Хашки експеримент осуђен на пропаст

БАЊАЛУКА - Уз чињеницу да се показао мање-више успјешним средством спровођења транзиционе правде, закључак је да је Хашки трибунал преузео на себе више него што може остварити, а његови преамбициозни циљеви осуђени су на пропаст.

Написала је то адвокат из Београда Данијела Доброта у тексту "Транзициона правда и Хашки трибунал - немогућа правда?", који је објављен на сајту "TransConflict", организације која се бави анализом унутаретничких односа на западном Балкану.

Она истиче да се лако може тврдити, посебно узимајући у обзир сложеност сукоба на Балкану, да не постоји једна истина, већ мноштво супротстављених верзија.

- Вјеровати да Трибунал, који би требало да буде строго правни орган, може да утврди истину је веома амбициозно. Природа веома компликованог међународног кривичног суђења веома често ограничава откривање истине. Ово је посебно тачно у вези са Хашким трибуналом, који представља експеримент и мјешавину система општег и грађанског права - навела је Доброта и додала да је још важније то што новоименоване судије нису вољне да доносе пресуде које су превише политички контроверзне.

Она додаје да национална правосуђа нису била, те нису ни сада, у стању да се у потпуности носе са суђењима за ратне злочине.

- Док Трибунал има доста недостатака, он подстиче регион да разговара о томе шта се десило током деведесетих, што значи да регион не може једноставно да зажмури као што се догодило послије Другог свјетског рата. Уосталом, све се своди на основно питање - да ли је боље имати неку правду или немати правде уопште? - написала је Доброта.

Она је истакла да је и даље проблем што не постоје довољно ефикасни механизми транзиционе правде, што значи да се регион и даље ослања на спољне факторе приликом рјешавања трајних проблема, нарочито када је у питању помирење.

- Да би се успјешно супротставили проблематичном насљеђу деведесетих, и како не би стално понављали грешке из прошлости, предузимање унутрашњих иницијатива на националном и регионалном нивоу је од суштинског значаја - казала је Доброта.

Додаје да према дефиницијама и примјерима постаје јасно да је Хашки трибунал само један од елемената транзиционе политике, која је далеко од тога да се обезбиједи транзициона правда.

- Иако је било покушаја да се успоставе инструменти транзиционе правде у региону, као што је Комисија за истину, они никада нису постали потпуно функционални - истакла је Доброта.

Организације

Доброта је рекла да постоје многе националне и регионалне невладине организације које се баве питањима помирења, суочавања са прошлошћу и суђењима за ратне злочине, као и да се већина њих доживљава као високоподијељене. Навела је да је отуда и њихова легитимност и способност да направе стварне разлике, под знаком питања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.