Хашке пресуде резултат грешака тужилаштва

Лондон - Ослобађајуће пресуде Хашког суда у случајевима хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача, као и бившег команданта Ослободилачке војске Косова (ОВК) Рамуша Харадинаја, махом су резултат грешака тужилаштва.

Рекао је ово за "Балкан инсајт" социолог и предавач на Катедри за славистичке студије Универзитетског колеyа у Лондону Ерик Горди.

Он каже да су неки од проблема проистекли из стратегије Тужилаштва те да су неки случајеви, покренути у журби или из политичких разлога, били лоше припремљени и унапријед осуђени на пропаст.

- Стратегију оптужбе чини: прво, ко се оптужује, друго, за шта се он оптужује и треће, како ће аргументи бити изложени. Када је Трибунал почео са радом, подизали су оптужнице против свакога кога су могли да се дочепају. Послије 2000. године оптужнице су подизане против особа које су имале велику командну моћ, било војну или политичку - каже Горди.

Замисао је била, каже он, да се настави са мањим бројем суђења, али особама са већим политичким значајем.

- То је довело до одређених проблема, зато што је једини начин да се оптужи неко као Слободан Милошевић био да се оптужи за гомилу тога и тако сте добили суђење чији крај нисте дочекали јер оптужени није поживио довољно дуго - казао је он.

Горди каже да је послије тога Тужилаштво поново промијенило стратегију, која је остала усредсријеђена на истакнуте личности, али са уско дефинисаним оптужбама, што је била велика грешка коју су направили у "случају Готовина".

- Постојали су важни докази који су указивали на "директан план да се уклони цивилно становништво" током операције "Олуја" 1995. године, али је током процеса против Готовине Тужилаштво одлучило да се усредсриједи на наводно неселективно гранатирање четири града. Судије су биле у дилеми зато што не постоји утврђен стандард око тога која врста гранатирања је законита, а која незаконита. Судско вијеће је измислило стандард, Жалбено вијеће је одлучило да не можете тек тако да измишљате стандарде, али је потом донијело одлуку "нећемо поново разматрати доказе, просто ћемо их све одбацити" - рекао је Горди.

Дел Понте

Горди истиче да су напори бившег тужиоца Карле дел Понте да Хашком трибуналу да вјештачки политички легитимитет такође дио проблема.

- Карла дел Понте је у једном тренутку одлучила да сада морају да оптуже неке Хрвате, па неке Албанце, иначе неће дјеловати фер. Као посљедица тога, неке оптужнице подигнуте су упркос противљењу тужилаца који су радили за њу - каже он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.