на 34 године, изречена му је јединствена казна од 34 године затвора.

Сви су проглашени кривим да су учествовали у широком систематском нападу на цивиле српске националности који су били заточени у војној амбуланти у Мостару и касарни “Бруно Бушић” у Дретељу, гдје су премлаћивани, сексуално злостављани, мучени и одвођени на радове.

Зеленика је осуђен у својству вишег официра у штабу ХОС-а, Буљубашић као замјеник команданта касарне ХОС-а Дретељ, а Иван Медић и Марина Грубишић-Фејзић у својству припадника ХОС-а и стражара у затвору Дретељ.

Зеленика је проглашен кривим што је учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем заточења више од 100 српских цивила са подручја Мостара у војној амбуланти у том граду, гдје су премлаћивани, мучени, извођени на рад и од других припадника ХОС-а злостављани, па пребацивани у логор у Дретељу.
- Он је, између осталог, током јула и августа 1992. психички и физички злостављао Боривоја Петровића, Илију Домазета је тукао гуменом палицом, мучио Петра Голијанина, тукао Петра Лојпура, те присуствовао бичевању Винка Мартиновића, који је подвргнут и електрошоковима - рекла је образлажући пресуду предсједавајућа судског вијећа Енида Хаџиомеровић.

Буљубашић је осуђен на шест година затвора, јер је са другим припадницима ХОС-а претукао Божу Балабана, који је након тога преминуо, затим што је претукао Ненада Марковића, који је одведен у непознатом правцу и до данас није пронађен те због тога што је физички нападао Славка Богдановића.

Медић и Грубишић-Фејзић осуђени су за физичко, психичко и сексуално насиље над затвореницима. Медић је проглашен кривим за напад на заточеника у Дретељу те да је жену свједока “А” присилио на сексуални однос, док је за Грубишић-Фејзић вијеће закључило да је нападала заточенике и двојицу присилила на сексуални однос.

Образлажући висину казне, вијеће је навело како је цијенило да су Зеленика и Медић помогли неким жртвама те и у њиховом лошем здравственом стању. За Грубишић-Фејзић је као олакшавајућа околност у обзир узето да је била млада и емоционално незрела особа, да је удата за особу друге националности те да се свим свједоцима обраћала с поштовањем.

- Буљубашић је упутио лично извињење свим свједоцима. Признао је извршење инкриминација за које се теретио те је у свом свједочењу изнио мноштво информација које до тада нису биле познате. Он није тражио ништа заузврат па је стога његово признање још више цијењено - рекла је Хаџиомеровићева.
На крају изрицање пресуде Хаџиомеровићева је нагласила да су се током суђења откриле информације о идентитету других починилаца злочина у Дретељу те да је вијећу нејасно зашто они нису обухваћени оптужницом.

- Вијеће примјећује да је Винко Мартиновић Штела био позван као свједок, а у оптужници је означен као учесник удруженог злочиначког подухвата. Један свједок је открила имена више људи који су је силовали, а Тужилаштво је процесуирало само једну особу - навела је Хаџиомеровићева.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић изјавио је да је Тужилаштво задовољно осуђујућим дијелом пресуде, али да ће уложити жалбу на ослобађајући дио пресуде и тражити изрицање строжих санкција.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић оцијенио је да су казне које је Суд БиХ изрекао за злочине у логору Дретељ минорне, али је изразио наду да тиме неће бити окончан процес утврђивања одговорности за логоре за Србе.

Савез логораша РС саопштио је да су казне минорне.

Недостатак доказа

Судско вијеће је оптужене ослободило кривице за неке догађаје уз образложење да Тужилаштво није доказало њихово учешће у тим догађајима. Они су ослобођени и кривице да су учествовали у хапшењима и заточењима.

- Вијеће није могло утврдити да су оптужени могли самостално утицати на хапшења и заточења у објекте - каже Енида Хаџиомеровић.
Образлажући ослобађајући пресуду Срећку Херцегу, вијеће је констатовало да свједоци нису били тачни у идентификацији.
- Тужилаштво током поступка није доказало ко је из врха ХОС-а био командант логора Дретељ, а што је било кључно за доказивање кривице Херцега који се теретио да је био његов замјеник - рекла је Хаџиомеровићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.