Холокауст, помрачење ума и савјести

Холокауст се често описује као јединствен и најстрашнији догађај у свјетској историји, догађај који је представљао сумрак западне цивилизације.

Одговорност за холокауст се приписује ограниченом броју људи - најчешће самом њемачком вођи Aдолфу Хитлеру и његовим најближим сарадницима. Ипак, истиче се да холокауст не би био могућ да нацисти нису уживали прећутну или отворену подршку нејеврејског становништва, чак и у окупираним земљама попут Пољске, мотивисану похлепом и отвореним или латентним антисемитизмом.

Рачуна се да је у холокаусту убијено између 5,3 до шест милиона Јевреја, односно трећина свих Јевреја који су прије рата живјели у свијету. Роми су друга група која је била објект геноцида, а број њихових жртава се процјењује на између 220.000 и 800.000, што је између четвртине и половине њиховог укупног броја у Европи. Са свим другим народима (укључујући велики број Срба) и групама које су системски истребљиване, број жртава холокауста обично се процјењује на девет до 11 милиона, а поједине процјене иду и до 26 милиона. У Пољској је само током спровођења "Коначног рјешења" убијено између 2,35 и 2,6 милиона Јевреја.

Кампања и Кристална ноћ

Убрзо послије преузимања власти у Њемачкој нацисти доносе низ антијеврејских прописа, који кулминирају проглашењем Нирнбершких закона 15. септембра 1935. године. Јевреји губе њемачко држављанство и основна људска права. Ти су закони касније примијењени у свим припојеним земљама и окупираним подручјима, па и у НДХ. Обавезно ношење ознаке (Давидове звијезде) на одјећи прописано је прво за Јевреје у Пољској у новембру 1939, а касније и у Њемачкој и другим државама.

Кристална ноћ (Кристаллнацхт) је био велики погром који се десио широм Њемачке у ноћи 9. новембра, 1938, а био је усмјерен против јеврејских грађана. То је била прва назнака онога шта данас називамо холокаустом. У погрому је више од 20.000 Јевреја ухапшено и одведено у концентрационе логоре, а неколицина је пребијена на смрт, док су остали били приморани да гледају.

"Коначно рјешење"

У јесен 1941. почела је реализација плана да се сви Јевреји из Њемачке и запосједнутих подручја средње и западне Европе депортују на исток, возовима у сточним вагонима. Током депортације умрле су хиљаде људи.

Тај је план убрзо био заустављен одлуком о "Коначном рјешењу јеврејског питања", што је подразумијевало физичку ликвидацију свих Јевреја у Европи. План је на тајној конференцији у Берлин-Вансеу 20. јануара 1942. године изложио Реинхард Хајнрих, шеф Безбједносне полиције и Безбједносне службе Њемачке. Одређено је да сви неспособни за рад треба да буду одмах убијени, а други одведени на присилни рад под минималним животним условима све, док не умру од исцрпљености. Као облик масовних ликвидација наређено је убијање гасом и стријељање.

На основу одлуке основани су посебни концентрациони логори и логори смрти. Док су у концентрационим (сабирним) логорима затвореници радили, једина функција логора смрти је било системско истребљивање затвореника, најчешће уз помоћ високософистициране организације.

Логори смрти оснивани су понајвише на подручју окупиране Пољске: Aушвиц, Биркенау, Треблинка, Маутхаусен, Мајданек, Собибор, Избица и други. Када је совјетска војска током 1944. заузела Пољску, ликвидације су настављене у логорима на њемачком тлу: Дачхау, Берге-Белсен и Бученвалд. Дио депортованих, најчешће жене, дјеца и старци, при доласку у логоре одмах су убијани, док је дио привремено остављен на животу као робовска радна снага, дио би умро од исцрпљености, а остали су касније такође убијени. Послије смрти, прије бацања у пећи за спаљивање, жртвама су чупани златни зуби. Од зубних протеза, накита и прстења добијено је 17 тона злата. Само у Aушвицу убијено је око милион Јевреја.

Варшавски гето

Јевреји су смјештани и у изоловане дијелове градова (гета), од којих је највећи био у Варшави. Средином 1942. ту је било смјештено чак пола милиона људи.

У мају 1942. започета је депортација у логоре смрти и крајем те године почеле су се у гету организовати групе отпора. Када су у јануару 1943. одреди СС-оваца, жандара и пољских полицајаца ушли у гето да наставе са депортацијама, дочекани су оружјем. Нацисти су тада одлучили да униште гето. Насупрот Јеврејској борбеној организацији (ЈОБ) која је у двадесетак група имала око 300 слабо наоружаних бораца, стајало је десетак хиљада нациста. Отпор је, упркос невјероватној борби сломљен и гето у мају више није постојао. Око 20.000 преживјелих одведено је у логоре смрти.

Aна Франк

Једна од најпознатијих јеврејских жртава је Aна Франк, која је до данас остала симбол холокауста. Aна Мари Франк рођена је 1929. године у Франкфурту на Мајни, а умрла је 1945. године у концентрационом логору Берген-Белсен. За вријеме скривања од нациста у Aмстердаму написала је познати "Дневник Aне Франк". По националности је била Њемица, све до 1941. године, када јој је одузето држављанство по антисемитским законима нацистичке Њемачке. Постала је позната послије смрти у концентрационом логору, захваљујући објављивању њеног дневника, у којем је описала живот у скровишту у кући у Aмстердаму за вријеме нацистичке окупације у Другом свјетском рату. Отац породице Ото Франк, једини је преживио рат. Његовим залагањем дневник је објављен 1947. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.