Хашке пресуде сјеме будућег сукоба

Бањалука - Посљедње пресуде Хашког трибунала су политичке и сјеме су неког будућег сукоба, што треба превазићи, изјавио је данас Предраг Николић из бијељинског Центра за стратешку сарадњу, преносе агенције.

- Не смијемо да дозволимо да нам опет неко кроји капу, јер сами можемо да је скројимо. Сматрам да се само аутентичним дијалогом правих представника сва три народа могу превазићи препреке и проблеми који су међу нама - рекао је Николић на међународној конференцији “БиХ и могућности аутентичног дијалога”, која се одржава у Бањалуци.

Он је додао да циљ оваквог скупа није окупљање на иницијативе из неких амбасада или “споља”, на којем се причају политички коректне приче без суштинског значаја, већ окупљање представника сва три народа у БиХ, који треба да отворе све теме и свој пут у будућност.

Николић је истакао да се БиХ налази на простору на којем свјетске силе имају своје интересе и врло често користе неразумијевања унутар БиХ за своје циљеве.

- Управо та заинтересованост многих за ово подручје је нешто што чини дијалог у БиХ аутентичним - навео је Николић.

Напоменувши да се на домаће политичаре врши утицај “са стране”, који некима “даје крила” па мисле да могу остварити своје максималистичке циљеве, Николић је истакао да би политичари морали радити у интересу БиХ и народа које представљају.

Политички аналитичар Обрад Кесић рекао је да се ријетко у БиХ дешава да се политички лидери и изабрани представници три народа договоре око било каквог рјешења које може послужити као повод за рјешавање низа других питања.

- То се десило сада и због тога постоји нада да се може ићи у другом правцу - нагласио је Кесић.

Он сматра да постоје реакције дијела међународне заједнице с циљем саботаже посљедњег споразума политичких лидера у БиХ, као што се својевремено десило са “Прудским споразумом”.

- Као да дијелу међународне заједнице није стало да се проблеми рјешавају ако их они не рјешавају. Они морају оправдати то што и даље морају да се баве БиХ и није им свеједно да допусте домаћим лидерима и снагама да преузму одговорност - истакао је Кесић.

Директор аналитичког центра “Религија и политика” и савјетник министра унутрашњих послова Киргизије Кабир Маликов је као унутрашње факторе међуетничког и међурелигијског конфликта навео неписменост и сиромаштво, а међу спољне факторе тих конфликата употребу религиозне и етничке карте од спољног фактора за реализацију својих геополитичких амбиција у домицилним земљама.

Он је подсјетио на конфликт Киргиза и Узбека на југу Киргистана, који је био унутрашњи и врло кратко трајао, који нису ријешили политичари, већ су у томе главну улогу имале велике јавне организације и вјерски лидери.

- Ту ми, уствари, говоримо о народној дипломатији - нагласио је Маликов.
Конференцију “БиХ и могућности аутентичног дијалога” је организовао бијељински Центар за стратешку сарадњу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.