Грубеша: Оваквим односом БиХ неће ријешити ратне злочине за 300 година

САРАЈЕВО - Министар правде у Савјету министара Јосип Грубеша оцијенио је да је све ово што се догађа у вези са ревидираном стратегијом за процесуирање предмета ратних злочина и однос према том документу доказ да у БиХ постоје одређени политички кругови који желе да се овај процес што више одуговлачи.

“Због свега овог што се догађа око ревидиране стратегије и ставови које поједини званичници имају према прошлости, чини ми се да ће нам требати још тристо година да ријешимо предмете ратних злочина, иако је у ревидираној стратегији било предвиђено да се ти предмети ријеше за три године”, рекао је Срни Грубеша.

Он је навео да је очито да постоје неке силе којима није у интересу да се кривци изведу пред лице правде и да жртве буду колико год је могуће више правично задовољене.

Грубеша је рекао да је однос према ратним злочинима и евентуалним процесуирањима тих ратних злочина исказан и на данашњој сједници Савјета министара.

“С обзиром на чињеницу да је исход гласања био такав да је замјеник предсједавајућег Савјета министара /Бисера Турковић/ била против ревидиране стратегије морали смо ићи у други круг. Други круг нас ишчекује на једној од наредних сједница на којој ће бити потребна проста већина, с тим да је поново битна подршка предсједавајућег и оба његова замјеника”, навео је Грубеша.

Према његовим ријечима, у случају да опет замјеник предсједавајућег буде против “тада ревидирана стратегија одлази из процедуре”.

Он је додао да је Турковићева имала три приједлога закључка.

“Први је био да се види гдје су предмети категорије А, други да сви министри доставе евентуалне сугестије па да их Министарство правде уврсти, што је немогуће, и трећа да се поново формира радна група да би те евентуалне сугестије они поново инкорпорирали у нову ревидирану стратегију, што је неприхватљиво да се поново играмо сљедеће двије-три године, а ревидираном стратегијом је предвиђено да за три године сви предмети заврше”, констатовао је Грубеша.

Он је подсјетио да је Европски директорат за Западни Балкан прије скоро двије године, дан прије одржавања сједнице Савјета министара на којој се очекивало да ће бити усвојена ревидирана стратегија за процесуирање предмета ратних злочина, подржао ту стратегију и исказао очекивање да ће тог дана бити и усвојена.

“Прошло је готово двије године како се та стратегија напокон нашла на сједници Савјета министара. Двије дуге године оспоравања и проблематизовања нечега што су направили стручњаци и онога што сам на данашњој сједници Савјета министара, уз дужно поштовање својих колега овдје, рекао да нико од нас овдје није довољно квалификован да направи било какву интервенцију у ревидираној стратегији, па макар се радило и о зарезу”, нагласио је Грубеша.

Он је додао да Министарство правде није радило на стратегији него да су то радили експерти из те области.

Грубеша је поновио да за овај документ постоји подршка и међународних експерата, подршка многих невладиних организација, осим појединих бошњачких удружења која су проблематизовала предмете “А” категорије и гдје се они налазе.

Према његовим ријечима, Тужилаштво БиХ је доставило акт гдје детаљно образлаже гдје су предмети “А” категорије.

“Предмети који су дошли из Хага били су категорисани под жАж, жБж, жЦж, жДж све до жГж. Када је рађена прва Стратегија за процесуирање ратних злочина 2008. године она је дефинисала све те предмете у категорију један и категорију два. Тим одговором, које је дало Тужилаштво, практично је анулирало све спекулације да су се одређени предмети изгубили, да им се не зна траг и да им се не зна судбина”, рекао је Грубеша.

Он је нагласио да је на сједници посебно истакао шта доноси ревидирана стратегија и да је њоме предвиђено да ће Тужилаштво БиХ имати напокон пуно јасније критеријуме о спуштању предмета на ниже нивое, као и уступање предмета сусједним земљама на начин и водећи рачуна о томе.

“Они предмети који су најзахтјевнији и они који су приоритетни предмети да они остану у сваком случају у Тужилаштву БиХ, а мање сложени предмети да се дистрибуирају на ниже нивое власти како би се ова наша несретна сага из прошлости што прије завршила и како бисмо се могли што квалитетније окренути будућности”, рекао је Грубеша.

Он је истакао да свака жртва мора добити сатисфакцију и да сваки злочин мора бити кажњен без обзира с које стране долазио и без обзира на кога се односио.

Коментаришући однос појединих министара према Акционом плану за реформу сектора правде, која је такође данас оспоравана, Грубеша је рекао да је дуго требало да БиХ на свим нивоима усвоји Стратегију за реформу сектора правде која се односила на период од 2014. до 2018. године.

Он је подсјетио да је Стратегија усвојена 2016. године на свим нивоима.

“Она се односи на све нивое Уставом БиХ дефинисане и донесена је консензусом. Јасно када се донесе једна стратегија да из ње произилази Акциони план”, рекао је Грубеша.

Он је додао да се Акциони план не односи само на Министарство правде него на све Уставом надлежне институције “и на институције правосуђа које би требале донијети одређене искораке о питању правосуђа”.

“Данас се на Савјету министара тражило да поглавље које се односи на доношење закона о Уставном суду буде избачено из Акционог плана и ја сам то категорично одбио”, истакао је Грубеша.

Он је додао да је то учинио зато што је то већ дефинисано Стратегијом за реформу сектора правде и дефинисано и у Уставу БиХ у поглављу шест које говори о доношењу закона о тројици странцих судија у Уставном суду, које именује предсједник Европског суда у Стразбуру, те да је предвиђено да то, умјесто Стразбура, уради Парламентарна скупштина БиХ.

“Самим тим било је то немогуће уклонити из Акционог плана и наравно да је и Акциони план доживио судбину Ревидиране стратегије”, рекао је Грубеша.

Коментаришући чињеницу да већ дуже вријеме одређене тачке дневног реда које као министар предлаже упорно бивају оспораване и опструисано њихово разматрање и усвајање, Грубеша је рекао да му је жао због тога и да се сада отвара питање искрености односа према владавини закона.

“Ако смо сви у БиХ искрени да нам је владавина права оно што ће нас опредијелити за будући искорак ка ЕУ, ми би требали бити, ако не флексибилнији, макар начитанији и да се мало боље информишемо шта то тачно значи”, истакао је Грубеша.

Он је додао да Министарство правде предано ради на усаглашавању већине закона и питања са “акијем” и да је “Министарство правде и у прошлом, а и у будућем ће периоду водити рачуна да БиХ држи замах према владавини права”.

“Нећу одустајати од својих тачака без обзира колико колеге на Савјету министара буду или против уврштавања на дневни ред или уколико буду и уврштене гласају против њих”, поручио је Грубеша.

Он је додао да ће упознати и међународну заједницу “о свим догађањима која се врте око његових материјала”. “У БиХ ми требамо препознати и упријети прстом у онога ко је кочничар напретка”, оцијенио је Грубеша.

Коментаришући чињеницу да БиХ од Дејтона у Уставном суду има тројицу странаца, Грубеша је рекао да чињеница да БиХ не доноси оне акте који су Уставом дефинисани довољно говори сама за себе.

“То је само рефлексија свега онога што ми на политичкој сцени БиХ радимо. Ми у БиХ се јако неодговорно политички односимо према земљи и људима који овдје живе. Није Закон о Уставном суду изузетак. Крајње је вријеме да се све политичке снаге у БиХ пресаберу и донесу коначно одлуке да крену рјешавати ствари одмах, а не остављати их за неки наредни период”, рекао је Грубеша.

Он је додао да ће истрајавати на томе да се Закон о Уставном суду нађе и пред Савјетом министара и у Парламентарној скупштини БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.