Хаџић: Питање граница ријешити ратификацијом или арбитражом

Сарајево - Министар саобраћаја и комуникација БиХ Дамир Хаџић сматра да би ратификација споразума “Изетбеговић-Туђман” била најоптималније рјешење за обје земље, а да би, у случају да Хрватска не ратификује споразум, питање границе требало ријешити међународном арбитражом, преносе агенције.

Он је оцијенио да ново отварање преговора не би донијело никакав квалитетнији резултат у односу на већ понуђена рјешења.

Споразум о идентификацији границе, који су потписали предсједници Изетбеговић и Туђман, наводи он, треба сагледати у цјелини, а не само дио који се односи на морску границу у предјелу Неума.

- Тако гледајући, лако ће се уочити и погодност које је Хрватска добила у разграничењу на ријеци Сави - напоменуо је Хаџић.

Споразум о граници 1999. године потписали су тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман и предсједавајући Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић.

Хаџић сматра да је непотребно подизање тензија у јавности по овом, али и другим питањима, као што је изградња Пељешког моста и Неумског коридора.

- БиХ се неће уплитати у политичка превирања и расправу са опозицијом у Хрватској. Исто тако, нећемо опструисати градњу Пељешког моста, јер вјерујемо да ће Хрватска приликом усвајања идејног пројекта испоштовати право БиХ да има несметан приступ међународним водама, водећи рачуна о техничким детаљима - нагласио је Хаџић.

Шеф хрватске дипломатије Весна Пусић јуче је у Бриселу презентовала ново идејно рјешење Пељешког моста, које се од претходног разликује по томе што би нови мост био за 20 метара нижи и висок 35 метара.

Истичући да су БиХ и Хрватска двије партнерске земље, Хаџић је истакао да БиХ неће толерисати било какав другачији однос осим оног добросусједског и равноправног, а не “уцјењивачког и без обостраног уважавања”.

- Вјерујем да ћемо се као сусједи и партнери успјети све договорити - нагласио је министар саобраћаја и комуникација и напоменуо да Хрватска не уступа своју територију БиХ у Неумском заливу.

У саопштењу се наводи да не постоје никакви валидни докази да су “спорни” шкојеви и врх полуострва Клек територија Хрватске.

Он је додао да је кроз рад Мјешовите комисије за идентификацију границе између БиХ и Хрватске практично изанализиран сваки километар границе.

У неколико година, колико је трајао рад комисије, било је довољно времена и могућности да се отворе сва питања, укључујући и питање припадности малих острва и врха полуострва Клек.

- Више од десет година БиХ остварује суверенитет над спорним шкојевима и врхом полуострва Клек. Захтјев грађана Неума за задржавањем постојећег стања кореспондира с интересима БиХ у погледу идентификације државне границе у том подручју - наводи Хаџић у саопштењу.

Савјет министара БиХ усвојио је закључак којим се тражи да представници БиХ буду укључени у све активности на изради студије изводљивости у вези са изградњом Неумског коридора, те предложио Парламентарној скупштини БиХ да размотри могућност наставка процеса ратификације Уговора о граници између БиХ и Хрватске, с циљем рјешавања актуелних питања са овом сусједном земљом.

Савјет министара БиХ ће у најскорије вријеме одржати и тематску сједницу у вези са управљањем и утврђивањем границе, наводи се у саопштењу.

Српска не смије дозволити ратификацију споразума о граници

Дугогодишњи члан Комисије за границе БиХ Владимир Лукић поручио је да Република Српска не смије дозволити да дође до ратификације споразума о граници између БиХ и Хрватске, којег су прије 12 година потписали Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.

- Тај споразум је противзаконит, супротан авнојевској граници, ставу Бадинтерове комисије и граници повученој у Дејтону - рекао је Лукић, коментаришући најаву хрватског премијера Зорана Милановића да ће његова Влада ускоро у саборску процедуру упутити на ратификацију наведени споразум.

Лукић је напоменуо да у сва три ова случаја гранична линија између БиХ и Хрватске иде средином ријеке Уне, истичући да би сви они који би прихватили рјешење о граници из раније потписаног споразума направили непријатењски гест према Српској и БиХ.

Он је подсјетио да од 1700. године до данас никада граница на том подручју није изашла из средине ријеке Уне.

Говорећи о међуентитетском разграничењу у БиХ и чињеници да Република Српска након разних арбитражних одлука нема 49 одсто територије БиХ, која јој по Дејтонском споразуму припада, Лукић истиче да је прво неопходно извршити разграничење са државама око БиХ.

- Треба тачно доћи до површине БиХ и затим је подијелити у проценту који је усвојен и потписан у Дејтону 51 : 49 одсто за Републику Српску - истакао је Лукић.

Лукић је закључио да све друго не би било рјешење, већ би остало као камен спотицања и могућност за разне манипулације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.