Хаг: Без коментара на писмо судије Хархофа

Хаг - Представници судских вјећа и тужилаштва Хашког трибунала одбили да коментаришу писмо данског судије Фредерика Хархофа који је критиковао предсједника тог суда.

У писму пријатељима, које је неко од њих доставио данској штампи, судија Хархоф сугерисао је да је судија Мерон, за рачун САД и Израела, подвргао притиску судије Трибунала да хрватског генерала Анту Готовину, српског генерала Момчила Перишића и бившег шефа Службе државне безбједности Србије Јовицу Станишића ослободе кривице за злочине у Хрватској и БиХ.

Прије него што је постао амерички држављанин, судија Мерон био је амбасадор Израела у УН.

Портпаролка суда Магдалена Спалинска рекла је само, на редовној конференцији за штампу, да је одлучено да се “ни један аспект” приче настале Хархофовим писмом не коментарише.

Исти став пренио је и представник главног тужиоца Александар Контић.

Извјештачи из Трибунала поставили су неуобичајено бројна питања, међу којима је било и: ''На који начин ће суд поново успоставити свој кредибилитет”, али је одговор био исти: “Без коментара”.

На питање да ли у Трибуналу постоји тијело у којем би судије, између себе, могле да изразе незадовољство или разматрају сопствени рад, Спалинска је одговорила да су “судије све вријеме у конкатку”, међусобно и “са предсједником” суда.

Упитана постоји ли правило којим се регулише “јавно изражено незадовољство” судије, представник суда одговорила је негативно.

Спалинска је изјавила и да писмо судије Хархофа неће утицати на изрицање пресуде лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу, заказано за 30. октобар.

Судија Хархоф је у процесу Шешељу члан расправног вјећа.

Спалинска је одбила да “спекулише” шта би се догодило са пресудом Шешељу, уколико би судија Хархоф поднио оставку.

Новинари су портпарола суда питали и о америчкој дипломатској депеши из 2003. године, објављена на Викиликсу, у којој се судија Мерон назива “најеминентнијом подржаваоцем напора владе САД у Трибуналу”.

У депеши су цитиране и ријечи којим је Мерон захтјевао да званични Вашингтон спријечи реизбор тадашње главне тужитељке Карле Дел Понте.

Питање је гласило да ли Трибунал планира да покрене истрагу о Мероновим разговорима са дипломатама САД, као што је учинио када је Викиликс раније објавио депешу из које је произлазило да је бивши управник судског притвора Тимоти Мекфаден америчке дипломате обавјештавао о здравственом стању Слободана Милошевића.

Спалинска је одговорила да “нема планова” за такву истрагу.

На примједбу новинара да одбијање Трибунала да коментарише Хархофово писмо није у складу са стандардима одговорности и прегледности које суд заступа у свом раду, Спалинска је узвратила да је то мишљење новинара које она не може коментарисати.

Упитан да ли тужилаштво разматра покретање поступка за ревизију пресуда Готовини и Перишићу, представник главног тужиоца Александар Контић изјавио је да та могућност постоји и да је тужилац разматра, али да то није “само по себи” повезано са писмом судије Хархофа.

Прецизирао је да тужилаштво има годину дана од изрицање правоснажне пресуде да покрене поступак, ако има нове доказе.

Контић је подсјетио да је тужилац Брамерц “јавно изразио незадовољство” тим пресудама и првостепеном пресудом Станишићу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.