Хелмут Писецки, научни директор Аустријског друштва за анализу политике: БиХ постаје једна од тврђава исламиста

Исламска држава би у БиХ могла да искористи политичку стагнацију и тешку економску ситуацију. Дакле, могла би да од БиХ направи главну оперативну базу у Европи.

У средњем року БиХ ће постати још важнија тврђава исламиста због своје специфичности јер је једна од ријетких европских земаља с аутохтоном муслиманском популацијом.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" научни директор Аустријског друштва за анализу политике и предсједник управе консултантске компаније за међународна безбједносна питања "Мар Адентро" Хелмут Писецки.

* ГЛАС: Да ли је Балкан наредно жариште ако сиријска престоница Дамаск падне у руке терориста Исламске државе?

ПИСЕЦКИ: Краткорочно, Исламска држава ће се фокусирати на Блиски исток и сјеверну Африку како би проширили своју базу операција. У средњем року БиХ ће постати још важнија тврђава исламиста због своје специфичности јер је једна од ријетких европских земаља с аутохтоном муслиманском популацијом. Међу оставштинама рата из деведесетих година прошлог вијека су трауматизовани људи и везе с екстремистичким групама на Блиском истоку. Поред тога, Бошњаци говоре словенски језик и могу се лако уклопити с другим словенским земљама. Уз јаке босанске заједнице у Аустрији, Њемачкој и другим земљама Европске уније приступ западној Европи је обезбијеђен.

* ГЛАС: Шта би припадници Исламске државе могли да ураде у БиХ?

ПИСЕЦКИ: Исламска држава би у БиХ могла да искористи политичку стагнацију и тешку економску ситуацију. Дакле, могла би да од БиХ направи главну оперативну базу у Европи. Показало се да је апсолутно спремна и предана да намами циљане земље на потпуно уништење. У БиХ је много могућности за ескалацију насиља и погоршање безбједносне ситуације. Исламска држава за разлику од "Ал-Каиде" земље потпуно уништава. Показало се да је та терористичка организација до сада била врло успјешна у анализирању и искоришћавању системских грешака у циљаним земљама попут шиитско-сунитске подјеле у Ираку и хаоса у Либији.

* ГЛАС: Да ли су у полицијским акцијама против џихадиста у Аустрији и БиХ ослабљене њихове везе или је Беч и даље центар за вехабије и друге исламисте из БиХ?

ПИСЕЦКИ: Постоје три центра екстремних исламиста у Аустрији - Беч, Грац и Линц. Док активисти у Бечу тренутно мирују, они у Грацу су у порасту, а посебно у погледу веза са БиХ. Као најважнији идеолошки центар детектована је Алтун Алем џамија у Бечу, гдје су неки водећи идеолози још активни. За разлику од посљедњих неколико година, везе с ћелијама у БиХ сада су добро прикривене. Власти су појачале надзор па је то присилило екстремисте да дјелују још тајније. Екстремистичке везе с БиХ имају кључну улогу, а спектар исламиста врло је разнолик. Озбиљне пријетње произлазе из широког распона исламистичког фронта, почевши од симпатизера Исламске државе до присталица Муслиманског братства.

* ГЛАС: Какав је статус радикалног бечког имама Мухамеда Порче из Сарајева, који је годинама уназад главна веза са вехабијама у Горњој Маочи и другим центрима у БиХ?

ПИСЕЦКИ: Аустријске власти и даље га третирају као главног идеолога селефија, односно као некога ко није вехабија у правом смислу те ријечи. Порча је и даље везан за селефисте, али сада ради више него кад му је рад био тајан. Он се држи онога што ми зовемо легалистички исламизам. То су идеолошке активности које су на површини и у складу су са законом. Чини се да он жели да ојача свој положај да би постао кључна идеолошка тачка у Аустрији и сусједним земљама. Он је био један од главних активиста удружења Активна исламска омладина у Аустрији. Након пропасти тог удружења више је усмјерен на идеолошке и пропагандне активности, али се окренуо званичном представничком тијелу аустријских муслимана. Једно од важних питања су његове везе са Муслиманским братством, јер се вјерује да је Порча веза за Муслиманско братство у БиХ.

* ГЛАС: Како тумачите чињеницу да аустријски џихадисти углавном потичу из БиХ, Турске и Чеченије?

ПИСЕЦКИ: Муслимани турског поријекла тренутно чине највећу групу муслиманских Аустријанаца због имиграције од 1960. године. Углавном се трећа генерација турских имиграната окреће исламском екстремизму. Већина Бошњака који тренутно живе у Аустрији побјегли су из своје земље деведесетих година прошлог вијека и још су трауматизовани искуствима у рату. Што се тиче Чечена, тренутно их је око 30.000 у Аустрији, што је врло велик број у поређењу с другим земљама ЕУ. Постоје везе између џихадских ћелија Аустријског кавкаског емирата који је важан савезник Исламске државе. Због војне обуке коју су прошли и искуства у ратовању, Чечени чине ударне трупе Исламске државе на Блиском истоку.

Сарадња Аустрије и БиХ

* ГЛАС: Како оцјењујете сарадњу безбједносних и полицијских агенција БиХ и Аустрије када је у питању борба против тероризма?

ПИСЕЦКИ: Аустријско министарство унутрашњих послова је хендикепирано недостатком средстава, не само у погледу финансирања и радне снаге, него и искуства и стручности. Њихов приступ заснива се на полицијским методима или научним анализама, али недостаје обавјештајна компонента. Први корак за квалитетну сарадњу је стратешка анализа ситуације и идентификовање циљних група и њихових планова. Јачање обавјештајних капацитета такође би помогло у сарадњи с властима других земаља. Осим тога, тренутни правни оквир није усклађен са стварним нивоом терористичких пријетњи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.